Cilj ove kampanje je da se čitavo društvo koje protestuje zaustavi, da se zaledi, kako bi se u taj vakuum ubacila poruka: „Sve je laž! Nismo tukli decu u Valjevu! Nismo koristili sonično oružje protiv mirnih građana!”, kaže novinar Radara Milan Radonjić, autor teksta o upotrebi zvučnog oružja na protestu 15. marta, koji je ovih dana na meti vlasti i tabloida
Uoči studentskog protesta u Novom Sadu i Vidovdanskog u Kraljevu, vlast i režimski mediji izvukli su „iz podruma“ priču o zvučnom oružju i koriste je za napade na sve koji pozivaju vlast na odgovornost, uključujući i profesionalne novinare i medije.
U toj orkestriranoj ofanzivi, čiji je važan deo i tužilaštvo, novinar Radara Milan Radonjić u centru je targetiranja zbog teksta sa naslovne strane Radara „Dan kada je Vučić pucao narodu u leđa”, o upotrebi zvučnog oružja tokom mirnog studentskog skupa 15. marta 2025. godine.
Nakon što je u petak Više javno tužilaštvo (VJT) obavestilo javnost da Služba za borbu protiv terorizma ima nalog da utvrdi identitet onih koji su navodno „pripremali simulaciju upotrebe zvučnog topa”, a u okviru toga i „obavi razgovor sa svim osobama koje su javno iznele te tvrdnje”, kao po komandi krenuo je napad na kritičke novinare i medije.
Vrhunac prorežimske mašinerije tog dana bila je specijalna emisija na Prvom programu RTS-a. Jedan od gostiju (među kojima su svi bili propagatori ove akcije vlasti), zamenik glavnog javnog tužioca Miodrag Marković, objasnio je da će se ispitivati četiri grupe, te da „treću stranu čine lica koja su predstavljala medijsku podršku, oni koji su objavljivali po društvenim mrežama ili u određenim medijima”.
Zloslutno je istakao: „Njihov je identitet manje-više poznat.“
Sledeća kulminacija propagandnog zakucavanja narativa bila je sutradan, u specijalnoj emisiji TV Informer „Pokušaj streljanja Aleksandra Vučića” (reemitovanoj u subotu istovremeno na dve nacionalne televizije, Pink i Prva).
Tu se četiri i po sata govorilo o „izdajnicima”, „uništiteljima Srbije” koji „planiraju građanski rat”. Intenzivno su prikazivani i Radonjićev tekst i fotografija. Među gostima su bili i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, predsednica parlamenta Ana Brnabić i šef radikala Vojislav Šešelj.
Radar se obratio javnosti zahtevajući da vlast prestane sa pretnjama i targetiranjem koji su od Radonjića napravili „živu metu”, podvlačeći da zastrašivanje novinara pretnjama neće zaustaviti njihov istraživački rad u interesu javnosti, te da se „istina o zvučnom topu ne može zaustaviti nikakvom kampanjom, makar u nju bili uključeni i brojni provladini mediji”.
Redakcija Radara smatraće vlast najodgovornijom za svako ugrožavanje bezbednosti njenih novinara i slobode izražavanja.
Novinar Milan Radonjić za Cenzolovku kaže da je cilj te kampanje – strah.
„Suština je da se čitavo društvo koje je u protestu zaustavi, zaledi, kako bi se u tom vakuumu mogla ubaciti poruka: Sve je laž! Nismo tukli decu u Valjevu! Nismo koristili sonično oružje protiv mirnih građana!”, podvlači naš sagovornik.
Organizovana akcija zastrašivanja
Radonjić: To nije samo kampanja protiv mene, reč je o jednoj širokoj i organizovanoj akciji gotovo svih najlojalnijih snaga režima da se ljudi koji ne pristaju na pritiske, da se pred njima poviju, da osete strah, da zastanu i razmisle da li će možda biti uhapšeni, da li će možda biti progonjeni.
Mislim da smo mi, da je Radar u fokusu ove kampanje, upravo zbog toga što se intenzivno bavio ovim pitanjem, za koje smatramo da je jako važno, da se tiče svih građana ove zemlje, jer su svi mogli da budu na udaru toga što je upotrebljeno protiv ljudi, mislim na sonično oružje.
Cenzolovka: Da li se posle svega osećate ugroženim? Kako je reagovala vaša porodica?
Radonjić: Ta količina fotografija, objavljivanja imena i direktnog targetiranja imala je uticaj na moje okruženje. Van onoga na šta su već navikli, osetili su da je ovoga puta nešto drugačije. Stepen, intenzitet tog targetiranja je veći nego ranije.
Nikome nije svejedno kada se nađe u ovoj situaciji. Ali, naravno, to neće promeniti ništa u našem radu, jer je to zapravo jedini način na koji umemo da radimo.
Cenzolovka: Šta je uopšte njihov cilj?
Radonjić: Cilj cele kampanje je zapravo strah. Suština je u tome da se čitavo društvo koje protestuje na neki način zaustavi, da se zaledi, kako bi se u vakuum koji potom nastane mogla ubaciti poruka koja, prema onome što sam ovih dana videlo, glasi ukratko: „Sve je laž! Nismo tukli decu u Valjevu! Nismo koristili sonično oružje protiv mirnih građana!”
To je standardna inverzija koju smo imali već mnogo puta da sada. Kao i sve akcije vlasti, i ova je uzrokovana istraživanjima javnog mnjenja koja su ukazala da postoje događaji koji im bitno ruiniraju ugled.
U širokoj javnosti, van kruga lojalista, ima ljudi koji su možda imali ideju da glasaju za SNS, ali zbog tih događaja ne žele to da čine. Zato je bilo bitno da se unese sumnja u te događaje, da se „objasni” da se to sigurno nije dogodilo. „Nemojte verovati svojim očima, onome što vidite i osećate, nego je istina ono što vam mi kažemo da se desilo.“
TUŽILAŠTVO KAO POMOĆNIK U PROPAGANDI VLASTI
Cenzolovka: Zloupotrebljen je naslov Radara. Tabloidi su krenuli na novinare kao na neprijatelje države. Kako razumete ulogu tužilaštva koje praktično stavlja sebe u funkciju partijskih potreba?
Radonjić: Kada je reč o našem naslovu koji je bio okosnica ove kampanje, on je izuzet iz nekih ranijih iskustava o kojima ovo naše društvo već puno zna, ali pre svega iz činjenice da je napad došao u vreme tišine. Došao je pa i bukvalno s leđa ljudima koji su bili okrenuti ka Slaviji, niz Ulicu kralja Milana.
Na način na koji tabloidi kreću u lov na novinare kao neprijatelje države smo već navikli. To zapravo nisu mediji, to su psihološko-propagandna oruđa ove vlasti, koja ona, nažalost, koristi protiv svojih građana i na taj način je zapravo u nekoj vrsti specijalnog rata protiv svog društva.
Tužilaštvo je tu jedan pomoćnik u tom poslu. Nažalost, sa velikim ovlašćenjima. I to je ona glavna batina kojom se ljudima preti da će biti procesuirani, da će biti stavljeni u pritvor, da taj pritvor može da traje koliko njima padne na pamet i tako dalje.
Napad sa potencijalno nesagledivim posledicama
Cenzolovka: Ako neko ne razume, možete li da objasnite zašto je priča o zvučnom oružju važna novinarska tema? Da li novinari mogu da ignorišu hiljade svedočenja o panici i povredama posle zvučnog talasa na protestu?
Radonjić: Kao novinarska tema, taj napad je veoma važan zato što je mogao da ima nesagledive posledice. Moglo je da dođe do stampeda, do ljudskih žrtava. Sve je to, na neki način, bilo ukalkulisano, odnosno prenebregnuto od strane ljudi koji su taj napad izvršili.
U javnosti se čulo dosta o tome, ali mi ćemo se pobrinuti da to ne postane tema o kojoj je zabranjeno da se govori.
Za Radar i za ljude koji u njemu rade nama zabranjenih tema, a posebno onih koje se tiču bezbednosti, bezbednosti građana, sigurnosti ljudi u našoj državi i kontroli vlasti, odnosno razotkrivanju onoga što moćni žele da sakriju, ona stara definicija šta je zapravo novinarstvo. Mi se tim poslom bavimo zato što volimo i zato što mislimo da je važan.
Svi drugi motivi, strah ili napadi i targetiranja su u drugom planu. Mada, još jednom hoću kažem, napadi na Verena Matića i na druge ljude dešavaju se u zemlji u kojoj je troje novinara ubijeno, a samo je jedan od tih slučajeva došao do suda.
Međutim, ova država i dalje smatra da to nije dovoljno važno pitanje da bi došlo do sudskog epiloga i da bi se došlo do pravde. Verujemo da će se u nekoj budućnosti koja bude došla posle ovog sistema vladavine, sva ta pitanja razrešiti i da će se na neki način preduprediti ovakvi i slični napadi na nas i naše kolege.
Izvor: Cenzolovka
