Milena Popović (Istinomer): Šansa za vraćanje čitalaca

Foto: YT Printscreen
Foto: YT Printscreen

Uveliko gazimo drugu godinu koju nam “jede” zdravstvena kriza izazvana kovidom – 19. Uporedo sa ratom protiv korona virusa borimo se sa pošasti moderno nazvanom infodemija. Ovaj izraz upotrebili su zvaničnici Svetske zdravstvene organizacije pokušavajući da objasne količinu informacija koja kruži internetom i kojom brzinom se, osim samog virusa šire i dezinformacije.

Lažne vesti nisu novosti i nije ih izmislila korona, ali poslednjih godinu i po dana zagospodarile su društvenim mrežama toliko da se često osećamo kao da smo u paralelnoj stvarnosti kojom vladaju teorije zavere, laži, dezinformacije, poluinformacije i izmišljotine.

 

Samo tokom proteklog meseca mogli smo na fejsbuku da pročitamo “da je zbog vakcina protiv kovida 19 umrlo više ljudi nego usled posledica svih drugih vakcina u poslednjih 20 godina”“da vakcine izazivaju retko sistemsko oboljenje kod dece”“da se vakcinisani prate pomoću mikročipeva”“da je Žak Atali najavio pandemiju, eutanaziju starijih i smanjenje stanovništva”“da su testovi na koronu besmisleni”… Zajedničko svim ovim tvrdnjama je da su potpuno – izmišljene.

 

Nepoverenje u institucije širom sveta dovelo je do toga da će građani pre poverovati nepoznatom profilu na fejsbuku nego lekarima i naučnicima koji su uložili godine u učenjei istraživanje.

 

Premda dobar deo njih časno brani svoju profesiju u ovoj krizi, ima, nažalost i onih koji prodaju svoje obrazovanje za malo slave na jutjubu, fejsbuku, ili kao u Srbiji televizijama sa nacionalnom frekvencijom.

 

Ni cela vojska onih koji proveravaju ove sumnjive objave nije dovoljna da dokuči, razveje, razmontira i raskrinka lažne vesti koje plasiraju uticajni “stručnjaci”, kvazi naučnici, lažni doktori i “dobro informisani” poznanici.

 

Posebno brine što u lancu prenošenja neproverenih informacija često učestvuju i mediji – pravi mediji čija je osnovna funkcija da plasiraju proverene i tačne vesti. U borbi za koji klik više postaju oružje u rukama onih koji na ovoj krizi ne samo da stiču svojih pet minuta slave, već i zarađuju dajući lažnu nadu sluđenim građanima.

 

A baš ti uplašeni građani okrenuli su se pseudo stručnjacima na društvenim  mrežama jer su izgubili poverenje u tradicionalne medije koji ne mogu da pobede takmičući se sa neimenovanim, sumnjivim, neproverenim izvorima, već suprotno. Mediji imaju istorijsku šansu da u ovoj krizi ponovo dođu do svojih čitalaca i povrate njihovo poverenje. Mediji su ti koji zbunjenim i uplašenim ljudima mogu (i moraju) da pruže proverene i tačne informacije i pokažu da za razliku od opskurnih stranica i sumnjivih profila stoje na braniku interesa javnosti.

Tagovi

Povezani tekstovi