Milivojević, koja je autor izveštaja za Srbiju u ovom projektu koji sadrži seriju prikaza situacije u 20 evropskih zemalja, navela je niz argumenata za svoju ocenu, počev od konfuznog pravnog okvira, do podataka da u siromašnoj srpskoj državi postoji najveći broj RTV stanica i da njeni građani najviše vremena provode pred TV ekranom.
Da bi se ovi problemi rešili Milivojević je preporučila Vladi i parlamentu da se odreknu proizvoljnosti u medijskoj sferi i obavežu na primenu usvojenih zakona, kao i da ispolje kreativnost u primeni evropskih standarda. Ona je takođe pozvala i nezavisno regulatorno telo u ovoj oblasti Savet Republičke radiodifuzne agencije, na veću javnost u radu, kao i na stvaranje vizije koja bi otvorila razvojnu perspektivu za medije. Milivojević je posebno pomenula i da bez „prevazilaženja prošlosti“, mediji u Srbiji ne mogu da uspostave normalna pravila i uslove rada. Stoga, ona predlaže formiranje komisije koja bi analizirala medijski sunovrat u prethodni deceniji u vreme režima Slobodana Miloševića. Milivojević je naglasila da je, kada je reč o RTS, to i dalje državna televizija i podsetila da se uvođenjem pretplate pre izbora rukovodeće strukture u ovoj kući na način javnog servisa (da to ne čini Vlada), u transformaciju startovalo sa „pogrešne“ strane.
Primedbama se na ove zaključke oglasio Aleksandar Vasić, zamenik predsednika Saveta RRA, rekavši da je Milivojević u svom izveštaju izneverila dva novinarska pravila, prvo da su komentari slobodni, a činjenice svete, i drugo, da treba uvažavati i drugu stranu. Zaključak iz izveštaja da je načinom izbora autonomija Saveta RRA potkopana, Vasić opovrgava činjenicom da je za njegov i izbor Vladimira Cvetkovića u ovo telo glasalo 220 poslanika, od 250 koliko broji parlament Srbije. On je dodao i da Savet RRA radi javno u najvećoj mogućoj meri i da je proces regulacije medijske scene uveliko odmakao od leta prošle godine kada je Milivojević završila izveštaj. On je pomenuo i da će za nedelju dana biti poznati kandidati na konkursu za dodelu radio i televizijskih frekvencija za Srbiju, Vojvodinu i Beograd.
Milivojević je ovaj konkurs nazvala istorijskim, pošto će se praktično „emiteri prvi put licencirati“, dok su u prethodnoj deceniji „oteli“ pravo na emitovanje, tako što su radili sa raznim vrstama tehničkih i nepotpunih dozvola. Kao poseban problem ona je pomenula i to što u čitavoj Evropi radi četiri hiljade TV stanica, a smatra se da ih u Srbiji ima oko hiljadu, dok se kod RRA registrovalo oko 755 emitera. Istovremeno, prihod od reklama u Evropi iznosi trista milijardi evra, a u Srbiji 60 miliona.
Izveštaje štampane u publikaciji Televizija u Evropi zajedno su pripremila dva programa Instituta za otvoreno društvo iz Budimpešte: program EU za medijsko nadgledanje EUMAP, i program radne medijske mreže NMP.
J. L.