Bojkot Javnog medijskog servisa Srbije na koji su pozvali studenti u blokadi čini se kao adekvatan odgovor na javno nezadovoljstvo radom RTS, inovativan je i drugačiji, izjavila je profesorka Fakulteta političkih nauka u penziji Snježana Milivojević.
Neformalna grupa studenata Univerziteta u Nišu organizuje protest u tom gradu, pod nazivom „Došli smo po kasete srećnih ljudi“, a prema najavama studenti će tokom protesta otići do dopisništva Radio-televizije Srbije (RTS) u Nišu i simbolično oblepiti zgradu i prostorije koje se u njoj nalaze. Akcija je organizovana u znak podrške studentima Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu koji su pozvali na bojkot RTS-a, ali i u cilju promocije velikog protesta koji će 1. marta biti održan u Nišu.
„Nagledali smo se juriša na „Bastilju“… Studenti su uradilli nešto pametno, kao i sa drugim zahtevima. Postavili su minimalni zahtev – napali su RTS istinom u medijskom mraku. Traže da se opozove neistina koju je objavio, a koju smatraju toliko nevažnom u moru neistina da je rok od 30 dana prošao. S pravom javnu televiziju smatraju zajedničkom institucijom koju uporno oslobađaju i nogama i šetnjama i različitim repertoarom mera“, istakla je Milivojević u emisiji Novi dan na N1.
Kako je ocenila, uprkos povremenim promenama stvari i „malim prozorima koji se na RTS otvaraju“, nije dovoljno da odgovore na dubinski zahtev koji studenti postavljaju, a to je oslobađanje ključnog mesta u medijskom sistemu koji je zarobljen.
Upitana da li bi do te promene u izveštavanju RTS na način na koji studenti traže, moglo da dođe, Milivojević je kazala da veruje da može, ali da je pitanje koliko još treba da čekamo.
„To reaktivno (izveštavanje) na pojedinačni događaj nije dugoročno rešenje, RTS je dugogodišnji i sistemski problem. Znamo da postoji sistem zarobljenih medija. Regulator ne funkcioniše. RTS je s pravom prepoznat kao mesto odakle ta promena treba da počne“, rekla je ona.
Kako je istakla, publika RTS u proseku ima 57 godina, ne drže korak sa generacijom koja raste, ni sa realnosšću u kojoj rade.
„Verujem da je uticaj RTS veliki. Studenti reintegruišu podeljeno društveno tkivo i to je transgeneracijski. Znaju da njihovi stariji sugrađani gledaju RTS, prepoznaju da je od javne važnosti. Uticaj RTS se širi mnogo više od puke gledanosti. Oni imaju ulogu da daju dozu autentičnosti. Centralna večernja emisija je mesto odakle se konstituiše oficijelni govor. Ovde ljudi ‘čitaju’ RTS kao govor vlasti“, smatra profesorka FPN.
Mediji su, navodi, kreatori stvarnosti, platforma na kojoj pravimo naše zajedništvo, dodajući da su javni servisi su responsivni, reaguju na to što se u društvu dešava, ali uvek postavljaju pitanje odgovornosti, vlasti pre svega, jer im je institucionalno garantovana autonomija.
Milivojević je rekla da je zabrinjavajuće da imate 37 odsto informativng programa, da je 12 odsto zabavni, kultura 1,2 odsto u ukupno emisionom vremenu, verski i naučni program ispod jednog, dok dečiji programi zauzimanju manje od pola procenta.
„To govori da je njima u stvari važan samo informativni program i zabava“, smatra Milivojević.
Žanrovska programska raznovrsnost ih ne obavezuje niti im je važna, smatra ona navodeći da se to odražava na odsustvo pluralizma mišljenja, ideja, različitosti…
| Od 11 emisija Takovske 10, tri su bile o studentima
U jednoj pozivaju tri profesora koja ne podržavaju studente u trenutku kada je 60 fakulteta u blokadi. U drugoj emisiji gosti su bili dvoje studenata i dvoje profesora. U trećoj dvoje novinara i dvoje profesora sa različitih strana spektra.
„U 11 emisija, Takovska 10 imala je 41 sagovornika, od toga tri su bile žene. Jedna od njih je bivša ambasadorka, jedna studentkinja i jedna novinarka“, navela je Milivojević. |
Izvor: N1
