EN
On je ocenio da su izlaganja ekonomista i predsednika Srbije Aleksandra Vučića o ukrajinskoj krizi „dosta u sukobu“ i ukazao da je Vučićev glas snažniji od glasa stručnjaka.
Kako je uočio, od početka rata u Ukrajini pojavljuju se priče da je Srbija ugrožena, što se plasira preko poruka da ćemo biti bezbedni.
Milošević objašnjava da Vučić ne kaže da nam preti ekonomska katastrofa, već da nam ne preti ekonomska katastrofa, i onda građani, kada to čuju, misle da im preti opsanost.
Podsetio je da je Vučić govorio da će Srbija imati graška, brašna i šećera, i da je kupila dva miliona pakovanja sardina i upitao da li je iko ikada video te sardine.
Govoreći o predizbornoj kampanji, Milošević je primetio da se ona uvek zasniva na izazivanju emocionalne reakcije birača, umesto na racionalnim argumentima.
Prema njegovom tumačenju, zato i nije viđena ozbiljna debata o ekonomiji, čak ni o energetskoj krizi ili situaciji u Elektroprivredi Srbije.
Umesto toga, imali smo populizam u sferi ekonomije, odnosno deljenje novca, jer su građani dobili po 100 evra pre izbora, dok je „novi domet“ bilo obećanje da će posle izbora dobiti još po 100 evra, ako budu glasali za Vučića, predočio je Milošević.
On smatra da je i opozcija imala populistički program, da je obećavala nacionalizaciju i pominjala da će po dolasku na vlast voditi firme i poljoprivredu, što je označio kao „nerazumno i neracionalno“.
Kako je istakao, ekonomski novinari bi voleli da jednom u predizbiornoj kampanji bude ozbiljno sučeljavanje stavova ekonomista vlasti i opozicije.
U Srbiji postoji proces tabloidizacije svih medija i vidljivo je da se izbegavaju zaista značajne, ozbiljne analitičke teme. Primat se daje onome što će privući čitaoca, „a to su u ekonomiji isključivo potrošačke teme i skandalozni naslovi“, ocenio je Milošević.
Kao primere, pomenuo je izveštavanje o tome da li će biti penzija, da li će građanima biti dato po 100 evra, kao i vesti o poskupljenju krompira ili nabavci sardina za robne rezerve.
Prema njegovom mišljenju, ozbiljnih ekonomskih tema u medijima je sve manje zato što ne donose klikove na sajtu, jer je „danas taj klik nekako postao bog novinarstva“.
Potreba da bude što više klikova u većini medija počinje da utiče ne uređivačku politiku, protumačio je Milošević i upozorio da se mediji sve manje informišu čitaoca, a sve više se vode time na šta će on da klikne.
„Ako čitalac neće kliknuti na vest o izveštaju Fiskalnog saveta o svrsishodnosti trošenja sredstava u vreme pandemije, onda ćete tu vest zameniti vešću da je paradajz u Surdulici poskupeo 70 odsto ili da ljudi nemaju hleba da jedu, baš sa tim naslovom“, opisao je Milošević.
Kako je podsetio, pre 10 ili 15 godina većina medija je pokrivala standardne ekonomske teme, Ministarstvo finasija je redovno imalo konferencije za novinare na kojima su postavljana pitanja o deficitu, inflaciji i rastu, a posle toga su pisani analitički ekonomski tekstovi.
