[box align=’box-center’ id=’6903′]
Među vlasnicima glasila, otvoreno ili preko članova porodice, su i političari – Bratislav Gašić, Dušan Bajatović, Nebojša Stefanović; biznismeni – Milan Beko, Stanko Subotić, Peconi… TV Pink Željka Mitrovića dobijao poreske olakšice, TV Most Dušana Bajatovića subvencije iz vojvođanskog budžeta
„U poslednje dve i po godine nije bila vidljiva spremnost političkih stranaka da se odreknu uticaja na vlasničku, odnosno uređivačku politiku medija, bilo da je reč o formalnom ili o neformalnom uticaju. Konkretni primeri potkrepljuju percepciju javnosti da je kontrolna uloga zamenjena tako da vlast kontroliše medije umesto da mediji kontrolišu vlast“, stoji u najnovijem izveštaju Saveta za borbu protiv korupcije o vlasničkoj strukturi i kontroli medija, koji NIN ekskluzivno prenosi. Izveštaj Saveta, pisan na 160 strana, analizira uticaj vlasti i krupnog kapitala na medije, i to putem raznovrsnih mehanizama – od otvorenog ili skrivenog učešća u vlasništvu, preko oglašavanja, do poreskih olakšica i drugih usluga, kojima se pojedini mediji „drže u šaci“.
Opšta ocena je da situacija u medijima nakon poslednjeg izveštaja Saveta iz 2011. nije nimalo bolja, naprotiv, cenzura i autocenzura su u porastu, a nije popravljena ni transparentnost u vlasništvu. U najnovijem izveštaju, koji obuhvata rad medija u periodu od 2011. do 2014. godine, Savet zaključuje da više od polovine analiziranih medija nema jasno vidljivog vlasnika. Tačnije, od 50 posmatranih medija, čak 27 ima netransparentno vlasništvo. Više od polovine najuticajnijih medija ima kao krajnjeg vlasnika kompaniju registrovanu u inostranstvu, a problematične su one kod kojih su vlasnici ofšor kompanije, najčešće sa Kipra, Britanskih Devičanskih Ostrva, Kajmanskih ostrva i slično, gde je gotovo nemoguće utvrditi pravog vlasnika. Zaključak Saveta da na uređivačku politiku medija presudno utiče „gvozdeni trougao“ medijskih kuća, političkih struktura i krupnog biznisa, temelji se na brojnim primerima iz izveštaja.
Otvoreni uticaj politike ogleda se kako u vlasništvu pojedinih političara u nekim medijima, tako i u promeni urednika i uređivačke politike. Iznenađujućeje veliki broj političara ili članova njihovih porodica, koji su vlasnici ili suvlasnici mahom lokalnih medija. Tako je aktuelni ministar odbrane Bratislav Gašić iz SNS-a, preko firme Saco d.o.o. vlasnik televizije TV Plus iz Kruševca, a upravljačka prava je u aprilu 2014. preneo na direktora Dejana Miladinovića. Njegov sin, Vladan Gašić, vlasnik je televizije TV Zona iz Niša, preko firme Zona plus d.o.o, a jedan je od vlasnika i Sportske TV iz Kruševca, koja je dobila dozvolu za emitovanje u julu 2014. U odeljku „Budžetsko finansiranje medija u vlasništvu političara“ dobar je deo posvećen upravo TV Plus Kruševac u vlasništvu ministra Gašića, koja je finansirana i budžetskim novcem grada Kruševca. Iako je račun ove televizije u blokadi od 5. 12. 2011. godine, uprkos tome ona nesmetano posluje preko preduzeća ADD produkcija d.o.o. iz Kruševca, koje je 100 odsto u vlasništvu Irene Gašić. TV Plus je reklamni prostor ustupila ADD produkciji, preko koje se oglašava uprava grada Kruševca i brojne gradske ustanove, poput Zdravstvenog centra, Kruševačkog pozorišta, JP Poslovni centar iz Kruševca… Prema podacima
[box align=’box-center’ id=’6904′]
Uprave za trezor, ADD produkcija je za oglašavanje na Gašićevoj TV Plus primila u prvih devet meseci 2014. godine čak 3,7 miliona dinara budžetskih sredstava, u 2013. godini 4,7 miliona dinara, u 2012. 1,9 miliona. Od 2009. do 2011, dok je Gašić bio gradonačelnik Kruševca direktno iz budžeta grada ADD produkciji uplaćeno je dva miliona dinara. Vojvođanska regionalna TV Most u vlasništvu je roditelja Dušana Bajatovića, potpredsednika SPS-a, a nalazila se i među korisnicima subvencija iz budžeta AP Vojvodina. Ova televizija dobila je ukupno 2,7 miliona dinara, na osnovu rešenja pokrajinskog sekretara za kulturu Milorada Đurića iz juna 2011. i aprila 2012. godine. Pored toga, TV Most je tokom 2013. i 2014. godine primila 2,4 miliona od Kulturnog centra Novog Sada i 3,5 miliona od Skupštine grada Novog Sada.
Televizija Palma plus u vlasništvu je Dalibora Markovića, sina Dragana Markovića Palme, gradonačelnika Jagodine i predsednika JS.Među političarima, koji nisu imuni na medije, nalazi se i Zoran Anđelković, narodni poslanik SPS-a, čija je majka formalni vlasnik Radija S. I ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović, indirektno, preko članova familije ili putem ranijih angažmana dovodi se u vezu sa pojedinim medijama. Kako navodi Savet, on je u periodu 2004-2008. bio direktor marketinga kompanije Interspeed, u čijem je vlasništvu bio Radio Fokus.
I iza 2012. godine ugašenog dnevnog lista Pravda, stajali su ljudi bliski SNS-u. Udeo od 48 odsto imao je Nemanja Stefanović, brat aktuelnog ministra policije, 47 odsto Jugoslav Petković, danas direktor Jugoimporta SDPR, i pet odsto Nikola Petrović, aktuelni direktor EMS-a. Do 2012. godine, TV Panonija, kako se navodi u izveštaju Saveta, bila je u suvlasništvu Saše Vitoševića, bivšeg saveznog ministra poljoprivrede i savetnika Mlađana Dinkića, dok je 51 odsto vlasništva imala firma Panonija – medika d.o.o. iza koje stoji Jugohemija u vlasništvu Miroslava Miškovića. Direktorka ove televizije bila je Nadica Momirov, funkcioner URS-a, koja je 2013. godine postala i zvanično vlasnica ove televizije, ali je prodala nakon dva meseca. Savet navodi da je TV Panonija za vreme kampanje 2012. emitovala veliki broj promotivnih spotova URS-a, „a predstavnici URS-a su dolazili na televiziju kako bi montirali i snimali spotove“.
Sprega politike i uticajnih TV stanica sa nacionalnom frekvencijom ogleda se u ustupcima i uslugama koje je vlast činila njihovim vlasnicima. Savet u izveštaju navodi primer TV B92 i Prve televizije, i napominje da zbog netransparentnog vlasništva u TV B 92 postoji opasnost da se iza ofšor firmi sa Kipra u ovoj i Televiziji Prva krije isti vlasnik. Dokazujući netransparentnost vlasništva TV B 92, Savet navodi podatke sa sajta Centralnog registra za hartije od vrednosti, gde se vidi da je čak 73,64 odsto akcija ove televizije na ime Rajfajzen a.d. – kastodi račun. „Ova vrsta računa podrazumeva da će banka za račun svojih klijenata trgovati hartijama od vrednosti, tako da oni za širu javnost ostaju anonimni“, navodi se u izveštaju. Prva televizija je u potpunom vlasništvu kiparskih firmi. Prema podacima APR-a, većinsko vlasništvo od 51 odsto ima firma Nova brodkasting d.o.o. iz Beograda, koja je u stopostotnom vlasništvu firme Antena strim TV limited sa Kipra. Drugi suvlasnik je takođe kiparska firma – Varner limited. S obzirom na to da su manjinski akcionar B 92 Astonko d.o.o. i Nova brodkasting d.o.o. većinski vlasnik Prve, registrovani na istoj adresi u Carice Milice broj 3, Savet veruje da je osnovana pretpostavka da iza obe televizije stoji isti vlasnik. U vreme ovih transakcija, po tadašnjem Zakonu o radiodifuziji, bilo je zabranjeno da jedan vlasnik ima dve ili više televizija sa nacionalnom frekvencijom. Po novom Zakonu o javnom informisanju to je moguće, jer je definisano da jedan vlasnik ne može da ima elektronske medije čiji ukupni udeo u publici iznosi više od 35 odsto. „Ovako definisana norma ostavlja prostor za zloupotrebu s obzirom na to da akteri medijske sfere osporavaju tačnost merenja udela gledanosti TV programa“, navodi Savet, uz zaključak da je ovakva formulacija zakonske norme zapravo ustupak koji je vlast učinila vlasniku TV Prve i TV B92. Savet upozorava i na drugu vrstu ustupaka vlasti – poreske olakšice. „Jedan od načina na koji političari kontrolišu medije, jeste privilegovan tretman kod naplate poreskog duga. Što su vlasnici medija bliži političarima na vlasti, to je veći spektar mogućnosti izbegavanja i prolongiranja obaveza prema državi“, navodi se u izveštaju. Prema podacima do kojih je Savet došao, u periodu od jula do oktobra 2014. godine ukupan poreski dug svih medija iznosio je preko 3,2 milijarde dinara ili oko 26 miliona evra. Po visini duga izdvajaju TV Pink, Novosti, Politika i RTS. Ukupni dug TV Pink je u tom periodu iznosio 759, 9 miliona dinara i bio je osam puta veći od duga RTS, skoro šest puta veći od duga Politike i više od 2,5 puta veći od duga Novosti. Posebnu pažnju Savet je obratio na dug TV Pinka, kao najvećeg dužnika među medijima.„Najbolji primer za pumpanje poreskog duga je slučaj Pinka, čiji vlasnik Željko Mitrović resurse svoje TV godinama stavlja na raspolaganje najdominantnijoj stranci koja čini Vladu“, piše u izveštaju Saveta, koji je utvrdio da TV Pink nije poštovala Sporazum o odloženom plaćanju poreskog duga od 705 miliona dinara iz februara 2013. godine, kojim joj je omogućeno da dug izmiri u 15 jednakih mesečnih rata uz grejs period od devet meseci. U međuvremenu, ministar finansija Dušan Vujović je sa TV Pink 14. 10. 2014. godine zaključio novi sporazum o odloženom plaćanju duga za obaveze u visini od 197,5 miliona dinara, na 12 rata uz grejs period od 12 meseci. To bi značilo da bi prvu ratu od 16,4 miliona dinara Mitrović trebalo da plati tek 25. septembra 2015. Iako je TV Pink početkom februara saopštila da je platila pet miliona evra poreskog duga, Savet postavlja pitanja zašto Poreska uprava nije raskinula sporazum iz 2013. godine i prinudnim putem naplatila dug kada je utvrđeno da dužnik ne plaća rate, zašto je sklopljen novi sporazum na jesen 2014. i da li ovakvi uslovi važe i za ostale poreske obveznike?
Biznismeni kao otvoreni ili skriveni vlasnici medija takođe su deo izveštaja Saveta. Posebno mesto zauzimaju Politika i Novosti, čije je vlasništvo netransparentno. Vlasnici Novosti su dve austrijske kompanije – Trimadž Investment GMBH (24,98 odsto), Ardos Holding GMBH (24,89 odsto), kiparska firma Karamt Holding LTD (12, 55 odsto), Republika Srbija sa 29,51 i PIO fond sa 7,15 . Iako je biznismen Milan Beko priznao još 2010. godine da je vlasnik tri inostrane kompanije, koje su sredinom 2011. izgubile pravo glasa, ostalo je nejasno čijim novcem je Beko kupio akcije – nemačkog NjAC-a ili biznismena Stanka Subotića. Sam Beko je priznao da ne zna kome duguje 20 miliona evra i da ga niko ne zove zbog duga. Stanko Subotić, s druge strane, tvrdi da je NjAC dao novac, a on garancije, Mišković i Beko su tim novcem kupili Novosti i deponovali akcije na svoje kompanije. „Posle tri meseca trebalo je da NjAC-u predaju akcije, ali nisu. Oni se lažno predstavljaju kao vlasnici“, tvrdio je Subotić.
Nejasan je i vlasnik Politike, koja je 2012. iz ruke nemačkog NjAC-a prešla u vlasništvo nepoznate ruske kompanije Ist medija grup iz Moskve. Iako je ruska firma osnovana 2012. godine sa osnivačkim kapitalom od svega 10.000 rubalja, otkupila je 50 odsto akcija po ceni od 4,7 miliona evra. Prema tvrdnjama Aleksandra Vučića, vlasnik ruske firme je biznismen Miroslav Bogićević, vlasnik Farmakoma, koji je kupio Politiku kao uslugu DS-u. Suvlasnika Politike na adresi u Moskvi nije moguće pronaći, a Savet ostaje rezervisan po pitanju pretpostavke da je Bogićević krajnji suvlasnik Politike, kao i da je sve vreme od 2012. do danas Ist medija grupa iz Moskve pod njegovom kontrolom. U Izveštaju se pominje i Predrag Ranković Peconi kao verovatni vlasnik TV Hepi, a u prilog tome ide činjenica da se sve četiri povezane firme sa TV Hepi nalaze na adresi Aleksandra Dubčeka 14, na kojoj je i firma Invej, koja se vezuje za Peconija. Savet se osvrće i na portal E-novine, čiji su vlasnici sa po 50 odsto Branislav Jelić i Petar Luković, i napominje da se „E-novine ističu po prijateljskim odnosima sa biznismenom Stankom Subotićem Canetom. Sedište redakcije je u Knez Mihailovoj ulici, a vlasnik stana u kome su smeštene E-novine je Stanko Subotić“, navodi se u izveštaju.
Među medije sa transparentnim vlasništvom spadaju izdanja Ringijer – Aksel Špringera (Blic, Alo, 24 sata, Blic žena, Puls, NIN i Auto bild), koja su u stopostotnom vlasništvu istoimene švajcarske kompanije. Savet podseća na nepravilnosti iz ugovora ove kompanije i nekadašnjeg Ministarstva za zaštitu životne sredine o pružanju usluga istraživanja, koje su bile predmet prethodnog izveštaja. Čisto vlasništvo odlikuje i dnevni list Danas, čiji su vlasnici novinari. Vlasnik sto odsto akcija Kurira je biznismen Aleksandar Rodić, Informera glavni urednik Dragan J. Vučićević, a Nedeljnika glavni urednik Veljko Lalić. Nedeljnik Vreme je takođe u vlasništvu novinara, a Savet podseća da je ovaj nedeljnik uzeo kredit od Miškovićeve firme Delta Maksi, što je, kako navode, poslužilo premijeru da Vreme nazove Miškovićevim novinama, na šta su reagovali i UNS i NUNS.
Najčešći neformalni pritisak na uređivačku politiku medija vrši se preko oglašivača, što ne čudi ako se zna da je tržište oglašavanja u 2013. godini imalo vrednost od 155 miliona evra. Savet ističe da je primetno da obim i kontinuitet saradnje oglašivača i konkretnog medija zavisi od kursa uređivačke politike. Praćenje oglašavanja od jula do avgusta 2014. godine, pokazalo je da je list Politika rekorder po broju oglasa od budžetskih korisnika (više od 250), u novosadskom Dnevniku dominiraju oglasi pokrajinskih organa, dok je interesantno da se u Novostima Državna lutrija Srbije oglasila preko 50 puta. Na oglašivačkom tržištu najveći procenat drže i dalje dva pula – agencije okupljene oko Direct Media (doskoro u vlasništvu Dragana Đilasa), a drugi pul čini osam agencija okupljenih mahom oko Srđana Šapera, među kojima je i agencija Second, iza koje stoji Goran Veselinović, član Glavnog odbora SNS-a. U poslednjim godinama opada udeo Direct Media, koji gubi značajne klijente, poput Imleka, Agrokora, Komercijalne banke i Banke Inteza.
<!—->
Državna kontrola medija, kroz različite oblike finansiranja nije se značajnije promenila u odnosu na izveštaj iz 2011, ali se do danas situacija u medijama dramatično pogoršala, navodi se u izveštaju. Poražavajući je zaključak Saveta: „Poslednje tri godine političke stranke su u cilju disciplinovanja medija, urednika i novinara, nastavile da zloupotrebljavaju svoj uticaj i javne resurse. Država je nastavila da subvencioniše medije u svom vlasništvu, dok se tržišni položaj medija u privatnom vlasništvu drastično pogoršao. Stepen zavisnosti medija od prodaje oglasnog prostora i budžetskih dotacija postao je još veći kod medija sa privatnim vlasništvom. I urednici i novinari susreću se sa različitim oblicima cenzure ili autocenzure, jer im egzistencija zavisi od izvora finansiranja medija u kome rade.“
U trci za medije Kostić, Rodić i Treća Srbija
Iako je krajnji rok za privatizaciju medija istekao još 2007. godine, država je, tvrdi Savet, taj posao namerno odugovlačila. Novi rok je 1. jul 2015, a na privatizaciju čekaju 84 medija, za koje je već objavljen javni poziv. Na spisku su i Politika, RTV Studio B i Dnevnik. Savet navodi da je prema dostupnim podacima, za kupovinu Dnevnika zainteresovan biznismen Miodrag Kostić, za Politiku firma Fajter, iza koje se pretpostavlja da stoji nekadašnji vlasnik Kurira i Glasa javnosti Radisav Rodić. Zanimljivo je da je pisma o zainteresovanosti za kupovinu Politike, Dnevnika i Studija B dostavilo preduzeće Feedback Counsulting&Nenj Media Production, čiji je vlasnik Danijel Kulačin, sekretar stranke Treća Srbija. „Nejasno je na koji način bi Kulačin finansirao kupovinu Politike, Studija B ili Dnevnika, kada bilansi njegove firme u 2013. pokazuju prihode od 100.000 evra i dobit od 11.000 evra“, navodi Savet.
