Ministarstvo
ekonomije je 18. oktobra prošle godine, na zahtev Saveta za borbu protiv
korupcije, dostavilo „zatamnjenu“ dokumentaciju (crne strane) o
zajedničkom ulaganju Srbije i Fijata, podseća se u saopštenju.
Ovakvim
postupkom Ministarstvo nije samo prekršilo Zakon o slobodnom pristupu
informacijama od javnog značaja, već je to uradilo na izrazito, kako je
navedeno, ciničan način, nedvosmisleno poručujući građanima da odbija i samu
ideju demokratske kontrole.
„Ministar
Nebojša Ćirić je tada u javnost izneo neistinu da tražena dokumentacija sadrži
poslovne tajne i detalje tehničke prirode“, ističe se u saopštenju Saveta.
Kako
se navodi, Savet je od Ministarstva ekonomije tražio izmene i dopune ugovora
koje su zaključene od 2009. godine do danas.
Takođe,
Savet je zatražio i četiri priloga osnovnog ugovora u kojima se nalaze podaci
potrebni za analizu ulaganja Republike Srbije, i to: plan restrukturiranja
imovine, plan podsticaja, akcioni plan za infrastrukturu i inicijalni poslovni
plan.
Ministarstvo
je Savetu poslalo ova dokumenta, ali tako što je zatamnilo najvažnije podatke
iz aneksa ugovora, a prilozi ugovoru su zatamnjeni u potpunosti, od prve do
poslednje strane, navodi se u saopštenju.
„Zar
je tajna koju infrastrukturu država treba da postavi da bi Fijat poslovao u
Srbiji, koje nepokretnosti Srbija ulaže u zajednički projekat i koje subvencije
daje Fijatu“, navodi se u saopštenju i ističe da tajna mogu biti samo
tehnički detalji, koji, kako je rečeno nisu bili potrebni za analizu Saveta,
niti ih je Savet tražio od Ministarstva.
Kako
se ističe, pristup informacijama od javnog značaja je jedna od temeljnih
pretpostavki za borbu protiv korupcije.
„Ako
vlast radi tajno, onda nema ni govora o demokratiji, kontroli vlasti i borbi
protiv korupcije“, ističe Savet.
U
saopštenju se ističe kao posebno zabrinjavajuća činjenica to što, kako je
navedeno, nezakonito postupanje Ministarstva ekonomije nije usamljen incident.
Savet
za borbu protiv korupcije se godinama suočava sa istim problemom tražeći
informacije od Komisije za hartije od vrednosti, RTS-a, Komisije za zaštitu
konkurencije, Agencije za privatizaciju i drugih institucija od kojih smo
tražili podatke neophodne za istraživanje fenomena sistemske korupcije u
Srbiji, navodi se u saopštenju.
Zaključak
o izricanju novčane kazne donet je 16. januara i tada je Poverenik izrekao
Ministarstvu ekonomije prvobitnu kaznu od 20.000 dinara i odredio ponovni rok
od dva dana od dana prijema zaključka, da izvrši rešenje.
U
protivnom, kako je navedeno u zaključku, postupak izvršenja rešenja će se
nastaviti izricanjem nove novčane kazne u iznosu od 180.000 dinara.
Kako
je Tanjugu večeras rečeno u Savetu za borbu protiv korupcije, taj produženi rok
je odavno prošao, što faktički znači da je ministarstvo, koje u ovom postupku
nema pravo žalbe, kažnjeno sa 200.000 dinara.
