ENKad već ne zna odgovore na ta pitanja koja su, zapravo, jedino bitna, ministru bi bilo pametnije da je ćutao i makar simulirao da nadležne službe, u tišini i polako, rade na ovim slučajevima. Ovako, ministar je, u najmanju ruku, još jednom potvrdio svoju nekompetentnost, a oni koji su izrazito protiv njegovog ministrovanja dobili su ozbiljan argument za tvrdnju da Jočićeva policija, zapravo, ne želi da rasvetli pomenuta politička ubistva, čak i nešto gore od toga…
Kako shvatiti Jočićevo otkriće da „nije bilo namere“ da se ubije novinar Milan Pantić, odnosno da su naručioci posla hteli samo da ga zastraše, ali su izvršioci „preterali sa zastrašivanjem“. Da li to ministar umanjuje težinu ovog zločina i pronalazi olakšavajuće okolnosti za ubice koje još nisu otkrivene?
Terajući dalje tom morbidno-apsurdnom logikom, može li se izvesti zaključak da po ministrovom rezonu i nije tako strašno zastrašivati novinare, samo da se ne pretera?
Neko manje odgovoran i manje obavezan prema javnosti, možda i može sebi da dozvoli ovakve gafove. Oni idu na konto njegove lucidnosti i rečitosti. Ali u slučaju jednog ministra ovakvi gafovi neminovno se dovode u vezu sa stanjem u njegovom resoru. Jočićeve konfuzne izjave o naporima policije da reši neka od političkih ubistava i njegova neuverljiva objašnjenja zbog čega još nema rezultata u tom poslu, potvrđuju rasprostranjeno ubeđenje o perverznom aranžmanu između delova kriminalnih, policijskih i političkih struktura. Aktuelni ministar ne odaje utisak čoveka spremnog da te veze radikalno razotkrije.
