Naš list objavio je lični stav Pantića 1. februara ove godine pod naslovom „Arkan, Aleksić i Vučić“, a Aleksić je tužbu Višem sudu u Beogradu podneo 26. jula, i traži naknadu u iznosu do 150.000 dinara.
Podsetimo, Viši sud u Beogradu potvrdio je početkom jula optužnicu Višeg tužilaštva koju je podiglo protiv Aleksića, koji se tereti za ukupno devet silovanja i polnih uznemiravanja sedam polaznica te škole.
Očekuje se da sud uskoro zakaže pripremno ročište čime bi otpočelo suđenje posle pola godine od Aleksićevog hapšenja.
U tužbi Aleksića protiv Danasa i Pantića, između ostalog, navodi se da u tekstu „Arkan, Aleksić, Vučić“ piše sledeće:
„Ne treba sumnjati da je Mika Aleksić, kao pripadnik paravojske zločinačkog komandanta Željka Ražnatovića Arkana nazočio kako se posle himne „Bože pravde“ i „Oče naš“ kreće u pljačku i silovanja po Hrvatskoj i Bosni, bio mnogo sofisticiraniji u mobingu od svog sarajevskog kolege“.
Zatim se u tužbi izdvaja i sledeći deo iz Pantićevog teksta:
„Jer kao što je Miroslav Aleksić određivao kako polaznici njegove škole treba da misle i da se osećaju, kako im je usađivao u glavu da su glupi i lenji, takve poruke gotovo svakodnevno građanima Srbije šalje Aleksandar Vučić. Još jedna zajednička karakteristika liderskih autoriteta jeste manipulacija ljudima i usađivanje osećaja krivice kod njih. Aleksić stalnom grdnjom, pretnjama, i ponavljanjem fraze: Ne trebate Vi meni nego sam ja Vama potreban izazivao strah ali i osećaj da im on želi samo dobro, da mu svi samo ne pripadaju nego i duguju zahvalnost“.
I na kraju se navodi i deo:
„Arkani, Aleksići i Vučići i njima slični narcisi, varalice, lažovi i besramnici, jednom rečju monstrumi bez svesti o sopstvenoj odgovornosti decenijama dominiraju, dominiraju na ovim balkanskim prostorima“.
U Aleksićevoj tužbi se tvrdi da je objavljivanjem ovakvog teksta u jednom štampanom mediju poput Danasa, „čiji se dnevni tiraž nesumnjivo meri u velikom broju, gde se tužilac predstavlja kao silovatelj, manipulator, te se čak izričito za istog kaže da je monstrum bez svesti, varalica, lažov i besramnik“, tužiocu povređena čast, ugled „koji je nesporno, a s obzirom na njegovu biografiju, uživao do dotadašnje objave ovakve informacije, i time mu nanet psihički bol, i pričinjena nematerijalna šteta“.
U tužbi se, dalje, tvrdi da je „ovakav uvredljiv i javno dostupan tekst, imao je veliki uticaj na čitaoce i javnost, te je bio povod za mnogobrojna mišljenja, odnosno komentare čitalaca, od kojih preovlađuju komentari koji vređaju dostojanstvo i narušavaju ugled i čast Miroslava Aleksića“.
Potom se podseća da je članom 34 stav 3 Ustava Republike Srbije propisano da se svako smatra nevinim za krivično delo dok se njegova krivica ne utvrdi pravosnažnom odlukom suda.
„Tuženi su ovakvim izveštavanjem ne samo povredili pretpostavku nevinosti već i unapred osudili tužioca, u postupku koji u trenutku izveštavanja, ne samo da nije u fazi krivičnog postupka i bilo neizvesno da li će biti, već se nalazio u fazi istražnog postupka. Ukazujemo da stepen nepažnje novinara i odgovornost urednika da objavi ovakvu informaciju, ima značajne posledice koje utiču kako na javno mnjenje, počevši od predrasuda prema samom tužiocu do rušenja poverenja u ugled i integritet tužioca, koji je decenijama gradio, tako i na povredu časti i nanošenje psihičkog bola jedne osobe od ugleda kao što je tužilac“, piše u Aleksićevoj tužbi.
Navodi se da se Aleksić na ovaj način izlaže „nezavidnoj loše profilisanoj situaciji zbog koje trpi, a nesumnjivo će i trpeti ozbiljne negativne posledice“.
„Te posledice se već ogledaju u narušenom poštovanju i ugledu tužioca zbog izloženosti preziru društvene sredine, čije je mišljenje profilisano ovakvim uvredljivim natpisom. Ovakvim objavljivanjem informacije, a imajući u vidu da se radi o čoveku čiji lik i delo uživa veliki stepen ugleda i poštovanja u društvu, tužiocu su naneti duševni bolovi koji su poremetili njegov duševni mir i psihičku ravnotežu“, tvrdi Aleksić u svojoj tužbi.
Dodaje se da je Pantićevim tekstom stvorena trajna negativna slika o Aleksićevoj ličnosti, da su ostavljene brojne negativne posledice u društvu, „a što se sve manifestovalo odsustvom lične sigurnosti kod tužioca, koji je doživeo kao napad na ličnost, dostojanstvo i ponos“.
„Tužilac je ovakvim postupkom tuženih izložen preziru od strane društvene sredine doživeo društvenu osudu od strane svojih kolega, prijatelja, pa i rođaka, koja je u njegovom slučaju, imajući u vidu njegov profesionalni poziv, iste težine, a možda čak i veća od krivične osude“, navodi se u Aleksićevoj tužbi protiv Danasa i Milojka Pantića, koju je u njegovo ime sudu predala Advokatska kancelarija Zorana R. Jakovljevića.
Prva je u javnost izašla Milena Radulović
Javnost je za slučaj Miroslava Aleksića saznala u januaru, kada je glumica Milena Radulović ispričala da ju je prvi put silovao kada je imala 17 godina, a on 61. Ona je u tužilaštvu saslušavana pet sati. Nakon njene ispovesti, javilo se još devojaka koje su Aleksića prijavile za silovanje i nedozvoljene polne radnje. Među njima je i glumica Iva Ilinčić, koja je izjavila da je Aleksić nije silovao, ali da ju je kontinuirano seksualno uznemiravao.
Tužba i novinarki Blica
Miroslav Aleksić je nedavno tužio i novinarku Blica Ivanu Mastilović Jasnić, koja je prva iznela optužbe polaznica njegove škole glume o seksualnom zlostavljanju. Mastilović Jasnić smatra da se tužbom protiv nje vrši pritisak kojim žele da je zaustave. U tužbi, u koju je Cenzolovka imala uvid, navodi se da je naslov „proizvoljan autorski tekst“, a ne izjava glumice Milene Radulović.
– Ništa tu nije proizvoljno. To je Milenina izjava iz koje je izvučen naslov. NJena ideja je bila da izađe kao portparolka svih tih devojaka i insistirala je na tome da govori u množini. Ona je na više mesta u tekstu rekla ono što je na kraju bilo na naslovnoj strani. To je pritisak koji oni vrše i kojim pokušavaju da nas zaustave – rekla je za Cenzolovku Mastilović Jasnić. I u tužbi protiv nje, baš kao i protiv Danasa i Milojka Pantića, navodi se da je Blic objavljivanjem ovog sadržaja ugrozio čast i ugled Miroslava Aleksića, te da mu je nanet psihički bol i pričinjena nematerijalna šteta, te da je Aleksić doživeo društvenu osudu koja je možda čak i veća od krivične osude.