[box align=’box-center’ id=’9590′]Učesnici okruglog stola bili su predstavnici nevladinih organizacija koje su kroz različite incijative i projekte uspostavljali veze izmedju mladih iz Srbije i sa Kosova.
Učesnici skupa složili su se da je ključ u češćoj razmeni i upoznavanju mladih iz Beograda i Prištine.
Predstavnik Inicijative mladih za ljudska prava Djordje Bojović založio se za institucionalno organizovanje razmene mladih i pozvao vlade u regionu da formiraju zajedničko telo koje bi se time bavilo.
„Kada neko dodje u neki grad i tamo upozna ljude, sutra neće moći da puca na taj grad jer zna da tu ima prijatelja“, kazao je Bojić i podsetio da u evropskim zemljama poput Nemačke ili Francuske postoje vladina tela koja se bave razmenom mladih.
On je istakao da je važno suočiti se sa prošlošću i utvrditi činjenice kako se konflikti ne bi ponovili i u budućnosti.
„Kažu, vama sa dvadeset godina, ratni zločini nisu baš seksi tema. Treba imati na umu da, sve ono što ostane nerešeno iz prošlosti može da postane predmet sukoba u budućnosti“, kazao je Bojović.
On je naveo da u saradnji Beograda i Prištine još uvek postoje institucionalne prepreke, ali da su kontakti sve češći.
Visar Hadžifazliu iz organizacije Ipsia istakao je da mladi ne treba da budu žrtve političkih procesa i sukoba.
„Da bismo postigli pomirenje potrebno je vreme, ne može preko noći. Dosta je izazova, ali ne treba stati“, kazao je Hadžifazliu.
On smatra da trebno otvoreno pričati o problemima, kao i pratiti primere dobre prakse. Kao jedan od takvih primera on je pomenuo razmenu učenika muzičkih škola iz Srbije i sa Kosova, dogovori za njihove posete privode se kraju.
„Ne smemo da budemo žrtve politike i poruka mržnje“, istakao je Hadžifazliu.
Auljona Kadriu iz obrazovne mreže PEN, smatra da politika i loša iskustva iz prošlosti ne smeju da preovladaju.
„Mi nismo učestvovali u sukobima, nismo odgovorni za prošlost, ali smo odgovorni za budučnost i za to da stvorimo bolji ambijent”, kazala je Kadriu.
Ona je navela da život na Kosovu nije lak za bilo koga, i da svi dele iste probleme, ali da je još teže ukoliko ste pripadnik manjinske zajednice, jer je tada diskriminacija izraženija.
„Teško je ako ste Albanac i nemate posao, ali je još teže ako ste Srbin i nemate zaposlenje“, smatra Kadriu.
Mina Mirković iz organizacije Libero smatra da se treba baviti razbijanjem stereotipa, jer iskustvo pokazuje da kada se mladi upoznaju i medjusobno razgovaraju manje je predrasuda i mržnje.
„Bitna je vršnjačka edukacija, jer vršnjaci pričaju istim jezikom, oni se razumeju“, kazala je Mirković.
Ona je ukazala da posebnu pažnju treba posvetiti suzbijanju jezika mržnje na internetu i u javnoj komunikaciji.
Učesnici skupa su se složili i da je obrazovni sistem veoma bitan u procesu pomirenja i ukazali da treba povesti računa i o načinu na koji se interpretira i jezik kojim se u udžbenicima objašnjavaju neka dešavanja i sukobi iz prošlosti.
Zaključak je i da sporazumi potpisani na visokom političkom nivou nisu dovoljni za pomirenje, potrebno je što više konkretnih susreta, upoznavanja i saradnje, a bitnu ulogu u tome ima nevladin sektor.
Debata „Pomirenje iz perspektiva mladih“ organizovana je u okviru projekta Kosovo Serbia:Live, koji zajednički sprovode Nezavisno udruženje novinara Srbije i prištinska agencija Kosova live.