Mobilni otkriva ubice

[box align=’box-left’ id=’6704′]To je jedan od glavnih poma­ka u rasvetljavanju mučkog napada na dopisnika našeg lista iz Jagodine u holu zgrade u kojoj je živeo, juna 2001. godine.

Pored toga, svedoci su opisali i ulogu S. K, kao i Z. O, koji su sa D. T. iz­najmili stan u Jagodini u vreme planiranja zločina. Inače, sva trojica su rodom iz BiH.

D. T. je sada nemački državljanin i tu postoje određene smetnje u njegovom saslušanju, a poseduje i hr­vatski pasoš navodi izvor „Novosti“ blizak istrazi. Posredstvom međunarodne pravne pomoći zamolili smo kolege iz Nemačke da nam omoguće da ga ispitamo ili da oni to učine. Ni po­sle višemesečnih pokušaja u tome još nismo uspeli.

S. K, koji izdržava više­decenijsku kaznu u BiH, zbog ratnih zločina (promenio je prezime) detaljno je pro­šle godine ispričao pred­stavnicima Tužilaštva za organizovani kriminal Srbije i bosanskom tuži­ocu o ubistvu Pantića.

On je kao direktnog izvršioca označio D. T. (takođe pro­menio prezime), a sebe je „smestio“ samo u ulogu voza­ča „golfa“, kojim su pobegli posle zločina.

Sa druge strane D. T, je nekim svojim prijateljima u Bijeljini opisao da je „no­vinara ubio Geza“, odnosno S. K, a da je on sve to gledao i čak „snimao mikroka­merom“, dok je Z. O. bio u ne­posrednoj blizini i „čuvao stražu“.

Prema njihovoj priči Pantića je trebalo da na­padnu kad je izlazio iz sta­na, ali u tome nisu uspeli, navodi naš izvor. Onda su ga sačekali da se vrati iz prodavnice. Ubica ga je tri puta udario u glavu, najverovatnije bejzbol pa­licom. Treći udarac je bio koban, jer je iz sve snage uda­ren u teme.

Komisija koja se bavi rasvetljavanjem smrti ubi­jenih novinara došla je do saznanja i da postoji moguć­nost da Pantić nije ubijen zbog onog što je napisao, već da su razlog dokumenta koja se spremao tek da obja­vi! U tim papirima se videla sva mućka i kriminal oko privatizacija nekih firmi iz tog kraja, posebno „Jagodinske pivare“ i ce­mentare „Novi Popovac“.

Ljudi koji su bili ume­šani u te privatizacije vi­še su se plašili toga šta je on imao od papira, nego onog što je već napisao, ob­jašnjava naš izvor. Poseb­no je bio problem, prema iz­javama nekih svedoka, lažni ugovor sklopljen u Leskovcu o prodaji 100.000 tona ce­menta. Taj novac je navodno trebalo da ide za plaćanje dugova NIS-u. Pantić je bio došao do tih papira, koji su razotkrivali celu tu mal­verzaciju.

Glavni pomak u rasve­tljavanju zločina počinje­nog još pre 13 i po godina dala je analiza mobilnih telefona. Jer, i pored iz­jave svedoka o tome ko su egzekutori, nedostajali su dokazi koji bi ih „smesti­li“ u kritično vreme na mesto zločina. Sada je i to urađeno. Pronađen je i stan koji su bili iznajmi­li u Jagodini i iz kog su osmatrali kretanje žrtve i pratili je.

Praćen i prisluškivan

Prema nezvaničnim saznanjima, Pantić je mesecima pre smrti praćen i prisluškivan. Na sebe je skrenuo pažnju jagodinskih, ali i moćnika u obližnjim gradovima, jer je pisao analitičke tekstove o malverzacija­ma. Imao je i dokaze zbog čega su ga se i plašili.

Komisija bi sada morala da utvrdi i ko je to pratio i prisluškivao Pan­tića, da li je reč o državnim službama, odnosno RDB i policiji i da li su imali zakonski osnov za takvu meru.

Komisija

Predsednik komisije za rasve­tljavanje ubistva novinara Veran Matić rekao nam je da ne može da govori o istrazi jer bi tako „upozo­rio počinioce“.

Do sada se promenilo sedam radnih grupa od ubistva Pantića i to je možda jedan od pokazate­lja zbog čega nije otkriven poči­nilac, jer je to rasplinjavanje i besmisleno ponavljanje već utvrđenih činjenica, kaže Ma­tić.

Od kada je pojačana radna grupa sa timom Dragana Kecmana, koji je radio na slučaju „Ćuruvija“, prikupljeno je puno podataka. Naj­važnije je da postoji rešenost da se radi dok se slučaj ne reši. Zato će Komisija tražiti produžetak mandata koji ističe početkom februara.