[box align=’box-left’ id=’5180′]
Bilo da je reč o zemljotresima ili elementarnim nepogodama, poput poplava koje su skoro u potpunosti uništile Srbiju.
Mediji se utrkuju ko će biti u informativnoj prednosti – izveštajima sa terena, razgovorima u studiju sa odgovornim ljudima iz državnih struktura ili stručnjacima. Kod nas je sveopšta tabloidizacija medija, ne samo štampanih već i elektronskih, dovela do toga da građani retko kom mediju veruju. Bez obzira na to da li je informacija dobro i kvalitetno proverena. Upravo je jedna takva informacija izazvala proteklih dana u Beogradu sveopšti haos. Jedan beogradski dnevnik je objavio informaciju na svom internet portalu da je voda iz Beogradskog vodovoda zaražena i da nije za piće. Vest su preuzeli i drugi mediji i objavili na svojim internet portalima, a skoro istovremeno je ta informacija prostrujala i preko društvenih mreža – Tvitera i Fejsbuka. Beograđani su u panici opustošili rafove sa negaziranom flaširanom vodom. Nisu vredeli ni demantiji Gradskog štaba, Zavoda za javno zdravlje i Vodovoda da je voda iz česme u Beogradu potpuno ispravna za upotrebu. I šta se desilo onda? Taj dnevnik je nakon ovih demantija samo elegantno, kao da se ništa nije desilo, bez ikakvog daljeg objašnjenja ili izvinjenja, vest izbrisao sa svog portala. I nikom ništa! Ništa od odgovornosti za objavljenu informaciju, razmišljanja o njenim posledicama, uticaju na tuđi život i, na kraju, o izazivanju panike kod građana.
Veliku ulogu u informisanju građana odigrali su radio-amateri, koji su poslali više od 20.000 radio-poruka i učestvovali u spasavanju unesrećenih, obaveštavanju građana o opasnostima, pronalasku ugroženih, potrebi za ljudstvom u ugroženim oblastima, ali i društvene mreže – Tviter i Fejsbuk. Upravo zahvaljujući apelima preko Tvitera i drugih društvenih mreža pojedini ljudi koji su ostali zarobljeni u Obrenovcu su pronađeni i evakuisani, na mnoga kritična mesta stigli su dobrovoljci, lopate, pumpe i creva za vodu, a u prihvatne centre i namirnice i odeća. MUP Srbije se zahvalio korisnicima Tvitera, jer je zahvaljujući tviterašima „spaseno 2.000 života“ u poplavljenim područjima. Radio-amateri su prvi ukazali da su se u ispražnjenim gradovima – Obrenovcu i Bariču, pojavile bande koje provaljuju u stanove i kuće i pljačkaju ih, pa se pokazalo da je opravdan strah mnogih koji nisu želeli da napuste svoje domove zbog mogućnosti da budu opljačkani.
Ipak, prvi talas pljačke građani Srbije su doživeli od trgovaca koji su podizali cene vode i životnih namirnica i do tri puta, pokušavajući da zarade na tuđoj nesreći. Policija je podnela 83 krivične prijave protiv trgovaca. Ipak, u Barajevu nisu odoleli, pa su u jednoj prodavnici cene prolom vode sa 48 dinara povisili na 62 dinara. Građani su javljali da su u radnjama u Valjevu cene čizama sa 1.700 skočile na 3.200 dinara, dok je cena balona vode u Loznici sa 60 povećana na 160 dinara. U Svilajncu su naplaćivali od 2.500 do 7.500 dinara ispumpavanje vode iz dvorišta i podruma. Ipak, verovatno najdrastičniji primer je što se u Beogradu u prodaji na pijaci pojavila humanitarna pomoć koju su Beograđani skupili za ljude koji su ostali bez svojih domova, dok su se na Tviteru pojavile informacije da je neko čak otvorio i lažni tekući račun i preko njega, a u ime Crvenog krsta Srbije, tražio pomoć.
Stanovnici Srbije su se pokazali prilično solidarni i humani. Većina prihvatnih centara je zatrpana humanitarnom pomoći pa su morali i da je odbijaju. U naselju Braće Jerković, u prodavnici Aman, flaširana voda je stavljena u prodaju na akciji po ceni od 29 dinara. Kinezi iz novobeogradskog tržnog centra su skupili humanitarnu pomoć, besplatno su delili gumene čizme u Sremskoj Mitrovici, a azilanti koji su bili proganjani u Srbiji i zbog kojih su građani žučno protestovali, takođe su pomagali u evakuaciji.
Nadajmo se da će strukovna udruženja novinara, kada sve ovo prođe, postaviti pitanje uloge medija u vanrednoj situaciji i preispitati odgovornost za širenje neproverenih informacija koje su dovele do stvaranja panike. Ipak, sudeći po ranijim iskustvima, sve ovo će biti jako brzo zaboravljeno i gurnuto pod tepih. Kao, uostalom, i sve druge medijsko-tabloidne nepodopštine.
