Ne
znači, naravno, da će novo u celini biti bolje. Ali kada je reč o takozvanim
rijalitijima, čovek ipak mora biti zadovoljan. Ona pošast od besmislenih,
glupih, prostačkih primeraka te vrste, poput „Velikog brata“, „Farme“, „Dvora“
i sličnih, minula je i izgleda da zauvek nestaje iz ponude time, konačno, prezasićenom
narodu. Nije bila uzaludna, pre godinu-dve, javna uzbuna i glasan protest dela
javnosti zgrožene ovakvim TV programom. Ali sve dok nije reagovala većina,
odnosno dok pad zainteresovanosti u publici nije oborio famozne rejtinge, žreci
masovne TV sudbine nisu bili spremni da odustanu. Sada se televizije nadmeću
drugačijim i, bar s moralne tačke gledišta, sadržajem i formom prihvatljivijim
rijalitijima. U tom tipu emisija, s izrazitijim dokumentarnim elementom,
opstaju Pinkovi naslovi „Sve za ljubav“ i „48 sati svadba“, a na Prvoj smenjuju
se „Radna akcija“, „Domaćine, oženi se“, „Moje novo ja“.
Ovaj
poslednji – koji kao i svi ostali uostalom – samo kopira inostrane matrice –
ipak deluje problematično u načinu kojim od „ružnog pačeta“ pravi „belog labuda“.
Srceparajući i patetični komentari kojima se veštački stvara tenzija i koji bi
da humanim pobudama označe proces ulepšavanja devojaka i žena, ne mogu da
zaklone frankenštajnske elemente ovog programa. Nije tu, naime, reč samo o tome
da se protetičkim veštinama pripadnicama generalno bezubog naroda vrate sva 32
zuba i da se estetskom hirurgijom srede ružni ožiljci, kriv nos ili klempave
uši. Kad se zanesu majstori za telesnu rekonstrukciju, na red dođu i jagodice,
podočnjaci, podvaljci, grudi, bokovi, stražnjice… I tako, još uz pripomoć
frizera, šminkera, stilista (udeo imaju i modni fotografi s tehnikom fotošopa),
nastanu modeli koji se manekenskim hodom vrate svojima u kući. Pojavi se tu,
istine radi, i psiholog da podrži prihvatanje tog „novog ja“. Nevolja je,
međutim, što prema ovoj emisiji ispada da JA zavisi više od onog spolja nego od
onog unutra. A to baš i nije mnogo vaspitna poruka koja se upućuje, recimo,
omladini.
No,
vidi mladež i sama u kakvom svetu živi, pa hrli da medijski pokaže šta zna, da
eksponira svoje talentovano Ja. U igranju, sviranju i pevanju pre svega – a za
to mu priliku nude gotovo sve vodeće TV stanice. Postati prvi glas Srbije,
recimo, u izboru Prve, ili grand zvezda po rezultatima na Pinku, u savremenoj
verziji večitog programskog koncepta „Mikrofon je vaš“, nudi amaterima šansu da
postanu profesionalci.
Shodno
ulozi javnog RTV servisa, RTS se okreće amaterima sa željom da ih sačuva u tom
statusu – najpre kao čuvare tradicionalne nacionalne baštine. Uz već odomaćenu
i lepo prihvaćenu emisiju „Igrale se delije“, koja predstavlja
kulturno-umetnička amaterska društva, njihove ansamble i soliste, pojavio se
sada i „Šljivik“. Svojevrsno takmičenje u izvornoj narodnoj muzici počiva, kao
i pomenute emisije drugih kanala, na sistemu eliminacije i kombinovanju
stručnog žiriranja s (neizbežnim) SMS glasanjem. Novo i dobro je što je ovo
sviranje, igranje i pevanje „u Srbiji među šljivama, na njivama“ dobilo u TV
studiju i u režiji Darka Kamarita vizuelnu odoru doskora rezervisanu samo za
tzv. zabavnu muziku.
Autor: Branka Otašević
