EN
zmeđu aprila i jula prošle godine identifikovane su 322 vesti i priloga u 12 medija (onlajn, štampa i televizija), a u kojima je pravo na privatnost prekršeno čak 625 puta.
Među posmatranim medijima, najviše takvih tekstova bilo je na portalu Telegraf.rs – 75 i u Večernjim novostima – 48, a slede Alo (40), Informer (37), Nova.rs (35), Blic (34), Srpski telegraf (32), TV Pink (16), B92 (2), Prva (1), Happy TV (1) i RTS (1).
Objavljuju i podatke o maloletnicima
„Analizirani medijski sadržaji ukazuju na to da je do kršenja prava na privatnost uglavnom dolazilo zbog komercijalnih interesa, a pod izgovorom da čitaoci sami traže sadržaje koji duboko zadiru u privatnost drugih. Iako važeći pravni okvir postavlja adekvatne profesionalne standarde izveštavanja i mehanizme za zaštitu prava, on i dalje ne pruža adekvatnu zaštitu licima čija prava mediji povrede“, kaže za Cenzolovku Ana Toskić Cvetinović, izvršna direktorka organizacije Partneri Srbija.
Posebno zabrinjavaju nalazi, ističe naša sagovornica, o povredi prava maloletnika, i to najčešće u kontekstu nasilja ili različitih nesreća – analizirani mediji su u periodu monitoringa (nedozvoljeno) objavili 23 fotografije maloletnika, kao i lične podatke na osnovu kojih su se 75 puta mogla identifikovati maloletna lica.
„Ovakve prakse, posebno kada se dešavaju u onlajn prostoru, ostavljaju trajne posledice na razvoj dece i mladih, i vrše sekundarnu viktimizaciju najranjivijih među nama“, ukazuje Toskić Cvetinović.
Autore analize naročito zabrinjava podatak da čak dve trećine osoba (punoletnih i maloletnih) kojima se krši pravo na privatnost čine žrtve nasilja i nesreća, iako Kodeks novinara Srbije i Pravilnik REM-a posebno skreću pažnju na to da ova lica nisu od javnog interesa i da su posebno ranjiva, te da njihov identitet nije potrebno razotkrivati u medijima.
Među osetljivim i marginalizovanim grupama kojim se krši pravo na privatnost najviše je žena, a potom u znatno manjem broju pripadnika LGBT+ zajednice, starijih lica, beskućnika i radnika.
Autori uočavaju da mediji ne krše pravo na privatnost osoba sa invaliditetom, Roma i migranata, i to, s jedne strane, tumače kao dobru praksu medija da osetljivim grupama pristupaju sa osećajem za nepovoljan položaj u kojem se ljudi već nalaze. Ipak, kako navode, skloniji su tumačenju da „izostanak i mala zastupljenost osetljivih grupa nastaje kao posledica opšte medijske marginalizacije na koju upućuju prethodna istraživanja koja nisu u fokusu imala pravo na privatnost“. „Drugim rečima, grupe koje su i inače skoro nevidljive u medijima ne zavređuju medijsku pažnju ni kada se radi o potencijalima iznošenja privatnih informacija.“
Nepotpisani autori tekstova
Monitoring donosi još jedan zanimljiv podatak koji podosta govori i o (ne)profesionalnom ponašanju: više od polovine tekstova u kojima je uočeno kršenje prava na privatnost ili nije bilo potpisano ili je potpisano inicijalima, dok je kod jedva iznad trećine poznato ime autora.
Izvršna direktorka organizacije Partneri Srbija ukazuje i na problem kršenja profesionalne etike kod objavljivanja privatnih podataka, ali napominje da taj manir nije ekskluzivitet novinara.
„Ukupno posmatrano, vesti i izveštaji u kojima se objavljuju podaci iz privatnog života nastaju u miljeu rada koji se odvija izvan standarda profesionalne etike. Vesti kroz koje je pravo na privatnost kršeno najčešće se oslanjaju na nezvanične izvore i nisu potpisane od strane konkretnog novinara. Pored nedostatka odgovornosti medija za ovakve prakse, ostaje i pitanje odgovornosti onih (institucionalnih i vaninstitucionalnih) izvora koji im podatke ustupaju, bilo iz nemara, neznanja ili pak za određenu naknadu“, navodi Ana Toskić Cvetinović.
Ceo izveštaj PROČITAJTE OVDE
