Medijska reprezentacija stvarnosti u Srbiji strogo je podeljena na onu koja oslikava i afirmiše gotovo isključivo politiku vladajuće elite i onu koja veoma kritički na istraživački i analitički način ukazuje na sve elemente svakodnevice u kojoj žive građani Srbije, zaključak je istraživanja medijskog pluralizma, koji su Novosadska novinarska škola (NNŠ) i Biro za društvena istraživanja (BIRODI) predstavili juče u Prostoru Miljenko Dereta.
Ove dve organizacije su, u saradnji sa prof. dr Radetom Veljanovskim, krajem prošle godine sprovele monitoring medijskog pluralizma i postojanja monopola u medijima u Srbiji. Analizirani su dnevnici osam televizija: RTS, RTV, Pink, Hepi, B92, Prva, N1 i Nova od 1. novembra do 31. decembra 2024. godine.
„Osnovni zaključak istraživanja jeste da je medijski pluralizam u posmatranim medijima u datom periodu veoma narušen, kao i da postoji medijski monopol”, navela je prilikom predstavljanja rezultata Darija Stjepić, istraživačica iz Novosadske novinarske škole.
Prof. dr Rade Veljanovski, koji je bio jedan od glavnih istraživača na projektu, naveo je da u Srbiji „postoje centri moći koji mogu da nametnu određeni diskurs i teme, a potom i stavove“, te da za one koji imaju drugačije stavove „u medijskom prostoru nema dovoljno mesta“.
„Kada predsednik na Pinku iznosi stavove, a list Politika na prvoj strani sve to prenese, to je takođe monopol i to ugrožava demokratiju naše javne sfere”, navodi Veljanovski.
Zoran Gavrilović iz Biroa za društvena istraživanja istakao je da analiza o radu Regulatornog tela za elektronske medije koja je sprovedena u okviru ovog monitoringa „ne otkriva ništa novo“, ali da je „nekada potrebno pokazivati da se stvari ne menjaju“. Osvrnuo se i na učestalo prenošenje objava sa naloga predsednika države na televizijama sa nacionalnom pokrivenošću: „Televizije sa nacionalnim pokrivanjem služe da sadržaj koji se emituje na socijalnim mrežama dobaci do onih ciljnih grupa kojima se predsednik obraćaja, a koji te mreže ne koriste.“
Gavrilović je istakao da je u okviru ovog istraživanja kreiran predlog liste indikatora medijskog pluralizma, te da će on biti prezentovan u samoj publikaciji koja će biti objavljena do kraja ovog meseca.
Prof dr. Dubravka Valić Nedeljković iz Novosadske novinarske škole govorila je o preporukama za poboljšanje stanja medijskog pluralizma u društvu, a osvrnula se i na izveštavanje medija o padu nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu.
„Pad nadstrešnice samo je razgolitio medijske mehanizme koji su već postojali. (…) Mediji su pomagali vlasti da kontroliše štetu nakon pada nadstrešnice i to je bila dominantna diskursna strategija kojom su se služili.”
U publikaciji koja će biti objavljena do kraja marta, naći će se i analiza 16 fundamentalnih svojstava medijskog diskursa, o kojima je na tribini govorio dr Dražen Pavlica.
„Prvo fundamentalno svojstvo jeste redukovanje složenosti društvene stvarnosti. To redukovanje složenosti društvene stvarnosti ide do stepena derealizacije. Dakle, mi kao gledaoci koji svedočimo svakodnevici takvoj, kakva je i prisustvujemo određenim događajima – ne možemo prepoznati te događaje u medijima kako ih oni predstavljaju”, navodi Pavlica.
Šta kažu nalazi istraživanja?
Povod za medijsku objavu u posmatranom korpusu najčešće je bio aktuelni događaj u svim posmatranim medijima, a razlika između osam analiziranih informativnih emisija ogleda se u zastupljenosti pseudodogađaja, odnosno onih događaja čiji je cilj isključivo bio promocija i podizanje pozitivnog imidža glavnih aktera, dominantno predstavnika vrha vlasti. Podaci ukazuju na to da je uređivačka politika informativnog programa analiziranog medija ili nezavisna ili sklona vladajućim političkim elitama”.
Kada je reč o temama, iako je monitoring započeo istog dana kada je u Novom Sadu pala nadstrešnica na Železničkoj stanici, ova tema nije bila najprioritetnija za većinu medija. Pad nadstrešnice i svi događaji u vezi sa tim bili su glavna tema samo u informativnim programima tri televizije: Nova, N1 i RTV. Jedan od zaključaka iznetih na jučerašnjoj tribini jeste i to da je Radio-televizija Vojvodine, za razliku od druge dve pomenute televizije, izveštavala o ovoj temi faktografski i iz ugla donosilaca odluka iz samog vrha vlasti. Za sve ostale, prioritet je bila pre spoljašnja i unutrašnja politika sa akcentom na delatnosti predsednika Srbije (Prva, Pink, B92). Pad nadstrešnice je na ovim medijima bila druga, treća ili čak peta tema po zastupljenosti, a kada je i bila u fokusu, to je činjeno radi afirmacije stavova predsednika države. RTS je postepeno menjao način izveštavanja o ovoj temi, te su blokade i protesti dobijali veću minutažu u informativnim emisijama. Međutim, izveštavanje o protestima i blokadama i dalje je povremeno bilo praćeno odgovorima predstavnika vlasti kojima se urušavao legitimitet protesta i sa pozicije političkog autoriteta količinom prisustva i stavovima učvršćivao monopol na upotrebu konkretnog medija.
Kada je reč o akterima, u svim posmatranim medijima kao najdominantniji pojedinačni subjekti izdvajaju se predsednik Srbije, građani u različitim ulogama, predsednik ili predstavnici Vlade Srbije. Jedan od podataka koji je istaknut prilikom predstavljanja rezultata jeste to da su na RTS-u direktne izjave, intervjui, citati i parafrazirane izjave Aleksandra Vučića trajale više od 103 minuta, tokom 31 emisije Dnevnika. Ipak, ovo nije bilo karakteristično samo za republički javni servis, već i za TV B92, Prva TV i RTV na kojima je, takođe, najzastupljeniji subjekat bio predsednik Srbije. Sa druge strane, kada je reč o medijskom tretmanu opozicije – ona gotovo da nije bila zastupljena na javnom servisu i televizijama sa nacionalnom pokrivenošću kao subjekat u prilozima. Ipak, u retkim situacijama kada su predstavnici opozicije imali priliku da govore za pomenute medije, ti prilozi su tendenciozno montirani. Opozicija je imala šansu da dominantno iskaže svoje stavove samo u informativnim emisijama N1 i Nove.
Nalazi u vezi sa rodnom predstavljenošću različitih polova slični su kao i u prethodnim monitorinzima NNŠ-a i BIRODI-ja: žene su u analiziranim medijima drastično podzastupljene i kao subjekti i kao objekti, kako u provladinim, tako i u nezavisnim medijima.
Prilikom monitoringa praćena je i valentnost u prilozima, odnosno ton koji je u prilogu registrovan. Najčešća varijabla u ovoj kategoriji bili su neutralni prilozi. To su prilozi i kojima se samo pasivno, faktografski prenosi informacija, bez analitičkog i kritičkog pristupa temi. Najmanje je bilo ‘izbalansiranih’ priloga, odnosno onih koji su predstavljali dubinsku analizu predočenog problema. Takvi prilozi u značajnom postotku uočeni su samo na N1 i Novoj.
Pored navedenih, većinom poražavajućih nalaza, treba ukazati i na to da je u celokupnom medijskom prostoru Srbije i tokom analiziranog perioda bilo primera dobre prakse izveštavanja u kriznim situacijama. Takvi su primeri dokumentarnih filmova koje su emitovale analizirane televizije kao što je N1, ali i druge televizije koje nisu bile u fokusu ovog istraživanja poput televizije Insajder.
Celo istaživanje biće objavljeno na sajtu Novosadske novinarske škole novinarska-skola.org.rs do kraja marta.
