I dok u skupštinskoj proceduri od marta prošle godine na usvajanje čekaju izmene Zakona o elektronskim medijima, sa potpisom poslanika Marjana Rističevića, koji pojedine televizije treba da „zbriše” sa lica zemlje, što neodoljivo podseća na represivni Zakon o informisanju iz 1998. godine, rad na izmenama drugih medijskih zakona, koji su abeceda Akcionog plana za sprovođenje Strategije razvoja sistema javnog informisanja u Republici Srbiji za period 2020–2025. godina, u periodu 2020–2022. godine, još nije ni počeo i trenutno je miljama daleko od skupštinske procedure.
Dodatno, Skupština je zbog aprilskih izbora u februara raspuštena, a početak njenog rada zavisi od toga kada će novi saziv parlamenta biti konstituisan, te kad će biti formirana nova vlada. U svakom slučaju, poslanici će imati tek nekoliko meseci da usvoje izmene medijskih zakona u okviru Akcionog plana, čije važenje ističe krajem 2022. godine.
Pre toga treba pripremiti izmene, a ni to neće biti ni brzo ni lako jer očigledno je da vlast i medijska zajednica ne govore istim jezikom.
Zastoj zbog izbora
Problemi u komunikaciji između predstavnika države i novinarskih i medijskih udruženja pojavili su se prošle godine, kada je pripremana izmena Zakona o javnom informisanju i medijima, jednog od tri ključna medijska zakona iz Akcionog plana.
Najveća novinarska udruženja – Asocijacija medija, Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM), Asocijacija onlajn medija (AOM), Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV), Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), Poslovno udruženje Asocijacija lokalnih i nezavisnih medija Lokal pres, Transparentnost Srbija i Udruženje novinara Srbije (UNS) – učestvovala su u okviru Radne grupe u izmenama tog zakona, ali su oni, nakon što je Ministarstvo kulture i informisanja objavilo radnu verziju, protestovali jer su uočili da neki predlozi odstupaju ne samo od Medijske strategije već i od ustavom zajemčenih prava.
Nakon toga je Koalicija za slobodu medija, koju čini pomenutih šest medijskih i novinarskih organizacija, u januaru ove godine dostavila Vladi Republike Srbije i ministarstvu zajednički predlog nacrta Zakona o javnom informisanju i medijima.
Rad na zakonu, koji je prema Akcionom planu trebalo da bude usvojen do kraja prošle godine, nastavljen je bez predstavnika tzv. vladinih–nevladinih organizacija (GONGO), ali je zbog izborne kampanje pred aprilske parlamentarne i predsedničke izbore ovaj proces stopiran.
Kako za Cenzolovku kaže advokat Veljko Milić, stručnjak za medijsko pravo i član Radne grupe za izradu Medijske strategije, rad na izmenama tog zakona neće se nastaviti dok se ne izabere nova vlada, dok rad na izmenama Zakona o javnim servisima i elektronskim medijima još nije ni počeo.
Od usvajanja Medijske strategije prošle su dve godine. U Strategiji se konstatuju brojni problemi, nude rešenja, ali ona ne donosi sa sobom političku volju i istinsku rešenost za otklanjanje nagomilanih problema, ocenjuje Veran Matić, u svom nedavno objavljenom autorskom tekstu.
Lista lepih želja
Akcioni plan za sprovođenje Medijske strategije ulazi u poslednjih šest meseci sprovođenja. Kako je pokazala naša analiza, veliki broj mera nije ostvaren. Od tri medijska zakona koja treba da budu izmenjena, nije usvojen nijedan. Za Zakon o javnom informisanju i medijima rok je istekao krajem prošle godine, dok novi zakoni o elektronskim medijima i javnim servisima treba da budu usvojeni do kraja ove godine.
Malobrojni zakoni su usvojeni, poput Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, dok su predlozi nekih drugih izazvali veliko negodovanje medijske zajednice. Pre svega Zakon o javnom informisanju, ali i izmene Krivičnog zakonika.
Akcioni plan, kako je Cenzolovka pisala, predviđa izmenu 13 zakona. Zamišljeno je da među njima najviše izmena pretrpi Zakon o javnom informisanju i medijima, čak 31, tri manje Zakon o elektronskim medijima, a Zakon o javnim servisima čeka 10 izmena.
Izmenama Zakona o javnom informisanju predviđeno je i da se medijima garantuje pravo novinara i urednika u odnosu na vlasnika i poslovodstvo medija, posebno u pogledu mogućnosti da urednik bude smenjen ako odbije da izvrši nalog. Taj zakon pretrpeće promene i u oblasti kontrole medijske koncentracije i sprečavanja monopola nad medijima, tako što će u postojećem registru medija biti precizno definisan obim podataka koji se tiču samih medija, vlasničke strukture izdavača medija, svih novčanih i drugih davanja iz javnih prihoda iz svih izvora.
Takođe, predviđaju se nove mere u oblasti sufinansiranja medijskih sadržaja, tako što će se propisati kriterijumi za izbor članova komisija u postupku projektnog sufinansiranja, njihov način rada i odlučivanja, zatim uvesti obaveza nezavisne evaluacije sprovedenih projekata i propisati efikasne sankcije za nepoštovanje obaveza u okviru konkursa. Izmenama regulative propisan je i obavezan kriterijum poštovanja Kodeksa novinara Srbije, da bi neki medij uopšte mogao da koristi državni novac putem projektnog sufinansiranja.
Prema predloženom akcionom planu, država bi trebalo da u potpunosti „izađe“ iz vlasničke strukture medija, što se takođe do sada nije dogodilo, o čemu je Cenzolovka nedavno pisala.
Bez skupštinskih prstiju pri izboru članova REM-A
Jedna od najbitnijih izmena Zakona o elektronskim medijima tiče se „osamostaljivanja“ Regulatornog tela za elektronske medije (REM), tako što bi iz procesa predlaganja kandidata za članove Saveta REM-a bio isključen nadležni skupštinski odbor.
Takođe, iz procesa usvajanja podzakonskih akata Regulatora predviđeno je isključivanje Narodne skupštine i organa izvršne vlasti.
Mere iz Akcionog plana odnose se i na zaštitu bezbednosti novinara i novinarki, a obuhvaćene su izmenama Krivičnog zakonika i zakona koji uređuje krivični postupak, za unapređenje mehanizama krivičnopravne zaštite bezbednosti medijskih radnika, ali i zaštite tajnosti novinarskih izvora.
O ovom zakonu održana su dva okrugla stola, a predstavnici civilnog sektora i novinari oštro su kritikovali član nove verzije zakonika u vezi sa bezbednošću novinara, upozoravajući da njegova različita tumačenja mogu da zaštite funkcionere od kritike. Ni izmene ovog zakona još nisu usvojene.
Izmene Zakona o javnim medijskim servisima trebalo bi da obezbede nezavisnost javnih servisa, unapređenje profesionalnosti, ostvarivanje programskih funkcija u javnom interesu, kao i odgovornost prema javnosti. To će se postići, kako stoji u Akcionom planu, izmenama i uspostavljanjem obaveze redovnog i transparentnog izveštavanja javnosti o trošenju sredstava, propisivanjem jasnih kriterijuma i redefinisanjem postupka za izbor članova Upravnog odbora, obezbeđivanjem zakonskih garancija uređivačke autonomije, a posebno redakcije informativnog programa.
|