EN
Najveći deo dvoiposatne konferencije bio je u vezi sa biometrijskim nadzorom i obradom biometrijskih podataka koji se po prvi put uvode u pravni sistem Srbije.
Milica Bondžić, zamenik sekretara u MUP-u, istakla je da je mogućnost zloupotrebe moguća ali da će je svesti na minimum. Prema njenim rečima ovaj nacrt treba da stvori osnov da prema naredbi suda policija može da koristi biometrijski nadzor.
Milan Dimitrijević iz Uprave za međunarodnu operativnu policijsku saradnju je naveo kao razlog uvođenja softvera to što Interpol kao najveća svetska policijska organizacija koja broji 195 država članica ima alat u svom poslu koji se prepoznaje kao facerecognition.
“Mi još uvek nismo u standardu, zato što nemamo zakonom predviđene norme koje regulišu pitanje ‘facerecognition-a’ nismo u prilici da budemo partneri i damo doprinos u tom delu naše policijske saradnje“, navodi Milan Dimitrijević dodajući da će sada biti efikasniji i brži.
Na pitanje o kojem je softveru reč i kolika je njegova cena, prisutni nisu imali odgovor već su rekli da će to zavisiti od broja kamera.
Milica Bondžić se osvrnula i na ovlašćenju policije da upadne u nečiji stan i pretrese ga dok vlasnik stana nije kod kuće.
„Da ponovimo, policijski službenik je i do sada po zakonu o krivičnom postupku imao pravo da uđe u tuđi stan i pretrese ga bez prisustva svedoka. Nacrtom je precizirano da je jedan od osnova za upad i osnovana sumnja da se priprema neko krivično delo, jer je takav osnov nedostajao policiji da reaguje, naročito kad je reč o nasilju u porodici“, rekla je Bondžić i dodala da kako će taj član na kraju izgledati zavisi od javne rasprave.
Odgovarajući na pitanja novinara, članovi radne grupe za izradu više zakona rekli su da možda treba pojasniti na koja se krivična dela tačno misli u delu zakona o pravu policije da upadne u nečiji stan, kao i da će se naknadno definisati koji delovi grada ili objekti će biti snimani.
Demantovala je spekulacije da policajci više neće imati pločicu sa imenom i rekla da se sada dodaje da i kada imaju zaštitnu opremu preko uniforme, mora postojati oznaka pomoću koje se može prepoznati policajac.
Iako je više puta rekla da će pločica sa imenom ostati, rekla je da na toj dodatnoj opremi može biti ime, ali i neka oznaka koja je kombinacija slova i brojeva. Podaci o policajcu koji „je postupao na terenu“ moći će da se objavljuju u skladu sa zakonom o javnom informisanju.
Novinare je posebno zanimalo posebna ovlašćenja koje ima ministar policije ali I činjenica da, po Nacrtu, direktor policije sada može biti I neko iz BIA.
Bondžić je navela da ovlašćenja nisu novost jer su postojala u Zakonu iz 2005. godine i da će ministar imati pravo da od policije zahteva izveštaje o, na primer, broju saobraćajnih nesreća, a ne da utiče na operativni rad policije.
Novinarka Vremena Jelena Zorić iznela je čitav niz primedbi na desetine članova zakona i rekla da je on „zabrinjavajuće dvosmislen“, da je uverena da tolike nepreciznosti nisu slučajne, kao i da se čini da je onaj ko je zakon pisao „u glavi imao opoziciju“.
Zorić je rekla da u zakonu ima dosta „ucenjivačkog potencijala“ prema samim policajcima koje ministar može premestiti ili penzionisati, da policajci moraju da se podvrgnu poligrafu kad god se to od njih zatraži, ali i da zakon zvuči kao „da može da se koristi protiv političkih protivnika, a znamo da je ministar politička funkcija“.
Zorić je navela da je sporno i to što policijski službenik može da bude član nekog sportskog udruženja, kao i to što ne postoje ograničenja u tome koje fizičko lice može da da donaciju MUP-u.
Novinari su postavili pitanja I da li se sada legalizuju tenderi za nabavku opreme koju ima MUP I koju je koristio, a koju nije smeo da ima, poput elektromagnetnih uređaja, pomoću kojih su razbijane demonstracije pre dve godine. Na ta I neka slična pitanja nisu dobijeni odgovori.
Javna rasprava o zakonu o unutrašnjim poslovima trajaće do 22. januara 2023. godine.
