TV Arenasport je u svojoj „ne pitam šta košta“ ofanzivi, kao bahata ćerka Telekoma i države, osim Premijer lige po ceni „hidroelektrane“, još jednom otkupila i fudbalsku Superligu Srbije, sponzorisanu od kineskog prizvođača autoguma poznatog po ekološkom puritanizmu.
Cenu za tri sezone nismo zvanično saznali je je „poslovna tajna“, ali su prilično pouzdana nagađanja da je državnu firmu sve koštalo 24 miliona evra za tri sezone. Suludo je i postavljati pitanje da li se te pare u ovoj sirotinjskoj ligi mogu komercijalno vratiti, ali je bučno najavljeno da će na pet kanala biti prenošene skoro sve utakmice. Uz VAR kao ovosezonski dodatak „najregularnijoj“ ligi na svetu.
Da zanemarimo što se mnogi žale na kvalitet slike u eri HD-a i skromnu pokrivenost utakmica kamerama, specijalitet koji je Arena kao monopolista donela ove sezone je- prenos bez tona. Doduše, komentator se čuje, ali su svi zvuci sa stadiona utuljeni, regler je do kraja spušten i tu i tamo do uha dopire samo sudijin zvižduk.
Javna je tajna da je uzrok tim „tehničkim smetnjama“ ponekad objektivna opasnost da neko skandira „Vučiću pederu“, pre svega na utakmicama FK Partizan. A Arena kao sportska televizija čini sve da svoje gledaoce sačuva od upliva „politike“.
Ali veći problem nastaje kad su osim publike na „mute“, na mutavo stavljeni i komentatori koji očigledno nisu do kraja obučeni za tako avangardnu vrstu prenosa. Pa onda ćute kad se posle makljaže na „istoku“ stadiona Partizana pri pokušaju da na „mute“ uživo stave skandiranja protiv Vučića, „navijači“ usred utakmice preko atletske staze vraćaju na „jug“. Ili još drastičnije: kad u Novom Pazaru četiri puta dolazi do prekida utakmice, a komentator se sve vreme čudi jer za to ne zna razloge. Iako je kamera par puta uhvatila kako na teren lete razni predmeti, iako je bilo jasno da su obe navijačke strane skandirale nacionalističke slogane i pesme. Koje je bar on morao da ima u slušalicama, ako ih i njemu nisu „ugasili“.
Sledeći korak je, moguće, i prepričavanje slike.