EN
Poslao sam odmah mejl tužiocu sa ovom dojavom. Ni juče, ni danas, nisam dobio nikakav odgovor.
Napolju je 39 stepeni, ležim u krevetu i blokiram komentatore na Fejsbuku i Instagramu, koji se naslađuju time što bi neko da me prikolje („Šta je, prpa?“, „Ne moš ti da vrijeđaš a da te neko ne prikolje“, „Alal vera toj junačini!“, „Kad će klanje, da dođemo, da gledamo“ i sl).
Javio mi se agent za Evropu njujorškog Komiteta za zaštitu novinara, da se detaljno raspita, kako o poslednjoj, tako i o prethodnim pretnjama smrću, o tome šta sve radim, kako se osećam, ne bi li me stavio u njihovu bazu ugroženih novinara. Zakazali smo razgovor preko Whatsappa za sutra.
Okačio sam na društvene mreže sliku romana Đubre u Puli (poslao Aleksandar).
Petak, 25. jun
Danas je svežije – 37 stepeni. Tužilac i dalje ne odgovara na moju dojavu, a neće ni naredna dva dana, pošto sledi vikend.
Napisao sam priču za banjalučki portal Buka, koju je trebalo da napišem u sredu, ali zbog klanja i svega oko klanja, to se ipak desilo petak, a sad vidim da će i sledeće nedelje biti tako. Prozni triptih u kom opisujem kako su me triput ubili zbog nečega što sam javno izgovarao zove se Komšija, opet vas kolju?. Sve tri pretnje ubistvom, koje su me inspirisale na ovu priču, istinite su.
U dvanaest sam bio na Košutnjaku, da u svojstvu analitičara učestvujem u snimanju poslednje epizode 24 minuta sa Zoranom Kesićem u sezoni. Od priče o klanju malo teže mi je palo objašnjavanje zašto je Laguna objavila autobiografiju Ace Lukasa. Da nije bilo Lagune, ne bi bilo ni Đubreta, koje je prodato u više od 20.000 primeraka, a ta knjiga je moj lični doprinos večnoj uspomeni na ova vremena i ovaj režim. Laguna je književni kosmos, u kom možete naći sve – zvezde padalice, komete, planete pune života, planete bez života, pa i crne rupe. Hvala Kesi i Njuzu na podršci.
Sa Kulačinom sam se dogovorio da zovemo Mikija Aleksića iz Narodne stranke u sledeću epizodu. Izbor je bio lak, a trenutak idealan. Nešto kasnije tog dana zvao me Vuk Jeremić, kog je još uvek radio adrenalin usled svega što se dešavalo na Andrićevom vencu. Ushićeno je do detalja prepričavao kako je Vučić skičao, urlao, pretio, trčao uz i niz stepenice, smejali smo se do suza, a onda smo zaključili kako ćemo s tim ludakom na čelu države načisto najebati.
Čuo sam se sa evropskim agentom Komiteta za zaštitu novinara. Sve sam mu ispričao. Napomenuo je više puta, ako se nešto desi, odmah me zovi i opet sam zamislio lika koji mi s nožem pritrčava s leđa, a ja apelujem: „Sačekaj sedam minuta, da javim svima koji su rekli da im se javim ako se ovo desi.” Hvala Komitetu na ponuđenoj pomoći.
Subota, 26. jun
Igrao sam jutros tenis sa stricom, na lokaciji koju ne bi trebalo da otkrivam. Dobacivali smo se pun sat. Posle tenisa obično sednemo na piće, u lokal koji ne bi trebalo da otkrivam, gde razglabamo o tome kako ćemo i kada srušiti ovaj režim. Problem je u tome što to radimo skoro pune tri godine.
Tri dana posle ludačkog ispada u svom ofisu, Vučić je reterirao tokom posete Rudnoj Glavi, u kojoj je konačno skupio hrabrost da se pelcuje, pa je valjda zato sada češće obilazi. Rekao je, sa ogromnim zakašnjenjem, ono što je trebalo da kaže u Predsedništvu rukovodstvu Narodne stranke: „Ovo je vaš politički performans, bla bla bla, ono je bio moj, bla bla bla, svratite ponovo na ratluk (ili na vrištanje, zavisi koliko ću tog dana biti lud), bla bla bla…“ Ne vredi, naročito imajući u vidu da će se snimak njegovog ponašanja tokom incidenta tek pojaviti.
Nedelja, 27. jun
Ispod slike kojom smo najavili sinoć emitovanu epizodu 24 minuta, a na kojoj Zoran Kesić i ja sedimo jedan kraj drugog, napisao sam „Ovako se pravilno drži suzavac“ (na slici pravilno držim bočicu sa suzavcem). Osoba koja se na Fejsbuku predstavlja kao Luka Laban je, pored salve uvreda, napisala i: „… pitam se zašto nam objašnjava kako se drži suzavac. Daško se nije žalio…“ Pošto sam dobio instrukcije da sve što liči na pretnju ili proganjanje ubuduće odmah prijavljujem, ovo sam slikao i poslao u NUNS, uz dogovor da sliku proslede tužiocu koji radi na slučaju fizičkog napada na Daška Milinovića.
Na Pešteru je završeno igranje rata, zastarelom opremom i nepripremljenim jedinicama, nažalost sa jednom žrtvom na jedinoj zaraćenoj strani. Poznavaoci kažu da se rat kakvog se srpska vojska tamo igrala poslednji put vodio pre više decenija, te verovatno među vojnom opremom Vučić krije i vremeplov. Bio je tu (srećom) komandant KFOR, ali i Milorad Dodik, koji valjda one sa slabijim IQ treba da podstakne da maštaju kako će isto ovako Vučićeva vojska oslobađati Republiku Srpsku i Kosovo.
Na društvene mreže sam okačio sliku Đubreta u Velesu (poslao Dimče).
Ponedeljak, 28. jun
Javio se tužilac! Primio je moju dojavu i prosledio je policiji.
Otišao sam u NUNS da, u znak zahvalnosti zbog hitrih reakcija na pretnje, platim članarinu. Kažu, ma kakva članarina, a ja kažem, posle dve godine stvarno bih mogao. Sa Žejkom i Radetom sam razmatrao buduće korake u vezi s napadom i pretnjom, dao sam kratku izjavu zašto je CINS neophodan srpskom društvu, platio pomenutu članarinu i u obližnjoj prodavnici kupio nešto veći suzavac od onog koji sam dotad nosio.
Posle toga sam sa Slobodanom, koji je na nedelju dana došao iz Nigerije, išao na Kafu sa Markom Vidojkovićem, za koju mu se žena izborila na humanitarnoj aukciji. Dobro se sećam slike Đubreta u Lagosu, koju je poslao pre izvesnog vremena. Seli smo u lokal koji ne bi trebalo da otkrivam i pocepali nekoliko hladnih piva, imajući u vidu da je, posle prijatnog vikenda, temperatura ponovo skočila na 37. Super je Slobodan, super nam je bilo.
Čuo sam se sa Veranom Matićem iz Radne grupe za bezbednost novinara, da ga detaljnije upoznam o mojim saznanjima kad je reč o pretnji klanjem, koje se razlikuju u odnosu na ono što je o ovom slučaju objavio MUP.
Javio se i dalabu Aleksandar Vučić, da se izvini što je vrh Narodne stranke nazvao devojčicama, a izvinjenje je začinio bizarnom ili bolje reći ludačkom izjavom o tome kako je i sopstvenu mrtvorođenu devojčicu držao u naručju. Negde usput primio je i zlatne košarkašice, koje su sa njim napravile selfi.
Utorak, 29. jun
39 stepeni.
Video sam se sa Pericom Gunjićem iz Fondacije Slavko Ćuruvija, kome sam šest godina pomagao u uređivanju Plejboja. Perica se prethodnih dana neprestano javljao, pokušavajući na sve moguće načine da mi pomogne, pa smo se na koncu našli u lokalu koji ne bi trebalo da otkrivam i u poverenju porazgovarali o tome kakve sve opcije za zaštitu mi stoje na raspolaganju.
Snimili smo 170. epizodu Dobar, loš, zao i, kao i obično, fantastično se proveli. Neki se čude što ćemo snimati ceo juli, ali Nenad Kulačin i ja smo navučeni na naš posao. Nikad nam nijedno snimanje DLZ nije predstavljalo napor.
Na društvene mreže okačio sam sliku Đubreta na Pagu (poslala Danijela) i Sitoniji (poslala Tatjana).
Sreda, 30. jun
37 stepeni.
Srpski PEN centar pružio mi je podršku zbog pretnji klanjem, a ja im se ovim putem od srca zahvaljujem.
Keva je, uznemirena pretnjama koje dobijam(o), stavila blindirana vrata na ulaz u stan. Tačnije, majstori su ih stavili, a ona je platila.
Na društvene mreže okačio sam slike Đubreta u Rovinju (poslala Neda), u Tunisu (poslala Ksenija) i u Novom Sadu (poslala Jelena). Tek danas sam se zapitao da li intenzivni režimski teror koji doživljavam poslednjih meseci možda ima neke veze i sa ovom knjigom.
Četvrtak, 1. jul
Noć u kojoj sam sanjao mrtve rođake. Čim sam se probudio, počeo sam da pišem ovaj dnevnik, na osnovu beležaka koje sam vodio prethodnih dana. Čim ga pošaljem, na društvene mreže okačiću korice za zbirku priča KOVID 19 PLUS, koja 16. avgusta izlazi za Lagunu. Tekst za Buku pisaću ili posle podne ili sutra ujutru. Danas će najviša dnevna biti 30.
