ENAleksandar Nenadović, bivši glavi urednik Politike:
Svakako jedan od najboljih novinara
– Mislim da smo izgubili jednog od najboljih novinara. Bio je profesionalac u pravom smislu reči. Nije sebi dopuštao da olako sudi o stvarima koje ne poznaje. Umeo je da sagleda suštinu i tamo gde su se mnogi gubili u našim bezbrojnim protivrečnostima i nedoslednostima. Znao je da na način koji ne vređa kaže gorke istine i o odgovornim pojedincima i o celini društvenog stanja. Takvih novinara zaista nemamo mnogo i gubitak je u toliko veći. Bio je sjajan drug. Uvek obziran, mudar, obrazovan. Ukratko, imao je sve kvalitete zbog kojih imamo sve razloge da žalimo ovako veliki gubitak.
Dragan Kojadinović, ministar kulture i medija u Vladi Srbije:
Njegova se reč poštovala
– Stojan Cerović bio je jedna od perjanica nezavisnog novinarstva u najteže vreme. Sećam se, 1992. zajedno smo bili gosti američke vlade. Praktično tek pogođeni sankcijama pokušavali smo da ih na neki način probijemo i zajednički smo se zalagali za selektivan pristup sankcijama, što je kasnije rezultiralo njihovim ukidanjem za nezavisne medije, humanitarnu naftu i devizne penzije. Njegova reč se poštovala. Njegovi komentari su se očekivali, jer su bili orijentir mnogima koji su u tom vremenu bili zaplašeni, lutali. On je zaista bio čovek koji je pomerao granice. Bez njega, svi koji smo zajedno bili u tom krugu nezavisnog novinarstva sigurno ne bismo uspeli.
Dragoljub Žarković, glavni urednik nedeljnika Vreme:>
Kad je svima izgledalo da je sve potonulo
– Stojan Cerović bio je od onih ljudi koji zrače posebnom vrstom optimizma i snage. Sa njim sam proveo 15 godina u redakciji Vremena. On je i teške trenutke umeo na šarm, duhovitost, pametno zapažanje i na pravu reč da rešava. On je od onih ljudi koji umeju da unesu vedrinu i optimizam. Isto to sadržavali su i njegovi komentari. Kad je svima izgledalo da je sve potonulo, on je nalazio prave reči da budi nadu u ljudima. Ako ikakva pouka iz njegovog dela postoji, a to je da od preko 500 komentara objavljenih samo u Vremenu nikada ni jednu ružnu reč o bilo kom čoveku nije napisao. On je bio od one vrste ljudi koji su genetski poneli u sebi princip čojstva. Komentatori koji velikim slovima, kurzivima i na drugi način pokušavaju da nam približe svoje komentare neće još dugo doseći tu Cerovićevu sposobnost da o različitim fenomenima svedoče ljudskim, normalnim jezikom. Kako to obično biva u srpskom društvu, njegova prava, iskonska vrednost ceniće se tek posle njegove smrti.
Borka Božović, Galerija „Haos“:
Nismo se oprostili
ž- Šta da kažem o čoveku koji je otišao tako iznenada. Ne mogu da verujem, još koliko juče, jutros su rekli da funkcioniše transplantirano srce i da je sve u redu. Molila sam se za Stojana, ali Bog sve manje mari za one najvrednije. Ne uslišava kada je najpotrebnije. Kada Vas napusti neko ko Vam je bio drag prijatelj i kad prerano i nepravedno ode neko ko je toliko značio tokom svih ovih godina zajedničke građanske borbe i otpora svemu onome što nije valjalo, pitate se po hiljaditi put: Ima li tu Boga i gde je tu pravda. Stojan je bio snažan čovek, odan prijatelj, izvanredan novinar, ozbiljan analitičar britkog pera, lucidan, duhovit, zavidne pismenosti i obrazovanja. Nismo se oprostili. Ostalo je toliko tema i nezavršenih poslova. Otišao je stub o koga smo se oslanjali.
