EN
Više vremena provedenog kod kuće tokom 2020. godine uticalo je i na promene životnih navika, što je dovelo i do toga da se dodatno poveća slušanost podkasta, formata koji je u svetu poslednjih godina sve popularniji.
Uobičajeno vreme za slušanje podkasta pre korone, pre svega u SAD, bilo je ono provedeno u putu od kuće do posla kolima ili metroom. To se, međutim, tokom pandemije promenilo zbog novonastalih uslova života, pokazuje 10. godišnji izveštaj Rojtersovog instituta za istraživanje novinarstva. Ovaj format postao je za mnoge svakodnevni deo kućnog karantina i počeo je da se sluša u krugu porodice.
Informativne emisije, uključujući i one o samom virusu, bile su najviše pozicionirane na listama popularnih podkasta.
Ovaj format se brzo razvija i osvaja slušaoce i slušateljke širom sveta. Rojtersovo istraživanje pokazuje da podkasti privlače mlađu publiku, što je od posebnog interesa za oglašivače.
Preporuke iz njihovog okruženja su najvažniji faktor za američku publiku pri odabiru podkasta. U Evropi 39 odsto njih dolazi do podkasta pretražujući internet.
Iako se broj slušalaca u Evropi i SAD ne razlikuje mnogo, Rojtersovo istraživanje pokazuje velike razlike u razumevanju podkasta među ljudima koji u ovim delovima sveta i dalje ne prate podkaste. Kao razlog za to, najveći procenat ispitanih u Evropi (17%) navodi da ne zna šta su zapravo podkasti, dok je u SAD to slučaj sa skoro upola manje ljudi (9%).
Srbija: Veliki rast interesovanja za podkast tokom korone
Podkasti u Srbiji još uvek nisu popularni u meri u kojoj su u svetu, ali je napredak ovog formata uočljiv.
U aprilu 2020. godine na lokalnoj platformi Podcast.rs nalazilo se nešto manje od 40 podkasta iz Srbije. Danas platforma ima 227 podkasta iz svih zemalja bivše Jugoslavije, osim Slovenije.
Tokom poslednje dve godine Podcast.rs beleži konstantan rast – kako broja emisija tako i publike.
„Na osnovu poseta sajtu, interesovanje publike početkom 2021. godine poraslo je 600 odsto u odnosu na isti period prošle godine”, kaže za Cenzolovku Vladimir Radinović, osnivač platforme.
Rojtersovo istraživanje pokazuje da publiku podkasta u svetu pretežno čine mladi ljudi. U Srbiji se sve još uvek zasniva samo na procenama da podkaste slušaju najčešće oni koji imaju između 25 i 44 godine.
Uskostručni, specijalizovani podkasti, ili oni u kojima se autor bavi temom koja ga lično interesuje, pokazali su se kao uspešan model kod nas. Radinović zaključuje da svaki podkast koji kao ciljnu grupu ima ljude svih uzrasta i interesovanja, u startu je osuđen na propast.
Naš sagovornik kaže da brojna svetska istraživanja u protekle dve godine pokazuju kako je proizvodu reklamiranom u podkastu sklonije 70 odsto slušalaca te emisije u odnosu na konkurentske proizvode, jer se reklama autora podkasta doživljava kao „preporuka prijatelja”.
Oglašivači u Srbiji i dalje ne prepoznaju ovaj potencijal, te se i dalje najviše reklamiraju na Fejsbuku, Instagramu ili Jutjubu.
„Najslušaniji i jedini finansijski održiv podkast u Srbiji je Agelast”, kaže Radinović i dodaje da su dnevno-političke, sportske i preduzetničke teme podkasta najpopularnije među domaćom publikom.
Mediji moraju da se prilagođavaju trendovima
Velike medijske kuće u svetu uveliko rade svoje informativne podkast emisije. Kod nas su ovaj format popularizovali dnevni list Danas, agencije Beta i FoNet, ima ga i Nova.rs… Njihov razvoj omogućile su, kod jednog dela medija, investicije Agencije SAD za međunarodni razvoj (USAID).
Njihov projekat „Održivi mediji” u Srbiji sprovodi organizacija Ajreks (IREX). Na pitanje Cenzolovke zašto su podršku usmerili baš na razvoj ovog formata, Ajreksov ekspert za digitalne medije Pavle Zlatić odgovara:
„Jedan cilj nam je bio da aktiviramo taj ekosistem kako bi ljudi počeli da slušaju i znaju šta su podkasti. Drugi cilj je bio da sa partnerskim medijima radimo na tome da razviju svoje podkaste u okvirima svojih mogućnosti i interesovanja.”
Podkast lista Danas, koji je počeo da se emituje u aprilu 2020. godine, sada ima i nekoliko hiljada pregleda po emisiji.
Bojan Cvejić, glavni i odgovorni urednik portala lista Danas, kaže za Cenzolovku da su emisije, u stvari, nadgradnja pisanog sadržaja, jer njihovi novinari i novinarke govore o temama o kojima su pisali ili planiraju da pišu, i tako publici pojašnjavaju kako dolaze do informacija i šta oni o svemu misle.
„Mediji danas moraju da se prilagođavaju potrebama publike i novim trendovima, a podkast je možda najmanje zahtevan način”, smatra Cvejić.
Na pitanje Cenzolovke da li bi ovaj format pomogao lokalnim medijima da se glasnije čuju teme kojima se bave, Pavle Zlatić odgovara potvrdno. On kaže da ne misli da će za šest meseci svaki grad imati svoj slušani lokalni podkast, ali da je to dobra podloga za eksperimentisanje sa različitim formatima, različitom dužinom trajanja, kontinuitetom…
„Mislim da će dobar deo medija da razmisli o tome, deo tog dela će nešto i da uradi, a samo će deo onih koji nešto urade zaista biti uspešan u tome”, zaključuje Zlatić.
SPOTIFAJ VODEĆA PODKAST PLATFORMA
Pandemija je promenila način distribucije podkasta, što je navelo stvaraoce da se upoznaju sa onlajn platformama za komunikaciju. Kompanija Epl još od 2012. godine ima specijalizovanu aplikaciju za emitovanje podkasta. Godinama je bila najpopularniji emiter ovog formata, a danas ima preko dva miliona emisija i oko 28 miliona slušalaca samo u SAD.
Svest o potencijalu podkasta naglo je porasla tokom poslednjih nekoliko godina, pa su i druge platforme počele intenzivnije da se bore za slušaoce.
Kompanija Spotifaj je navodno uložila milion dolara kako bi otkupila prava za popularan podkast Džoa Rogana. Danas je Spotifaj vodeća platforma za emitovanje podkasta sa 28,2 miliona slušalaca u SAD i 2,2 miliona emisija. Za njom slede Epl, Amazon i Gugl.
