ENMonitoring programa javnih servisa, koji je danas predstavljen, sproveden je od 15. juna do 15. avgusta 2019. godine i obuhvatio je dve informativne emisije Radio-televizije Vojvodine, emisiju na mađarskom jeziku, zatim RTS-ov Dnevnik u 19.30 i jutarnje programe javnih servisa. Od 12. novembra do 12. decembra prošle godine nadzirani su i informativni programi komercijalnih emitera sa nacionalnom pokrivenošću, televizija Prva, Pink, O2 i Happy.
U programima javnih servisa uočena je pristrasnost, nekritičko izveštavanje, nepoštovanje balansiranog izveštavanja, prećutkivanje aktuelnih događaja, prikriveno oglašavanje, kao i zanemarivanje tema o ljudskim pravima i demokratiji, što je zakonska obaveza javnih servisa.
Zatamnjen ekran sa napomenom da je program isključen zbog određenog prekršaja mnogo je bolniji i učinkovitiji način kako nekog osujetiti da se neodgovorno ponaša i poguban je makar i na jedan dan (Dubravka Valić Nedeljković)
„Prilikom upoređivanja vesti izabranih za prikazivanje i obradu u dnevnicima RTV-a sa vestima emitovanim ili objavljenim istog dana u drugim domaćim medijima, nameće se zaključak da su na Radio-televiziji Vojvodine izostale vesti koje se tiču propusta vladajuće Srpske napredne stranke ili kritika vladajućoj strukturi upućenih od relevantnih aktera“, navodi se u analizi sadržaja informativnog programa javnih servisa.
„Postoji ozbiljna manjkavost uređivačke politike u domenu centralnih informativnih emisija koje naprosto ne prate stvarnost, i što samoinicijativno ne nameću na društvenu agendu teme koje su od javnog interesa i o kojima bi trebalo da se u društvu debatuje. Javni servisi se rukovode aktuelnim događajima koje su već uveliko ‘izvrteli’ svi portali i na internetu su postali ‘bajata vest’. Umesto analize stvarnosti nude ono što se danas u svetu smatra dobrom praksom, a to je solution journalism. Oni slede agendu koju su postavile političke i ređe ekonomske elite pričajući sami o sebi, odnosno uglavnom hvaleći sami sebe i ružeći drugog koji nema šansu da na to odgovori u isto vreme i na istom mestu“, ocenjuje prof. dr Dubravka Valić Nedeljković iz Novosadske novinarske škole i jedna od realizatorki monitoringa.
Za nju je u programima posmatranih televizija najuočljivije bilo to što su potpuno zanemarili balans u selekciji događaja, subjekata i objekata kada su politička sfera i rodni kriterijum u pitanju.
„Uređivačke politike naših televizija nisu politički i rodno senzibilisane. Srbijanski televizijski prostor je i dalje u ‘muškim cipelama’“, ocenjuje naša sagovornica.
Takođe, ona ističe da mnoge televizije uopšte nisu informisale svoj auditorijum o veoma zabrinjavajućim aferama, poput Krušika, Jovanjice, doktorata ministra finansija Siniše Malog, Megatrenda, te o protestu „1 od 5 miliona“ ili, ako jesu, dale su samo šansu vlasti da ih protumači na svoj način.
DOBAR RAD MAĐARSKE REDAKCIJE RTV „NAGRAĐEN“ SMENOM UREDNIKA
Autori analize programa javnih servisa kao jedini primer dobrog izveštavanja ističu emisije mađarske redakcije RTV Vojvodina. Navodi se da nije bilo pristrasnosti i da je primećena težnja da se izveštava o važnim događajima iz skoro svakog naselja u Vojvodini. Ipak, prema rečima Dubravke Valić Nedeljković, urednik tog programa Atila Marton je za dobar rad „nagrađen“ smenom sa uredničkog mesta.
Zatamnjen ekran za neodgovorne emitere
Novosadska novinarska škola došla je do podatka da su, prema izveštaju REM-a, tokom 2019. godine komercijalne televizije sa nacionalnom frekvencijom zakon prekršile više od 12.000 puta. Ipak, regulator im je izrekao samo četiri mere zbog kršenja Pravilnika o zaštiti maloletnika, Pravilnika o zaštiti ljudskih prava u oblasti pružanja medijskih usluga, te Zakona o elektronskim medijima.
Dubravka Valić Nedeljković smatra da bi REM morao češće da reaguje i da za to ima osnova. Ona napominje da i ako regulator o tome raspravlja, javnost o tome nije obaveštena, jer je ceo proces netransparentan.
Uređivačka politika Televizije Happy je naklonjena SNS-u i njenim liderima, a pogotovo Aleksandru Vučiću. Jutarnji program na ovom kanalu otvoreno podržava i promoviše vlast (iz monitoringa NNŠ)
Analiza je pokazala da TV Pink ne izveštava u interesu javnosti, te da su pristrasnost, neobjektivnost, senzacionalizam i govor mržnje česti obrasci medijskog izražavanja na toj televiziji. Uređivačka politika Televizije Happy, kako je pokazao monitoring, naklonjena je vladajućoj Srpskoj naprednoj stranci i njenim liderima, a pogotovo predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću. Jutarnji program na ovom kanalu otvoreno podržava i promoviše vlast, ocenjuju autori monitoringa Dubravka Valić Nedeljković i Siniša Isakov, što nije u skladu sa Kodeksom novinara Srbije, koji predviđa objektivno izveštavanje i ne naginje nijednom političkom uverenju.
Tokom analize uočeno je da ova emisija služi ne samo za promociju vladajućih političara već i za nipodaštavanje svih njenih protivnika. Opozicija je prikazana u najgorem svetlu, a njeni predstavnici se veoma retko pojavljuju kao gosti.
Pristrasnost i neobjektivnost uočeni su i kod televizija O2 i Prva, a manjak kritičkih i analitičnih sadržaja zajednički je svim emiterima.
Neprimerena ponašanja televizija poput slučajeva vređanja profesora Danijela Sinanija zbog nacionalne pripadnosti od strane voditelja TV Happy Milomira Marića (zbog čega je REM izrekao emiteru opomenu), te kontinuirana hajka TV Happy protiv novinara TV N1 (u čemu Regulator nije video ništa problematično), za našu sagovornicu nemaju nikakvog opravdanja i pitanje je kako je to uopšte moguće u demokratskoj i civilizovanoj zemlji.
„Mislim da je tu izostala ne samo odgovarajuća reakcija REM-a već i ozbiljna reakcija odgovorne javnosti. Ne mogu reći da uopšte nije bilo reagovanja, posebno je onlajn zajednica bila aktivna, no to je ipak doprlo samo do ograničenog broja ljudi, uglavnom istomišljenika. Posebno u odnosu na to koliko ima organizacija civilnog sektora koje se bave zaštitom ljudskih prava, zatim studenti i akademska javnost, koja bi morala da bude mnogo artikulisanija u odbrani demokratskih vrednosti, koje se urušavaju na svakom koraku. Kada bi postojala odgovarajuća društvena klima, i REM bi se, sigurna sam, ponašao drugačije“, smatra Dubravka Valić Nedeljković.
NEĆE BITI LAKO UPRISTOJITI MEDIJSKU SCENU
„Obično se kaže da kad se nešto pokvari, treba dva-tri puta više vremena i napora da se popravi. Mislim da to još dugo neće biti ni brzo, ni lako, ni učinkovito. Neosetno smo postali neosetljivi na sve nepodopštine, i danas, kada je zaista došlo do veoma ozbiljnog narušavanja javnog diskursa, svi se kao čudimo otkud to. Trebalo je 30 godina da se sve relativizuje i sad ne bih da prognoziram koliko će trebati da se sve dovede ponovo u demokratične tokove, pa i javni govor. Počevši od onoga ‘budite ljubazni’, ‘hvala’, ‘molim’ i ‘želite li da’… pa tako redom“, zaključuje Dubravka Valić Nedeljković.
Mediji se rukovode profitom, a ne javnim interesom
Pravna analiza položaja REM-a pokazala je da izrečene mere ne deluju na emitere. Jedan od načina kako bi Regulator mogao da kazni neodgovorne emitere je, smatra naša sagovornica, isključivanje na neko vreme iz etra.
Mnoge televizije uopšte nisu informisale svoj auditorijum o veoma zabrinjavajućim aferama, poput Krušika, Jovanjice, doktorata ministra finansija Siniše Malog, Megatrenda, te o protestu „1 od 5 miliona“ (Dubravka Valić Nedeljković)
„Zatamnjen ekran sa napomenom da je program isključen zbog određenog prekršaja mnogo je bolniji i učinkovitiji način kako nekog osujetiti da se neodgovorno ponaša i poguban je makar i na jedan dan. To je najvidljivija kazna. Trebalo bi imati u vidu da nije reč o potpunom gašenju neke televizije, što bi se moglo lako u neodgovornom i korumpiranom okruženju izokrenuti u političku cenzuru i napad na nezavisne medije. Reč je o privremenom, jasno obrazloženom i veoma preciznom vremenskom okviru ‘zatamnjenog ekrana’“, ocenjuje profesorka Valić Nedeljković.
Tabloidizacija medijske sfere je nešto toliko uobičajeno da, kako ocenjuje profesorka, niko više i ne reaguje na senzacionalističko i tabloidno novinarstvo. Elektronski mediji, smatra ona, odavno slede model štampanih medija, a senzacionalističku uređivačku politiku i priklanjanje vlasti vide kao slamku za preživljavanje.
„Mediji se rukovode profitom, a ne javnim interesom. Kao da su zaboravili šta je to dobar ukus i na čemu se on zasniva, a i šta podrazumeva odgovorno novinarstvo. Ne bih čak rekla ni profesionalno, jer profesionalizam istovremeno ne mora da znači i odgovornost, i pridržavanje etike u novinarskom ponašanju. Istovremeno, model ponašanja koji plasira vlast u javnu sferu automatski se preliva u sve oblasti života, pa ni mediji nisu izuzetak. Ako političke elite nude kao obrazac nevaspitan diskurs, onda je taj model prihvatljiv i svima ostalima“, ističe Dubravka Valić Nedeljković.
