Nacionalne televizije u Srbiji više ne moraju imati kulturu, obrazovanje i dečji program

Foto: Pexels
Foto: Pexels

Koliko su gledaocima televizija sa nacionalnom frekvencijom u Srbiji dostupni dokumentarni, naučno-obrazovni, dečji ili programi iz kulture?

 

Ovo pitanje ponovo je aktuelno u Srbiji, a povod je ukidanje postojećeg propisa po kojem su nacionalni TV programi bili u obavezi da imaju više od 20 odsto takvog sadržaja u svojim programima.

 

Odluku da odredbu izostavi iz novog pravilnika donelo je Regulatorno telo za elektronske medije (REM), inače zaduženo za kontrolu radio i televizijskog programa.

 

U Srbiji nacionalnu frekvenciju imaju četiri privatne televizije – Pink, Happy, Prva i B92. To im omogućava da njihov program bude vidljiv širom zemlje.

 

REM odlučuje koje će televizije imati nacionalnu pokrivenost. Broj je ograničen i smatraju se nacionalnim dobrom budući da je vlasnik nad frekvencijama država.

 

Dokumentarni, naučno-obrazovni, kulturno-umetnički ili dečji program, u pravilniku naveden kao „kvalitetan program“, ni ranije nije bio prisutan u propisanom obimu, upozorili su nakon odluke iz više medijskih udruženja u Srbiji.

 

„Legalizacija dosadašnje prakse“.

 

Tako odluku REM-a tumači Danica Đokić iz Fondacije Slavko Ćuruvija. To telo, kako je ocenila, i do sada je tolerisao nepoštovanje te odredbe.

 

Više medijskih udruženja podnelo je prigovor REM-u zbog ove odredbe i tražilo vraćanje obaveze. Savet REM-a je, međutim, to odbio sa obrazloženjem da Pravilnik ne može obavezati medije na veću raznovrsnost medijskog sadržaja nego što je to definisano zakonom.

 

REM godinama unazad prate optužbe medijskih udruženja i predstavnika opozicije da nacionalne frekvencije dodeljuje televizijama koje ne ispunjavaju minimalne standarde i ne emituju dovoljno kulturno-obrazovnog programa.

 

Pravilnik bez obaveze emitovanja ‘kvalitetnog programa’

 

REM je 8. maja objavio na svom sajtu da je usvojen „Pravilnik o uslovima i kriterijumima za izdavanje dozvole za pružanje medijske usluge“ koji treba da zameni dosadašnji iz 2016. godine.

 

Pravilnikom se, između ostalog, definišu kriterijumi za dodelu nacionalnih frekvencija.

 

Novi pravilnik, kao i prethodni, za kriterijum navodi raznovrsnost programa, ali u propisu nedostaje, prema mišljenju više medijskih udruženja, važna odredba.

 

„Kvalitetnim programom smatra se program u kome naučno-obrazovni, kulturno-umetnički, dokumentarni ili dečiji program, odnosno program za maloletnike, zajedno ili pojedinačno, čine više od 20 odsto ukupno godišnje objavljenog programa“, pisalo je u starom pravilniku, a ova odredba u novom propisu je izostavljena.

 

Danica Đokić iz Fondacije Slavko Ćuruvija, koja se bavi unapređenjem rada medija u Srbiji, za Radio Slobodna Evropa (RSE) kaže da je donošenje ovog pravilnika „pravdanje postojeće situacije“.

 

„Oni (Savet REM-a) su do sada ‘gledali kroz prste’ emiterima koji nemaju kvalitetan program iako je do sada to bila obaveza. Sada oni tu obavezu više neće imati i na taj način su smanjili svoju obavezu nadzora da li takav program postoji“, kaže Đokić.

 

Ona smatra da je u REM-ovim izveštajima konstatovano da televizije nemaju dovoljno kvalitetnog programa, ali da to nije uticalo na njihovu odluku o dodeli frekvencija.

 

Tamara Filipović Stevanović iz Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) kaže da nije očekivala da će pomenuta odredba biti izbačena iz pravilnika pogotovo što televizije nisu, kako tvrdi, trpele posledice zbog toga.

 

„Neko se dosetio da se u svim izveštajima konstatuje da se uslovi ne ispunjavaju, pa onda hajde i da zvanično nemamo to (odredbu)“, ocenjuje ona.

 

Na sajtu REM-a može se pronaći izveštaj iz 2020. godine u kom se analizira program privatnih emitera sa nacionalnom pokrivenošću.

 

Više televizija, prema ovom izveštaju, uopšte nije emitovao ili je bio nedovoljno zastupljen kulturno-umetnički i obrazovni program.

 

Ipak, REM je u julu 2022. većinom glasova ponovo dodelio dozvole televizijama koje su i do tada imale dozvole.

 

Odbijen predlog medijskih udruženja

 

RSE nije dobio odgovor REM-a na pitanje zbog čega u novom pravilniku nema odredbe o kvalitetnom programu.

 

Odgovor na to pitanje može se naći u dokumentu REM-a o održanoj javnoj raspravi o novim pravilnicima koji je objavljen 8. maja.

 

U njemu je navedeno da je više medijskih udruženja, između ostalih, Nezavisno udruženje novinara Srbije i Fondacija Slavko Ćuruvija, podnelo predlog da se odredba o minimalnih obimu kvalitetnog programa unese u novi pravilnik.

 

REM u dokumentu navodi da je taj predlog odbijen.

 

Obrazloženje je da Zakon o elektronskim medijima, kao viši pravni akt, ne obavezuje medije da emituju toliko različitih medijskih sadržaja, pa se to ne može učiniti ni nižim pravnim aktom kao što je pravilnik.

 

Danica Đokić iz Fondacije Slavko Ćuruvija smatra da je REM tumačio zakon na način kako bi mogao da opravda dosadašnji nedostatak kvalitetnog programa televizija.

 

Naime, novi Zakon o elektronskim medijima iz 2023. predviđa emitovanje više različitih medijskih sadržaja kao na primer informativni, obrazovni, kulturni, naučni, sportski, zabavni i drugi.

 

Prema tumačenju REM-a, pojam „više“ podrazumeva „minimum dva“.

 

„Dakle, ta reč ‘više’ pomogla je REM-u da ‘jezičkim tumačenjem’ izbegne da odredi obavezu o minimalnom udelu kvalitetnog programa“, objašnjava Đokić i dodaje:

 

„Kvalitetan program podrazumevao je više žanrova, a novi zakon omogućava televizijama da imaju i samo dva žanra.“

 

Tamara Filipović Stevanović iz NUNS-a kaže da REM „trenutni zakon ne sprečava da unese obavezni udeo kvalitetnog programa“ u pravilnik.

 

„Vrlo je jasno šta pluralizam medijskog sadržaja podrazumeva i podrazumeva, između ostalog, dečiji, naučni, kulturni, obrazovni program. U Srbiji sve što nije do kraja definisano (u zakonu), na kraju se zloupotrebi“, navodi ona.

 

Filipović Stevanović ocenjuje da je nakon donošenja ovog pravilnika REM još pasivniji nego što je bio pre.

 

REM na meti kritika međunarodnih organizacija i opozicije

 

REM je prethodnih godina bio na meti kritika međunarodnih institucija, medijskih udruženja i opozicije u Srbiji zbog, kako navode, pasivne uloge u kontroli TV emitera.

 

Jedan je od zahteva najveće opozicione koalicije „Srbija protiv nasilja“ uoči predstojećih izbora u Beogradu i drugim gradovima, 2. juna, bio je smena članova Saveta REM-a.

 

Ovaj zahtev prethodno je formulisan na antivladinim protestima „Srbija protiv nasilja“ koji su organizovani u Srbiji zbog dve masovne pucnjave u maju 2023. u kojim je poginulo 19 ljudi. Sa protesta je zatražena odgovornost REM-a zbog navodnog propuštanja da sankcioniše televizije koje promovišu mržnju i nasilje.

 

Smena članova Saveta REM-a predviđena je i Zakonom o elektronskim medijima, što je bio zahtev više medijskih udruženja. Naime, mandat sadašnjih članova Saveta ističe godinu dana nakon stupanja na snagu ovog zakona, odnosno u novembru 2024.

 

U svom izveštaju o izborima u Srbiji 2023. ODIHR (OEBS-ova Kancelarija za demokratske institucije i ljudska prava) izneo je zabrinutost zbog pasivnog pristupa REM-a u regulisanju ponašanja medija tokom kampanje.

 

REM se našao i u godišnjem izveštaju Evropske komisije o Srbiji 2023. zbog propuštanja da dodeli petu frekvenciju za nacionalno pokrivanje, kako se navodi, „bez verodostojnog opravdanja“.

 

U izveštaju Evropske komisije o Srbiji iz 2022. navodi se da je REM te godine dodelio nacionalne frekvencije televizijskim kanalima „koji su dobijali opomene od REM-a zbog kršenja njihovih zakonskih obaveza“.

 

Izvor: RSE

Tagovi

Povezani tekstovi