ENOno što je još zanimljivije jeste da je on bio gost dnevnika koji je vodio Petar Lazović, doskorašnji savetnik ministra Velimira Ilića. Podsećamo da su ministar Ilić i Šarančić partijske kolege u Novoj Srbiji. Lazović je početkom septembra, izjavio za Kurir da bez obzira na razne komentare, njegov dolazak na Pink nema veze sa sukobom interesa i da mu „ne pada na pamet“ da svoj novi posao koristi za promociju Velimira Ilića. On je dodao da će i dalje ostati savetnik za medije „najkapitalnijeg srpskog ministra“ i poručio svima da će biti objektivan kao što je i do tada bio. Izgleda da je mislio samo na ministra Ilića, a ne na njegove partijske drugare.
Nejasno je zašto Šarančić nije objasnio kako su protivzakonito kupili 10 šinobusa od švedske firme „Švede rejl“, ukupne vrednosti 3.500.000 evra, kako to da nisu imali nečiju saglasnost, odnosno da su „sve radili u okviru kuće“. Zatim, na koji način su krivotvorili podatke pozivajući se na hitnost nabavke, kao i to da su pitali nekoliko železnica iz okruženja, pre kupovine, da li imaju vozove Y1.
Kad je reč o modernizaciji, nepoznanica je da li pod to spadaju lokomotive stare 33 godine koji su plaćene 605.000 evra po komadu. Šest lokomotiva tipa 644 kupljene su od nepoznatih, prijateljskih firmi sa lažnim adresama navedenim u ugovoru o lizingu. Pored ovoga, pomoćnik ministra za železnicu Branislav Bošković nedavno je smenjen jer se oštro protivio kupovini starih lokomotiva i tražio da se uradi studija izvodljivosti o isplativosti nabavke, ali i da se dobije saglasnost Ministarstva finansija.
Iako su u Vladi Srbije najavili oštru borbu protiv korupcije, a daleko pre toga i smanjenje javne potrošnje, ipak nikome nije bitno kako je potrošeno sedam i po miliona evra koje su izdvojili građani Srbije. Podsećamo da je Glas ovu aferu otkrio početkom prošle nedelje i da postoje dokumenta koja nedvosmisleno ukazuju da se mućakalo u nabavci lokomotiva i vozova.
M. Lađević
