EN Na kraju, vam prodavac daje objašnjenje da je vlada zaključila da vi ne znate koji keks je dobar i da je ona ta koja će odrediti šta ćete trošiti i koliko ćete trošiti. Država vam poručuje da niste uračunljivi i da ona treba da imenuje osobe koje će vaspitati vas i vašu decu jer vi to niste sami u stanju da uradite. U najkraćem, ovo je moderna basna o projektu plaćanja pretplate za nacionalnu televiziju – primeru paternalističke vlasti koja otima od svojih građana smatrajući ih nesposobnim da donose najprostije životne odluke.
Odluka da od oktobra sva domaćinstva u Srbiji moraju da plaćaju uslugu koju nisu tražili, posebno u situaciji kada postoje desetine TV i radio-stanica koje besplatno pružaju sličnu uslugu nije ništa drugo neko svojevrsna otimačina. Ona je direktno favorizovanje državnog vlasništva u odnosu na privatno i nametanje stavova manjine većini građana. Ovi stavovi su vladi manje-više jasni (budući da se dokazala kao dosledan neprijatelj slobodnog tržišta), pa se odluka teži zamagliti kroz vaspitnu i nacionalnu retoriku i potrebu objektivnog informisanja.
Nažalost, svi ovi argumenti su „carevo novo odelo“. Prosečan potrošač danas za 300 dinara može dobiti ponudu od preko 50 kanala koji nude sve sadržaje: od informativnog programa, zabave, kulture, naučno-obrazovnih emisija, pa zaključno sa kanalima koji su posvećeni najužim oblastima. Od tih kanala, preko 30 su na srpskom ili hrvatskom jeziku, ili su titlovani na te jezike. Većina njih daje vesti, i na njima se mogu čuti i stavovi koji nisu rado viđeni na državnoj televiziji.
Kako je jasno da argument informacija nije dovoljno dobar poteže se vaspitanje i kultura: drugim rečima neko treba da prosveti Srbiju, a to će učiniti vlast koja je postala čuvena po progonu medija, fizičkim napadima na novinare i prkošenju pred svetom. Ostaje pitanje kako radio-difuzna agencija namerava da natera stanovništvo da se prosveti – osim ako ne misli ili da zatvori TV stanice koje „upropaštavaju“ narod, ili da natera građane Srbije da gledaju RTS. Ostaje gorak ukus da se građani Srbije proglašavaju zaostalim jer ne žele da konzumiraju ono što im nudi kvazi elita.
Ako je program RTS zaista toliko poboljšan, najbolje bi bilo da se skrembluje i da građani na dobrovoljnoj osnovi plaćaju pretplatu. Ako je program toliko dobar njega bi verovatno rado gledala većina građana. To naravno podrazumeva da prestane i bilo kakvo budžetsko finansiranje teško shvatljivih rashoda.
Konačan rezultat će biti da će siromašni koji su najviše podržavali populističke ideje platiti ceh. Za samo godinu dana pretplatom će od građana biti konfiskovano najmanje 120 miliona evra, za nešto što im besplatno nude brojne druge TV stanice. Za nešto manje od 50 evra kolika je godišnja pretplata moguće je priključiti se na kablovsku televiziju bilo gde u gradskim sredinama, nabaviti kvalitetne antene i pojačivače ili plaćati rate za kupovinu satelitske antene.
Na građanima Srbije je da odluče da li će ćutati na novi namet ili će se pobuniti jer nije reč samo o otimačini novca, nego i o negiranju zdravog razuma većeg dela nacije. Odbijanje plaćanja obavezne pretplate je dobar put za buđenje iz učmalosti zemlje koja srlja u ekonomsku katastrofu.
Aleksandar Stevanović, potpredsednik Liberala Srbije i saradnik Centra za slobodno tržište
