Nagrade

Nagrada za istraživačko novinarstvo “Dejan Anastasijević”

Dobitnici nagrade za 2022.

Edit Content

Nagradu za istraživačko novinarstvo „Dejan Anastasijević“ u kategoriji elektronskih medija dobila je novinarka televizije N1 Maja Nikolić, za dokumentarni film “Poslednja počast”.

Nagradu u kategoriji štampanih medija dobili su Nemanja Rujević, Ingrid Gerkama, Natali Bertrams i Tristen Tejlor za tekst „Papagaji vredni kao kokain“ o krijumčarenju egzotičnih ptica, koji je objavio beogradski nedeljnik Vreme.

U kategoriji onlajn medija nagradu je dobio novinar BIRN-a Radmilo Marković za istraživanje „Beograd – raj za divlju gradnju i sumnjiva ozakonjenja: BIRN našao skoro pola miliona spornih kvadrata“.

Ove godine je uvedena i nagrada publike, gde se glasalo za radove koji su ušli u najužu konkurenciju u sve tri kategorije. Publika je ocenila da je najbolji rad Dalibora Stupara iz novosadskog portala VOICE ,,Šta nas greje, to nas truje“.

Novinarka čačanskog portala EpicentarPress Milena Gavrilović i vlasnik, glavni i odgovorni urednik i novinar portala PulsOnline iz Pirota Nenad Paunović dobili su posebne pohvale za svoje radove koji se bave lokalnim temama i uručene su im plakete.

Dobitnici nagrade za 2021.

Edit Content

Jeleni Zorić sa Televizije N1 dobitnik je nagrade “Dejan Anastasijević” u konkurenciji elektronskih medija za emisiju „Optužnica-Jovanjica“.

U kategoriji onlajn medija nagradu je osvojila novinarka BIRN-a Natalija Jovanović za tekst „Korona: Broj umrlih i zaraženih višestruko veći od zvanično saopštenog“.

Tekst Sandre Petrušić „Na potezu je republička javna tužiteljka Zagorka Dolovac: Falsifikovanje podataka bitnih po javno zdravlje“ objavljen u nedeljniku NIN, odneo je pobedu u kategoriji štampanih medija.

Dobitnici nagrade za 2020.

Edit Content

Dobitnik nagrade “Dejan Anastasijević” u kategoriji elektronskih medija je novinar N1 Adam Santovac za dokumentarac „Mega diplomac“ o mahinacijama na beogradskom Univerzitetu Megatrand i načinu na koji je do diplome došao ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović.

U kategoriji „Onlajn mediji“ nagrada je pripala serijalu tekstova Aleksandra Đorđevića i Jelene Veljković iz BIRN-a, pod nazivom „Otac ministra policije – povlašćeni trgovac oružjem“ o korupciji u samom državnom vrhu Srbije.

U kategoriji štampanih medija nagrađen je tekst Vuka Cvijića „Afera Krušik“, objavljen u nedeljniku NIN o istoj temi – trgovini oružjem fabrike „Krušik“ u koju su upleteni visoki državni funkcioneri Srbije.

Dobitnici nagrade za 2019.

Edit Content

Novinarka RTS-a Tamara Tankosić nagrađena je u kategoriji elektronski medijim, za prilog „Dečije bolesti zakazivanja pregleda elektronskim putem“ iz decembra 2018.

Za tekst „Masakr mladića u Pandi i dalje tajna“ novinar lista Danas Velimir Perović nagrađen je u kategoriji štampani mediji.

U kategoriji onlajn medija nagrađena je novinarka BIRN-a za serijal tekstova o nelegalnoj gradnji na Goliji.

Plaketa za hrabrost dodeljena je novinarima portala Žig Info Milanu Jovanoviću i Željku Matročeviću za tekst „S tri flaše piva do kuće: Za par godina, predsednik Skupštine opštine Grocka kupio dva placa i napravio sebi kuću“.

Dobitnici nagrade za 2018.

Edit Content

Novinar Radija Slobodna Evropa Milan Nešić dobitnik je godišnje nagrade za istraživačko novinarstvo u kategoriji elektronskih medija, za istraživački serijal “Fantomski graditelji u činovničkoj koloniji” koji u više nastavaka govori o bespravnoj gradnji šestospratnog objekta u beogradskoj opštini Voždovac.

Novinarka KRIK-a Bojana Pavlović osvojila je ovogodišnju nagradu za istraživačko novinarstvo u oblasti portala za serijal istraživačkih priča o stanu ministra odbrane Aleksandra Vulina i slučaju „tetka iz Kanade“

U kategoriji štampanih medija nagradu je dobio Saša Stojković iz “Vranjskih” za tekstove o sufinansiranju lokalnih medija

Dobitnici nagrade za 2017.

Edit Content

Maja Nikolić (N1) dobila je nagradu u kategoriji elektronskih medija za prilog „Naprednjački botovi iz rumunske kuhinje“.

Jelena Veljković (BIRN) pobedila je u kategoriji štampanih medija sa tekstom „Tajna Vučićeve kafane“, objavljenom u nedeljniku Vreme.

Nagradu u kategoriji onlajn medija podelili Anđela Milivojević (CINS) za tekst „Jorgovanka Tabaković plagirala značajan deo doktorata“ i grupa novinara – Lorens Marzouk, Ivan Angelovski, Miranda Patrucić, Atanas Čobanov, Dušica Tomović, Jelena Ćosić, Jelena Svirčić, Lindita Cela i Pavla Holcova – za istraživanje „Krvavi poslovi: Put oružja vredan 1.2 milijarde evra“, objavljeno na sajtovima BIRN-a, Mreže za istraživanje organizovanog kriminala i korupcije OCCRP i londonskog Gardijana.

Dobitnici nagrade za 2016.

Edit Content

Za najbolji istraživački prilog u konkurenciji radio i TV stanica proglašen je prilog novinarke RTS-a Vere Aksentijević o problemima sa kojima se u zdravstvenim ustanovama suočavaju psihijatrijski bolesnici.

Prvu nagradu u konkurenciji štampe dobio je Aleksandar Đorđević (BIRN), za istraživanje objavljeno u nedeljniku Vreme, posvećeno novčanim pozajmicama koje je izdavala beogradska Viša poslovna škola.

U konkurenciji onlajn medija, prvu nagradu dobilo je istraživanje grupe novinara mreže KRIK o poslovima gradonačelnika Beograda Siniše Malog sa nekretninama u Bugarskoj.

Dobitnici nagrade za 2015.

Edit Content

U kategoriji elektronskih medija dobitnik je bio Adam Santovac (Televizija N1), za emisiju „Jalovište neodgovornosti“.

U kategoriji štampanih medija laureat Slobodan Georgiev za tekst „Otkrivena tajna ministarskog sefa“ (Vreme).

U kategoriji onlajn medija nagrađena serija tekstova o poplavama, objavljena na sajtu CINS-a, koji su zajedno radili Milica Stojanović i Perica Gunjić.

Dobitnici nagrade za 2014.

Edit Content

Nagrada u kategoriji elektronskih medija (radio i televizija) pripala je Vesni Radojević i Anđeli Milivojević iz TV Mreže i Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) za prilog o prevarenih građana koji još uvek čekaju stanove u Filmskom gradu, prikazan na RTS-u u okviru emisije TV Mreža.

U kategoriji štampanih medija dobitnici su bili Aleksandar Đorđević i Slobodan Georgiev (BIRN) za tekst „Marketinške zvezde na političkom polju“, objavljen u nedeljniku Vreme.

A nagrada u oblasti onlajn medija dodeljena je Dragani Pećo, Dinu Jahiću i Jasni Fetahović iz CINS-a za tekst „Plaćena međunarodna priznanja za kićenje na domaćem terenu“.

Dobitnici nagrade za 2013.

Edit Content

U kategoriji štampanih medija nagrađena je Sandra Petrušić za serijal tekstova „Dosije bolnice-pare za raspad“, o zloupotrebi u bolnicama u Srbiji, objavljenih u nedeljniku NIN.

U kategoriji onlajn medija nagrađeni su novinar Balkanske istraživačke mreže (BIRN) Slobodan Georgiev i novinari CINS-a Jelena Vasić i Vladimir Kostić, za tekst “Do BusPlusa kroz rupe u sistemu”.

U kategoriji TV i radio priloga nagradu su dobili Dragan Stanković i Zorana Jovičić za prilog „Kako je potrošeno 19 miliona za Konstantina“ emitovanom na niškom RTV Bel ami.

Dobitnici nagrade za 2012.

Edit Content

U kategoriji elektronskih medija nagradu je dobio Miloš Teodorović za radio prilog o kućama pokreta „1389“ na severu Kosova (Slobodna Evropa)

U kategoriji štampanih medija priznanje pripalo Nikoli Laziću za seriju tekstova o pranju para Darka Šarića u Vranju (Vranjske).

U kategoriji internet medija nagrađeni su Bojana Jovanović, Stevan Dojčinović i Mahir Šahinović (CINS), za seriju tekstova o pranju para Darka Šarića u Srbiji i Bosni i Hercegovini.

Dobitnici nagrada za 2011.

Edit Content

U kategoriji za najbolji televizijski prilog dobila je ekipa Insajdera B92 za serijal „Prevara veka“ u preduzeću Kolubara.

Nagradu u kategoriji onlajn novinarstva dobio je Zoran Janić za serijal „Kabinet doktora Koštunice“ koji je objavljen na Internet portalu E-novine.

Novinar Vranjskih Zoran Radulović dobitnik je nagrade u kategoriji štampanih medija, za serijal tekstova „Sve laži i obmane Dragomira Tomića“.

Tim CINS-a poneo je nagradu u kategoriji mladih novinara za serijal tekstova „Projekat Mišković“.

Dobitnici nagrada za 2010.

Edit Content

Za televizijsko novinarstvo prvu nagradu dobio je samostalni istraživač i autor Želimir Gvardiol za televizijski dokumentarac „Izdajnik protiv zločinca“, emitovan na B92.

Drugu nagradu u istoj kategoriji dobio je novinar Dejan Radulović sa TV Avala za televizijsku emisiju „Pobeda na planini“.

Za štampano novinarstvo u kategoriji starijih kandidata prva nagrada pripala je novinaru nedeljnika Vreme, Prvoslavu Karanoviću, za tekst „Ubijanje Boga lopatom“. Druga nagrada pripala je Zoranu Raduloviću iz Vranjskih za tekst „Dosije Koštana: Ko je izuo vranjske obućare?“, i Dejanu Dimiću, takođe novinaru Vranjskih, za tekst „Miškove kase za Uroša“.

U kategoriji mlađih kandidata, prvu nagradu za štampano novinarstvo pripalo je Ani Manojlović (Radio Beograd 202), za tekst „Ni smrt se ne isplati“, objavljen u magazinu Status, kao i Predragu Blagojević, iz niškog portala Južne vesti, za tekst „Manipulacije na niškom aerodromu“.

Dobitnici nagrada za 2009.

Edit Content

Prva nagrada za štampani tekst u kategoriji novinara starijih od 35 godina pripala je Dejanu Dimiću za tekst „Dobro kontrolisani poslovi“, objavljen u Vranjskim.

Novinarke Bete Mirjana Pantić i Ivana Jovanović dobile su prvu nagradu u kategoriji mlađih novinara za tekstove „Luda kuća lažnog iscelitelja DDD“ i „Žrtvovanje žrtava“, objavljene u Dosijeu NUNS-a.

Prvu nagradu u konkurenciji iskusnih novinara za televizijske priloge podelila su ostvarenja „Tajna žute kuće“ Jelene Veljković, Radoslavke Despotović, Jasmine Pašić i Sandre Mandić (B92 info) i „Vrela krv“ Miloša Teodorovića i Ivane Lalić Majdak (B92 info). Nagrada je pripala i ostvarenjima „Vučko Manojlović – čekajući smrt“ Ane Vojvodić i Miljana Vitomirovića (u produkciji Medija centra Zaječar, a emitovan na TV Foks) i „U ime naroda – znakovi pored puta“ Ines Meštrović (TV Studio B).

Dobitnici nagrada za 2008.

Edit Content

Prva nagrada za pisano novinarstvo u kategoriji novinara starijih od 35 godina pripala je Zoranu Paviću za tekst „Olako shvaćena silina“, objavljen u magazinu Status.

Za oblast televizijskog istraživačkog novinarstva prvu nagradu je osvojio Boro Lazukić za film „Goli otok – stratište duha“, a u istoj kategoriji nagrađena je i Olivera Miloš-Todorović za dokumentarni film „Drvo života“ koji, kroz svedočenja usvojiteljskih i hraniteljskih porodica, govori o odgovornosti celokupnog društva i pojedinaca za život i bolju zaštitu dece i njihovih prava.

Dve druge nagrade dodeljene su za televizijske priloge Ivani Lalić-Majdak za dokumentarni film „Eho“ i Veljku Đuroviću za serijal „Mostovi i barijere“.

U konkurenciji mlađih novinara pisanih medija žiri je jednoglasno odlučio da nagradi novinara Ratka Femića za seriju tekstova iz oblasti bezbednosti objavljenim u nedeljniku Vreme i dnevnim listovima Danas i Alo.

Dobitnici nagrada za 2007.

Edit Content

Dobitnici nagrada su bili: novinar Radija Slobodna Evropa Miloš Teodorović za prilog „Slučaj J. G. Paulik“, urednik nedeljnika Vreme Filip Švarm za dokumentarni serijal „Jedinica“, snimljen u koprodukciji Vreme filma i TV B92.

Novinar Vremena Branislav Grković za tekst „Sajber kriminal – zlostavljači iz anonimnosti“, novinarke Danasa Ivana Kljajić i Snežana Čongradin za serijal tekstova o socijalno-sindikalnim temama, novinar lista Dnevnik Igor Mihaljević za tekst „Cimni se, izvuci se dečko, možeš ti to, nikad nije kasno“, novinar Radio Beograda Nenad Militarević za analitičku emisiju „Tečni eksploziv“ i novinarka TV Studio B Ines Meštrović za istraživački rad o privatnoj klinici „Decedra“ i lekarskom nemaru.

Dobitnici nagrada za 2006.

Edit Content

U kategoriji novinara sa iskustvom, prvu nagradu poneo je Vlado Mareš za prilog „Deportacija – nagrada za lojalnost“, objavljen na TV B92, a drugu Jasna Šarčević Janković za prilog „Zločin i tajna (Slučaj Bitići)“, emitovan takođe na TV B92.

U kategoriji mlađih novinara do 35 godina dodeljeno je šest nagrada u tri podkategorije. U radio novinarstvu prvu nagradu dobio je Bane Grković za prilog „Dokument“ (Radio Beograd 202), dok je drugu nagradu žiri dodelio Ivani Rethas za prilog „Zastava bez vetra“ (Radio Kragujevac).

U kategoriji televizijskog novinarstva prvu nagradu dobila je Jasmina Seferović za prilog „Sa robije na robiju“ (B92), dok je druga nagrada pripala Nemanji Stjepanoviću za serijal „Suočavanje sa prošlošću“ (VIN produkcija).

U kategoriji štampanih medija žiri je prvu nagradu dodelio Đorđu Padejskom za serijal tekstova o lovu na zaštićene vrste ptica u Vojvodini objavljenim u listu Zrenjanin, a drugu Tamari Skrozi za serijal tekstova: „Poslovanje, utaje, prijave i pokrivanja“ objavljenim u nedeljniku Vreme.

Edit Content

Povodom 3. maja, Dana slobode medija, i zbog izuzetnog značaja koje istraživačko novinarstvo ima za razvoj novinarstva, u borbi protiv korupcije, pritiska vlasti i drugih centara moći na pojedince ili organizacije kao i za demoktratski razvoj našeg društva, Nezavisno udruženje novinara Srbije, uz pomoć Ambasade Sjedinjenih Američkih Država u Srbiji od 2006. godine dodeljuje nagrade za izuzetnost u istraživačkom novinarstvu.

Ovim nagradama, NUNS i Ambasada SAD, žele da podrže i afirmišu novinare koji se na ozbiljan i profesionalan način bave temama koje su od izuzetne važnosti za javnost u Srbiji.

Nagrada se dodeljuje u tri kategorije: elektronski mediji (radio i televizija), štampani mediji i onlajn mediji.

Od 2020. godine nagrada nosi naziv po našem kolegi, vrsnom novinaru Dejanu Anastasijeviću. Anastasijević bio erudita, briljantan, duhovit i hrabar čovek koji je beskompromisno, izuzetnim novinarskim darom i upornošću, razotkrivao ratne zločine, političke bestijalnosti, kriminalne, vojne i paravojne klanove Dejanov talenat, znanje i novinarski rad bili su za poštovanje i divljenje. Pravi uvid u događaje na eks-jugoslovenskim prostorima nemoguć je bez Dejanovih tekstova i priloga. Ostaće upamćen po svom hrabrom i temeljnom izveštavanju sa ratnih terena i istraživanju ratnih zločina i kriminala.

Istrajnost u profesionalnom obavljanju novinarskog posla, Anastasijević je umalo platio životom kada je u aprilu 2007. godine pokušan atentat na njega. Na prozore njegove kuće postavljene su dve bombe od kojih je jedna eksplodirala. Taj zločin nikada nije istražen, te se slučaj i dalje nalazi u predistražnoj fazi. Anastasijević bio erudita, briljantan, duhovit i hrabar čovek koji je beskompromisno, izuzetnim novinarskim darom i upornošću, razotkrivao ratne zločine, političke bestijalnosti, kriminalne, vojne i paravojne klanove. Zbog toga ova nagrada ima još veći značaj i težinu.

Svetski dan slobode medija ustanovljen je 3. maja 1991. usvajanjem Deklaracije u Vindhoku, na konferenciji Ujedinjenih nacija o slobodi medija u Africi. Tom deklaracijom, cenzura je proglašena grubim kršenjem ljudskih prava, a vlade svih zemalja pozvane su da obezbede poštovanje ustavnih garancija za slobodu medija. Generalna skupština Ujedinjenih nacija je na preporuku UNESKA, 20. decembra 1993. godine, usvojila deklaraciju proglasivši 3. maj za Dan slobode medija. Taj dan svojevrsni je podsetnik vladama širom sveta da poštuju slobodu informisanja, ali je i način za izražavanje solidarnosti sa svim novinarima i ostalim zaposlenima u medijima koji trpe represiju ili su stradali zbog profesije koju obavljaju.

U Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima, koja je doneta decembra 1946. godine Rezolucijom Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, u članu 16. navodi se da je sloboda informisanja fundamentalno ljudsko pravo. Sloboda štampe smatra se kamenom temeljcem ljudskih prava i garancija svih drugih sloboda.

NOVINARSKA NAGRADA ZA ETIKU I HRABROST “DUŠAN BOGAVAC“

Najveća novinarska nagradu u Srbiji, za etiku i hrabrost, nosi ime po Dušanu Bogavcu.

Bogavac (1931 – 1990) je bio istinoljubiv i hrabar novinar u Srbiji koji se mudro i analitički demokratski bavio problemom demokratizacije društva, traumatizovanog poluvekovnim političkim monopolom komunističke partije.

Dušan Bogavac (1931–1990), urednik “Komunista”, privukao je veću pažnju javnosti jednim kraćim tekstom o jednom dogadjaju, koji je, inače, bivao prećutkivan u »široj javnosti«. Bogavac je u NIN-u objavio informaciju o hapšenju grupe studenata, koji su na jednom javnom skupu u centru Beograda izražavali podršku poljskoj »Solidarnosti«, pa su zbog toga bili, uz batinanje (»tukući ih preko trga, ulice i trotoara«), uhapšeni (kao sabirno mesto poslužila je obližnja knjižara »Komunista«). Informacija je propraćena i kritičkim komentarom.

Zbog svega toga, Dušan Bogavac je postao meta napada partijskih šefova. Kako je rasla represija prema njemu, tako se širila i solidarnost s njim. Sledila je i »čistka« novinara, najpre iz Saveza komunista, a potom sa uredničkih mesta, ali i iz radnog odnosa. Bogavac je dobio otkaz, ali i izgubio realnu mogućnost za javno delovanje, pa i za elementarnu egzistenciju. Animirao je veliki broj uglednih intelektualaca iz čitave Jugoslavije, sa koleginicama i kolegama je osnovao “Fond solidarnosti”, namenjen onim novinarima koji zbog su upravo zbog svoje hrabrosti ostali bez posla i sredstava za život. Javno je upozoravao na ratni scenario, predlagao je građanski, miran rasplet krize, kroz dijalog i pregovore. Ni medijska hajka, ni otkaz sa posla, ni ugrožena egzistencija nisu ga sprečili da hrabro postavlja tabu pitanja.

Nastavio je svoju kritičku delatnost u sve težim okolnostima izdajući knjige, jer izdavači nisu bili skloni da ih sami izdaju. U jednoj od takvih knjiga sabrani su mnogi njegovi članci i intervjui iz kojih »isijava« mahom nezadovoljstvo radnika i rastuće kritičko mišljenje. Tu su i poredjenja s iskustvom drugih zemalja, pre svega Poljske, naročito pokreta »Solidarnost«. U njoj se nalaze i dokumenti o gušenju slobode mišljenja, kao i o otporima represiji.

Završnicu projekta »Šta da se radi?« čine pokušaji da se nadje izlaz iz – »beznađa«. Bogavac je pridobio za dijalog disidente različitih škola mišljenja i različitih iskustava i orijentacija: Milovana Đilasa, Slobodana Inića, Mihaila Markovića, Svetozara Stojanovića, Ljubomira Tadića i Kostu Čavoškog. S njima je organizovao dijalog, juna i jula 1988. godine (sa Đilasom i u septembru iste godine) čije je rezultate objavio dve godine kasnije.

U jesen 1990. godine prerano je preminuo u 59. godini života. U znak sećanja na Dušana Bogavca i podrške hrabrom i etičkom novinarstvu u Srbiji, od 1991. godine dodeljuje se novinarska nagrada. Po nastanku NUNS-a, Fond „Dušan Bogavac“ zajedno sa NUNS-om dodeljuje ovu nagradu, kao najveću novinarsku nagradu u Srbiji.