Javni interes, izbegavanje senzacionalizma i propagande trebalo bi da budu na prvom mestu medijskim uposlenicima, ali je važno i da država ne uvodi bilo kakvu cenzuru.
– Mediji u vanrednoj situaciji treba da se ponašaju kako bi trebalo i inače, dakle da im na prvom mestu bude javni interes, istina, profesionalnost i etičnost. Ako se toga drže neće pogrešiti ni u jednoj situaciji. Strašno je važno da se svi manu svakog senzacionalizma, kao i svake preterane promocije bilo čijeg individualnog ili partikularnog interesa, kaže za Danas Rade Veljanovski, profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu.
Kada je reč o domaćim televizijama, koje se međusobno mnogo razlikuju, poslednjih dana primetno je ujednačenije izveštavanje, kao i da se one drže profesionalnih i etičkih pravila više nego pre pandemije, konstatuje naš sagovornik, ali i dodaje da nije izvesno da će tako i ostati u narednim nedeljama.
– Dobro je da su, iako nam predstoje izbori, sve televizije prestale sa političkom propagandom, a čak i ako neko od političkih aktera bude pokušao da to intenzivira, dobro je da se mediji ne upecaju na to, zaključuje Veljanovski.
Tabloidni štampani i onlajn mediji, sa druge strane, prema viđenju predsednika Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Željka Bodrožića, nastavljaju sa širenjem mržnje ali i propagande u korist aktuelne vlasti.
– U poslednja dva dana na meti tabloida je Evropska unija kao sebični Evropljani, a plasira se ponovo ta propaganda jednog vođe kao najmudrijeg i jedinog ispravnog. Takav vid novinarstva, ako se tako može nazvati, opasan je i u mirnodopsko vreme, a posebno u vreme kada vas napada epidemija koja ne poznaje razliku u rasi, naciji, veri ni političkoj pripadnosti. Bitno je da država treba da bude senzibilna na širenja neistina, govora mržnje, partijske propagande, čemu su vični domaći tabloidi. Zato se nadam da će Ministarstvo reagovati za toliko budalaština, neproverenih i lažnih saveta, plasiranih u protekle tri nedelje, ali i da će se propagatori Aleksandra Vučića dozvati pameti, smanjiti doživljaj i prestati da obmanjuju građane, navodi Bodrožić.
On podseća da su pojedini mediji prenosili lekare koji su se već „obrukali i korona virus nazvali najsmešnijim u istoriji“, ali i priče da „Srbi imaju posebnu genetiku, da su otporni na virus, ili da tamjan štiti od pandemije“. On strahuje da vanredno stanje ne bude povod da država uvede neki vid cenzure i dodao da sloboda govora mora da postoji.
S druge strane, predsednik Udruženja novinara Srbije (UNS) Vladimir Radomirović, kaže da poslednjih dana „nije primetio drastične primere kršenja Kodeksa novinara“.
– Za sada izgleda da se mediji ponašaju odgovorno, a građani računaju na nas da im damo tačne informacije. Ne treba odbaciti nezvanične izvore, ali informacije treba proveriti na terenu pre objavljivanja, mada to nije lako s obzirom da je situacija u medijima takva da mnogi nemaju dovoljno novinara na raspolaganju, kaže Radomirović.
On dodaje da je pohvalno što Radio-televizija Srbije, kao javni servis, izveštava na pravi način, a posebno ističe njihovu brzu reakciju uspostavljanja učenja na daljinu preko TV kanala.
Briga i o novinarima
Radomirović je naglasio da je ne manje važna i briga o bezbednosti novinara. „Vlasnici medija bi trebalo svim zaposlenima da obezbede što sigurnije okruženje, što manje ljudi u redakcijama i što bolje mere higijene na radnim mestima“, podsetio je on.