EN
piše: Julijana Mogoš-Živković, Sudija Višeg suda u Negotinu i član Upravnog odbora Društva sudija Srbije
Кrivični postupci često izazivaju interesovanje javnosti. Građani imaju pravo na informisanje o krivičnim postupcima. Ovo pravo se realizuje kroz prisustvovanje javnim suđenjima, a osnovno pravilo je da je glavni pretres javan, ili putem medija. Uloga i odgovornost medija u ostvarivanju prava građana na inormisanost je velika. Stoga izveštavanje o krivičnim postupcima mora da bude profesionalno, objektivno, nepristrasno, bez predrasuda, bez prejudiciranja ishoda postupka, uz poštovanje prava učesnika u krivičnom postupku. U izveštavanju o krivičnim postupcima mediji treba da budu partneri pravosuđu u cilju izgradnje poverenja javnosti u pravosuđe, treba da ostvaruju svoju informativnu, ali i edukativnu ulogu, treba da doprinesu boljem sprovođenju pravde.
Naravno da se u izveštavanju o krivičnim postupcima prave i greške. One bi se mogle podeliti na namerne i nenamerne greške.
Namerne greške mediji čine svesno. One se čine kada mediji o krivičnim postupcima izveštavaju senzacionalistički, najčešće iz komercijalnih razloga, težeći boljoj prodaji, uspehu na tržištu.
Pored toga, nekada se iz različitih razloga, tendenciozno i netačno izveštava o krivičnim postupcima i njihovim ishodima. Tako se recimo izveštava da je neko lice osuđeno na zatvorsku kaznu, a zapravo je osuđeno na novčanu kaznu koja je zbog neplaćanja u ostavljenom roku zamenjena zatvorskom kaznom. Navodi se na primer da je presudu doneo jedan sudija, iako je presuda doneta u veću od više sudija i slično. Objavljuju se netačne i neproverene informacije.
Češće su nenamerne greške u izveštavanju koje su posledica neznanja, nedovoljnog poznavanja prirode, toka, pravila, načela krivičnog postupka, nedovoljnog poznavanja terminologije u krivičnom postupku.
Greške u izveštavanju osim što predstavljaju netačno informisanje građana, često vode i do kršenja prava učesnika u krivičnom postupku.
Najčešća greška koju mediji prave jeste da se u toku izveštavanja krši pretpostavka nevinosti osumnjičenog, odnosno okrivljenog u krivičnom postupku, koja je Ustavom i zakonom zagarantovana svakom licu. To znači da se svako smatra nevinim sve dok se njegova krivica za krivično delo ne utvrdi pravnosnažnom odlukom suda i ovo pravo mora biti zaštićeno. Mediji stoga treba da izveštavaju tako da ne prejudiciraju ishod postupka, da ne stvaraju predstavu da će neko lice sigurno biti osuđeno. Pretpostavka nevinosti se krši kada se u izveštavanju o krivičnom postupku osumnjičeni naziva ubicom, lopovom, prevarantom, narko dilerom, silovateljem i slično, a da nije pravnosnažnom sudskom odlukom utvrđeno da je izvršilo krivično delo. Ako se kasnije osumnjičeni oslobodi od optužbe, odnosno protiv njega ne bude pokrenut krivični postupak, ovakvo izveštavanje nanosi trajnu štetu njegovom životu, ugledu u društvu. Ovakav način izveštavanja može da znači i neprimereni pritisak na pravosudne organe i ugrožavanje prava na pravično suđenje okrivljenom jer se stvara predstava u javnosti da će krivični postupak sigurno biti okončan osuđujućom presudom.
U izveštavanju mediji greše i tako što krše pravo učesnika u krivičnom postupku na privatnost. Pravo na zaštitu privatnog i porodičnog života ima svako, pa i osumnjičeni, optuženi i osuđeni u krivičnom postupku. Ovo mediji čine tako što objavljuju podatke o učesnicima u postupku, njihove lične podatke, adrese stanovanja, podatke o članovima porodica tih lica, podatke o zdravstvenom stanju tih lica, koji podaci nisu potrebni i ne doprinose pravilnom vođenju krivičnog postupka niti su nužni za ostvarivanje prava na informisanje javnosti. Istovremeno takvo izveštavanje može da ugrozi tok krivičnog postupka, sigurnost učesnika u krivičnom postupku, posebno maloletnika, oštećenih, žrtava seksualnih delikata i nasilja u porodici, ranjivih lica, svedoka, članova porodica učesnika u krivičnom postupku. Zato treba da se izveštava uz poštovanje dostojanstva, sigurnosti i prava na privatnost svih učesnika u krivičnom postupku.
U izveštavanju se često koristi i pogrešna terminologija. Tako se pogrešno označavaju faze krivičnog postupka, pogrešno se nazivaju učesnici u krivičnom postupku. Umesto da se navede da je neko lice osumnjičeno da je izvršilo krivično delo, pogrešno se navodi da je optuženo. Pogrešno se policijsko zadržavanje naziva pritvorom. Zatim kada se neko lice pusti iz pritvora, pogrešno se navodi da je oslobođeno, čime se puštanje iz pritvora izjednačava sa oslobađanjem od optužbe.
Značaj medija u svakom društvu je ogroman, pa je i odgovornost medija za pravilno informisanje o krivičnim postupcima velika. Pravilnim izveštavanjem mediji mogu da doprinesu izgradnji poverenja javnosti u sudstvo i pravosudne organe. Mediji ne treba da sprovode svoja „medijska suđenja“, već treba da edukuju građane da je upravo sud mesto gde se utvrđuje krivica, a sud treba da sudi i odluči o krivici za izvršeno krivično delo uz poštovanje prava svih učesnika u postupku, bez neprimerenih uticaja i pritisaka, koji često dolaze upravo od medija i pogrešnog izveštavanja o krivičnim postupcima.
Mediji pogrešnim izveštavanjem o krivičnim postupcima ne samo da ne vrše svoju informativnu ulogu kako treba, već krše prava učesnika u krivičnom postupku, nanose štetu krivičnom postuku i urušavaju poverenje građana u pravosuđe, a često vrše i neprimeren uticaj na pravosudne organe kako da postupe u određenom postupku, tako da negativno deluju na nezavisnost i nepristrasnost sudova, ili na percepciju građana o istima.
Mediji treba izveštavanjem u krivičnom postupku da budu partneri pravosuđa, da sarađuju i dobro komuniciraju sa pravosudnim organima, kako bi građanima pružili objektivne i tačne informacije.
Dakle, pravilno izveštavanje o krivičnim postupcima treba da bude objektivno, nepristrasno, da ne bude jednostrano, da ne prejudicira ishod postupka, da ne bude senzacionalističko, da ne sadrži negativne vrednosne sudove, da bude tačno, da se u izveštavanju poštuju prava učesnika u krivičnom postupku, pre svega pravo na pretpostavku nevinosti i pravo na privatnost učesnika u krivičnom postupku. U izveštavanju se mora poštovati princip nezavisnosti sudstva. Samo takvo izveštavanje znači pravilno informisanje javnosti o krivičnim postupcima.
Ovaj tekst je deo regionalnog projekta „Jačanje medijskih sloboda u Bosni i Hercegovini, Severnoj Makedoniji i Srbiji“, koji finansira Kraljevina Holandija, a sprovode holandski Helsinški komitet i Free Press Unlimited u partnerstvu sa Nezavisnim udruženjem novinara Srbije. Stavovi, mišljenja i zaključci autora izneti u ovom tekstu ne odražavaju nužno stavove Kraljevine Holandije, niti stavove organizacija koje sprovode projekat ili stavove njihovog lokalnog partnera.
