Teofil Pančić rođen je 6. jula 1965. u Skoplju. Do sedme godine živeo je u Pirotu, potom se preselio u Zagreb, a danas živi u Zemunu. Od 1999. godine radio je kao politički komentator radija Slobodna Evropa, a iste godine dobio je i novinarsku nagradu Jug Grizelj. Objavljivao je tekstove i kolumne u časopisima među kojima su Naša Borba, Republika, Feral Tribjun, Globus, Dani, Sarajevske sveske, Dnevnik, Nezavisne, Vojvodina, Pobjeda, Monitor, kao i u publikacijama iz SAD, Rusije i više evropskih zemalja.
U nedeljniku Vreme piše kolumnu Nuspojave, u kojoj analizira društveno-političke aktuelnosti. Interesantno je da Pančić svoje kolumne piše uveče u redakciji, kada nema nikoga. Kod kuće ima sopstvenu arhivu novinskih tekstova, časopisa, značajnih za njegov rad.
Zbog britkog jezika i kritike nacionalizma, ali i aktuelne politike, često je na meti kritika „desne Srbije“, i u epicentru polemike sa neistomišljenicima.
Objavio je dosad više zbirki eseja i kolumni, kao što su „Urbani Bušmani“, „Čuvari bengalske vatre“, „Na hartijskom zadatku“, „Osobeni znaci“, „Famoznih 400 kilometara“, „Karma koma“ i „Kamen traži prozor – Rende“. Nedavno je u štampariju poslata i zbirka tekstova koje je pisao za podgoričku Pobjedu, a koja će nositi naziv „Blesava pevačica“.
Kako je jednom objasnio, nastoji da svaka njegova knjiga ima „neku svoju unutrašnju logiku, da ne budu samo gomila prikupljenih i nabacanih tekstova koji se samo nalaze između istih korica“ i trudi se da svaka ima „svoju posebnu priču i zajedničku nit“. Za sebe voli da kaže da je novinski pisac, a da su novinski pisci Igor Mandić, Veselko Tenžera, Bogdan Tirnanić i Milan Vlajčić uticali na njega, svako na svoj način. Novinar Vremena Miloš Vasić u svojoj kolumni u našem listu naveo je da „Teofil PančIć piše kako piše: oštar je, duhovit i razložan – za razliku od nekih koji ne piju batine i bombe“.
Autor: Boja Cvijić
