Nema
potrebe za materijalnim dokazima da su sve političke partije koje sarađuju s
vladom imale svoje liste tužilaca i sudija, da su se nezakonitim odlukama
sudije koja je javno pomilovala nalogodavce ubistva premijera prisluškivali
telefoni i pratile najsitnije pojedinosti tajnog, intimnog života potencijalnih
nosilaca budućih funkcija. Ovde su reči, naročito pisane, odavno suvišne.
Sistemsko
pomilovanje saradnice „zemunskog klana“, Jovanovićeva poseta akademicima koji
su se otvoreno svrstali uz nalogodavce i političke profitere atentata na
premijera Đinđića, i drakonska presuda Danasu, sve su to ishodišta konkretnih
političkih odluka i dogovora. Mada povremeno otvaranje Danasa najodvratnijim
političkim idejama, saradnicima saradnika „zemunskog klana“ i Jedinice za
specijalne operacije nisam bio u stanju da razumem. Mislim na jedinke kojima je
inače otvoren čitav medijski prostor gde se promovišu svi poznati oblici
političkog idiotizma, mržnje, nasilja, provincijalizma i nekulture, RTS,
Politika, NIN. Ali to sad nije važno. Kažnjavanje Danasa je zapravo jedna
providna zavesa svakodnevice u kojoj se dave ostaci zdravog razuma i pristojnosti
u medijima i javnoj kulturi. Ta svakodnevica, to su bahatost, primitivizam,
osionost, brutalnost političara, mafijaških novinara, troprstaška estrada s
mozgom od celulita, revija opskurnih, skaradnih, sumnjivih, nekad i sumanutih
ličnosti izvučenih iz najmračnijih socijalnih i mentalnih periferija,
organizovana mržnja protiv svake demokratske i kapitalističke civilizacije.
Nije
neočekivana abolicija mafije, Dobrice i Matije. Poruka establišmenta našoj deci
ostaje, navijajte za Novaka, duvajte lepak i dilujte heroin, klanjajte se
Legiji, Arkanu, Zmiji, Kumu i Šiptaru, mrzite Evropu i Ameriku, ne čitajte i ne
pišite, kuckajte poruke, kusajte na Farmi, udobno je i toplo, kraduckajte i
smrduckajte. Ovo su sve već izrekli pametniji i čestitiji od mene, i to nije
ništa novo. Splavovi, Ceca, Megatrend: nijedna normalna, inteligentna,
odgovorna porodica neće svoje dete prepustiti ovom brlogu, ono malo pametnih i
sposobnih će rado primiti svaka razvijena civilizacija, i Srbija će tek biti
žalosno, očajno društvo tupavih, lenjih i smrknutih čovekolikih senki sa po
pola mozga i dve leve ruke.
Autor: Nikola Samardžić
