[box align=’box-center’ id=’11577′]
Ko ubija i napada novinare i zbog čega država to dopušta? Ovo su pitanja koja novinari decenijama postavljaju svakoj vladi, ali bez uspeha.
– Radislava Dada Vujasinović ubijena 8. aprila 1994. Za 22 godine utvrđeno je samo da nije izvršila samoubistvo, već je ubijena, ali nalogodavci i ubice su i dalje nepoznati.
– Slavko Ćuruvija ubijen je 11. aprila 1999. Suđenje nekadašnjim pripadnicima DB je u toku, ali nalogodavac nije otkriven.
– Milan Pantić ubijen je 11. juna 2001. godine, a istraga do danas nije završena. Nalogodavci i ubice nisu pronađeni.
Stručna javnost decenijama pita zbog čega država ne želi da reši ove slučajeve Indikativan je nedostatak nalogodavca na suđenju za ubistvo Slavka Ćuruvije, ali i manipulacija istražnih organa smrću Dade Vujasinović.
„Veoma je važno ovo što se dogodilo sa Slavkom da je podignuta optužnica, sad ćemo videti šta će ona pokazati. Na kraju krajeva, imali smo ubistvo Đinđića, doneta je presuda, ali zašto je do toga došlo, zašto je ubijen nije otkriveno. Bojim se da to neće biti ni kod Slavka. Zbog samog procesa, zbog Dade i njenih roditelja veoma je važno da taj proces dobije svoj sudski epilog“, kaže novinarka Nadežda Gaće.
Pretnje novinarima postale su toliko učestale i retko rešene, da ih mnogi i ne prijavljuju. Ipak, 2015. je zabeležen porast nasilja u odnosu na nekoliko ranijih godina, a najveći broj tih slučajeva nikada ne dobije epilog.
Među najdrastičnijima su napad bombom na stan u kome je živeo novinar Vremena Dejan Anastasijević s porodicom ili prebijanje urednika Foneta Davora Pašalića koji do danas nije rešen.
Takođe, više novinara ima ili je imalo policijsku zaštitu, a najdrastičniji je primer Brankice Stanković, urednice Insajdera, koja od 2009. godine živi sa dvadesetčetvoročasovnim obezbeđenjem.
Video snimak televizije N1 možete pogledati OVDE
