Generativna veštačka inteligencija već je deo novinarskog rada, ali odgovornost za objavljeni sadržaj, zaštita izvora i uredničke odluke moraju ostati u rukama ljudi, poručeno je na onlajn vebinaru „Veštačka inteligencija i novinarstvo: publika, smernice i proizvodi“, koji su organizovali Evropski univerzitetski institut (EUI) i Međunarodna federacija novinara (IFJ).
Predstavljajući projekat „Mediji za građane i demokratiju u digitalnom dobu“ (M4CD), u okviru kojeg je održan vebinar, Nisrine Salameh iz IFJ-a navela je da on obuhvata 25 događaja posvećenih veštačkoj inteligenciji i strateškim tužbama protiv učešća javnosti (SLAPP). Posle regionalnih onlajn obuka biće organizovani treninzi uživo u Italiji, Mađarskoj, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji i Srbiji. Salameh je pozvala novinare i medijske radnike da učestvuju u istraživanju o uticaju AI na novinarstvo, naglasivši da će znanja stečena tokom projekta biti preneta i u druge regione.
U prvom delu vebinara govorili su istraživači i predstavnici medijskih organizacija o uticaju AI na tržište, redakcije i odnos sa publikom.
Elda Brogi sa Evropskog univerzitetskog instituta ukazala je da generativna AI nije samo novi alat, već tehnologija koja menja način na koji se informacije proizvode, obrađuju i distribuiraju. Tehnološke kompanije i AI platforme pritom dobijaju sve veću tržišnu moć i utiču na način korišćenja novinarskog sadržaja, dok personalizacija vesti otvara dodatna pitanja poverenja, tačnosti i širenja dezinformacija. „Cilj je da novinarstvo i dalje ima moć da usmerava tehnologiju, a ne obrnuto“, naglasila je Brogi.
Ona je takođe govorila o značaju usvajanja smernica o etičkom korišćenju AI u redakcijama.
Dren Gerguri sa Univerziteta u Prištini predstavio je istraživanje među 68 novinara i urednika iz sedam zemalja Zapadnog Balkana i Jugoistočne Evrope. Rezultati pokazuju da je svest o AI alatima široko rasprostranjena, ali da njihova upotreba uglavnom zavisi od lične inicijative novinara, a ne od strategije redakcije. AI se najčešće koristi za rutinske zadatke, dok novinari nastoje da sačuvaju kontrolu nad autorstvom, radom sa izvorima i proverom informacija. „AI je ušao u redakcije kao dodatak postojećem radu, dok njegova institucionalizacija tek počinje da dobija oblik“, rekao je Gerguri.
Gerguri je naveo da su neki novinari odustajali od pojedinih AI alata nakon što su uočili netačne informacije u generisanim sadržajima, dok su druge redakcije pokušale da njihovu upotrebu urede obukama i internim smernicama.
Amina Mahović predstavila je iskustvo Balkanske istraživačke mreže (BIRN), čije je interno istraživanje pokazalo da 85 odsto zaposlenih već ima osnovno ili praktično iskustvo sa AI alatima. U BIRN-u se oni koriste za transkripciju, prevod, lekturu, sumiranje, istraživanje i analizu podataka, ali su zaposleni kao ključne rizike izdvojili privatnost, bezbednost, pristrasnost i pouzdanost. Na osnovu tih nalaza izrađene su smernice koje su postale deo uredničkih pravila. „Veštačka inteligencija može da nam pomaže u različitim zadacima, ali novinar i urednik ostaju odgovorni za ono što je objavljeno“, naglasila je Mahović. Poverljivi izvori, podaci iz istraga i osetljive lične informacije ne smeju se unositi u AI sisteme.
Hanes Kuls sa Univerziteta u Amsterdamu ocenio je da donošenje smernica samo po sebi nije dovoljno, jer između opštih etičkih principa i svakodnevne redakcijske prakse često postoji jaz. Redakcije moraju jasno da odrede ko bira i nabavlja alate, ko odgovara za njihovu upotrebu i kako novinari učestvuju u tim odlukama. Posebno pitanje je transparentnost prema publici: mediji načelno obećavaju da će obeležavati upotrebu AI, ali istovremeno strahuju da bi takve oznake mogle dodatno da umanje poverenje.
„U mnogim redakcijama koje sam posetio govorili su mi da su veoma zabrinuti da bi ljudi, ukoliko bi bili otvoreniji o korišćenju AI, mogli još manje da im veruju“, rekao je Cools, ističući da perspektiva publike mora biti važan deo promišljanja o upotrebi generativne AI u novinarstvu.
„Možemo doći u situaciju u kojoj su svi odgovorni, ali na kraju niko zapravo nije odgovoran“, upozorio je Kuls.
U drugom delu vebinara predstavljena su tehnološka rešenja koja novinarima mogu pomoći u zaštiti i dostupnosti sadržaja, proveri njegovog porekla, obradi podataka i prevođenju. Aleks Dalesio iz organizacije eQualitie istakao je da je novinarstvo sve više i infrastrukturno pitanje, jer se mediji suočavaju sa obaranjem sajtova, cenzurom, nadzorom i prekidima mreže. Među besplatnim rešenjima predstavio je platformu Deflect za zaštitu sajtova, pregledač Ceno za pristup sadržaju u uslovima blokade interneta i alat kojim mediji mogu da odrede kojim AI pretraživačima dopuštaju pristup svojim tekstovima.
Manuel Heranz iz kompanije Pangeanic govorio je o manjim, privatnim jezičkim modelima koji se mogu prilagoditi potrebama redakcije i čuvati u njenoj infrastrukturi, bez izlaganja poverljivih podataka. Hans Brorsen iz kompanije Valid predstavio je Lumid, rešenje za označavanje porekla i autentičnosti fotografija i video-snimaka, kao i AI i dipfejk sadržaja. Morana Perić iz kompanije DeepL pokazala je mogućnosti specijalizovanih modela za prevođenje tekstova i čitavih dokumenata uz očuvanje formata, kao i prilagođavanje terminologije jeziku i stilu konkretnog medija. Zajednička poruka predstavljanja bila je da automatizacija može ubrzati rutinske poslove, ali da novinari moraju da proveravaju rezultate, štite podatke i zadrže uređivačku kontrolu.
