Korišćenje veštačke inteligencije u novinarskom radu treba da bude tansparentno i odgovorno. Da bismo to postigli, najpre bi trebalo da postavimo pravila korišćenja VI u redakciji, odnosno, da definišemo u kojim zadacima će nam asistirati VI, a zatim i odredimo koje alate ćemo koristiti. Ali kako da odaberemo one koji će nam pružiti najbolje rezultate, s obzirom na to da se za vrlo kratko vreme pojavilo mnoštvo VI alata za različite potrebe.
ChatGPT procenjuje da je do sada razvijeno i testirano više od 200 relevantnih VI alata za novinarsku upotrebu, bilo kao samostalni alati ili funkcionalnosti unutar većih platformi.
Glavni i odgovorni uredink BIRN-a Milorad Ivanović, koji je posebno posvećen uvođenju novih tehnologija u istraživačko novinarstvo i analiziranju izazova primene veštačke inteligencije, govorio je za NUNS o tome kako jedna redakcija može da iskoristi potencijal koji nudi VI.
Ivanović najpre podseća da VI danas može da pokrije gotovo svaki korak u radu jedne dnevne redakcije – od osmišljavanja tema i prikupljanja informacija, do analize podataka, montaže zvuka, transkripcije, SEO optimizacije, pa čak i distribuiranja sadržaja.
„Na primer, ChatGPT može da se koristi za razradu ideje i strukturiranje teksta, Perplexity za brzo prikupljanje relevantnih izvora, a alati poput GoodTape za automatsku transkripciju intervjua. VI alati za sliku i video mogu da pomognu kod vizuala i montaže“, navodi Ivanović.
„Dakle, dovoljno je da implementiramo 2–3 pouzdana VI alata u svakodnevni rad – i time već u velikoj meri ubrzamo i olakšamo produkciju. Ali važno je istaći – VI ne zna šta je važna priča. To i dalje zavisi od novinara. VI nam daje alat, ali vrednosti, kontekst i odgovornost ostaju na nama“, naglašava on.
Svaki VI alat ima svoje prednosti i mane, a novinarski posao je takav da ne ostavlja mnogo prostora za isprobavanje funkcija različitih alata. Zato je bitno da znamo tačno šta nam treba, odnosno, za koje poslove ćemo koristiti VI.
U zavisnosti od redakcijskih potreba, naš sagovornik daje nekoliko preporuka: „Ako govorimo o tekstu – ChatGPT i Claude se dobro pokazuju u pisanju, prepravkama i brainstormingu. Perplexity je odličan za kontekstualno pretraživanje, jer navodi izvore. Za obradu zvuka – Adobe Enhancer je izuzetno koristan za pravljenje podcasta, dok se nama GoodTape pokazao najbolji za preciznu transkripciju. Za rad sa fotografijama, možemo koristiti VI alate poput Remini ili Adobe Firefly, a za video – Runway i Pika.“
„Nažalost, neki od navedenih alata se plaćaju i to jeste veliki problem za male redakcije, kada treba da odluče koliko programa mogu da plate. Ja svakako savetujem da se plati napredna verzija ChatGPT jer ona može da obavi većinu poslova. Kod izbora drugih alata najvažnije je da razmotrimo da li alat zadržava podatke koje unosimo, da li navodi izvore i metode rada i koliko se lako integriše u naš postojeći radni tok. I naravno, važno je da znamo ko stoji iza alata, kako bismo razumeli potencijalne rizike od manipulacije podacima ili pristrasnosti“, dodaje Ivanović.
Dobar prompt – zadovoljavajući rezultat
Ono što će nam VI isporučiti kao rezultat zavisi od inputa koji joj damo, tj. od prompta. Dakle, prompt je tekstualni zahtev koji korisnik daje veštačkoj inteligenciji da bi dobio određeni rezultat.
Važno je da veštačkoj inteligenciji damo dobar i precizan prompt jer on direktno određuje kvalitet, tačnost i korisnost rezultata koji dobijamo. VI funkcioniše tako što odgovara na osnovu onoga što razume iz zahteva — što je zahtev jasniji, to je odgovor bliži onome što nam stvarno treba.
Naš sagovornik učenje pisanja promptova upoređuje sa učenjem novinarskog žanra. Kako kaže, razvija se sa praksom.
„Dobar prompt je pola posla. VI funkcioniše po principu garbage in, garbage out – ako je prompt nejasan, rezultat će biti površan i nepouzdan. Efikasan prompt mora biti konkretan, jasan i često višeslojan. Na primer, umesto da napišemo: Napiši mi tekst o izborima, bolje je reći: Ti si najbolji lokalni novinar u Nišu, napiši mi informativni tekst, bez senzacionalizma, o lokalnim izborima u Nišu 2024. godine, uz fokus na ekološke teme koje su dominirale kampanjom„, objašnjava Ivanović.
Bitna je uloga koju ćemo dodeliti veštačkoj inteligenciji, odnosno, jezičkom modelu koji koristimo. Precizno definisanje uloge modela pomaže u usmeravanju i kontroli njegovog ponašanja i generisanih odgovora.
Svakako bilo bi najbolje koristiti alate koji podržavaju naš maternji jezik. Međutim, kada nam VI treba za generisanje video sadržaja ili fotografija, ovi alati mahom daju bolje rezultate ako je prompt napisan na engleskom, jer su primarno trenirani na tom jeziku i bolje razumeju „nijanse“ i odnose u promptu na engleskom. Dakle, za najbolji rezultat poželjno je da ono što smo zamislili prevedemo na engleski pre unosa u VI alat.
- U nastavku možete videti razliku u rezultatima koje smo dobili kada smo prompt zadali na srpskom i na engleskom jeziku. Tražili smo da Sora, na osnovu slike na kojoj se nalazi mali beli robot sedi i drži laptop u krilu, generiše video na kojem će robot pomerati ruke, da izgleda kao da kuca na laptopu. Levo je rezultat koji smo dobili na osnovu prompta na srpskom, a desno na engleskom jeziku.
Greške i halucinacije – kako ublažiti negativne efekte?
Sam ChatGPT priznaje da nije uvek pouzdan i ne garantuje tačnost informacija, ali svakako može pružiti korisne odgovore. Probelm je u tome što se kod većine jezičkih modela odgovori baziraju na znanju iz prethodnog perioda, odnosno, ne prepoznaju događaje koji su se desili nakon datuma njihovog treniranja. Takođe, jezički modeli funkcionišu na osnovu verovatnoće sledeće reči ili fraze, a ne na osnovu logičkog zaključivanja ili kritičkog mišljenja.
„Najveći rizik kod AI alata danas su takozvane halucinacije – situacije u kojima model generiše informacije koje zvuče tačno, ali su izmišljene. To je naročito opasno za novinarstvo. Zato je ključno da nikada ne preuzimamo informacije iz VI alata bez dodatne provere“, navodi Ivanović.
Na koji način možemo da ublažimo negativne efekte?
„Prvo, birajmo alate koji navode izvore – poput Perplexity. Drugo, promptujmo preciznije, tražeći da se uz tvrdnju navede i link. Treće, radimo duplu proveru – sve što se koristi iz VI alata mora biti verifikovano kroz kredibilne izvore. I na kraju, budimo transparentni – ako koristimo VI u produkciji, to treba jasno naznačiti. VI je moćan saveznik, ali zahteva profesionalnu budnost. Novinar koji koristi VI ne sme da bude lenj, već obazriv i dobro informisan“, savetuje naš sagovornik.
Greške i halucinacije VI svakako ne treba da odbiju novinare od korišćenja VI u svom radu.
- Sledeći video generisan je uz pomoć HeyGen-a. Fotografija Milorada Ivanovića pretvorena je u video, a odgovori koje nam je posalo pisanim putem pretočeni su u audio zapis. Pokušajte sami da uočite nedostatke.
- Ovaj multimedijalni sadržaj nastao je uz asistenciju sledećih VI alata: ChatGPT – pretraga relevantnih istraživanja i generisanje ilustracije sa logotipima VI alata, Ideogram – ilustracija robota, Sora – kratak video sa robotima, HeyGen – pretvaranje slike u video i teksta u audio zapis i Canva – kreiranje videa i transkripcija.
