Novinari u Srbiji sve češće koriste veštačku inteligenciju – za obradu podataka, generisanje teksta, analizu velikih baza ili kreiranje vizuelnog sadržaja. Međutim, i dalje ne postoji jasan pravni okvir koji bi regulisao ovu praksu.
Srbija nema usvojen zakon o veštačkoj inteligenciji – na tome se još uvek radi
Prvi sastanak Radne grupe za izradu Nacrta zakona o veštačkoj inteligenciji Republike Srbije (Radna grupa) održan je krajem maja 2024. godine, ali do sada nije bilo vidljivog pomaka u ovoj oblasti. Među članovima radne grupe nema predstavnika medijskih i novinarskih udruženja, pa je upitno kako će i da li će uopšte ovaj zakon regulisti upotrebu veštačke inteligencije u oblasti informisanja. Nacrt zakona trebalo je da bude predstavljen do 31. marta ove godine, ali se to još uvek nije desilo u okviru procesa koji vodi Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija.
Pored toga, nijedan medijski zakon ne prepoznaje upotrebu veštačke inteligencije u ovoj oblasti, čime se šalje poruka da zakonodavac ovu temu još uvek ne vidi kao prioritet.
Ipak, Srbija je u januaru ove godine usvojila Strategiju za razvoj veštačke inteligencije za period 2025–2030. koja treba da bude osnova za budući zakon o veštačkoj inteligenciji, ali još uvek nema akcionog plana.
Strategija donkele prepoznaje važnost VI u procesima informisanja, slobodi izražavanja i borbi protiv dezinformacija. Posebno se u meri 3.4. predviđa obuka novinara za etičku primenu VI rešenja, sa ciljem očuvanja ljudskih prava, suzbijanja govora mržnje i povećanja pristupačnosti.
Strategija za razvoj veštačke inteligencije za period 2025–2030
Strategijom se, između ostalog, konstatuje sledeće: „Upotreba digitalnih tehnologija, uključujući i različite vidove veštačke inteligencije, utiče na slobodu izražavanja na onlajn platformama i društvenim mrežama, obavljanje novinarskog posla i primene novih poslovnih modela u sredstvima javnog informisanja i medija uopšte, kao i na razvoj informacionog društva u celini. Alati veštačke inteligencije preuzimaju sve važniju ulogu u obradi, strukturiranju i pružanju informacija, te pitanja automatizovanog novinarstva i algoritamskog obezbeđivanja vesti i moderiranja sadržaja u digitalnom okruženju, postavljaju izazove u vezi sa načinom informisanja, širenjem dezinformacija, govorom mržnje, pojavom novih oblika društvenih narativa, diskriminacijom, slobodom izražavanja, privatnošću i medijskom informacionom pismenošću, te ukazuju na potrebu za novim vidom opismenjavanja stanovništva.“
Mera 3.4 predviđa „obuku novinara i proizvođača medijskih sadržaja za etičku primenu rešenja veštačke inteligencije pri izradi sadržaja javnog informisanja sa posebnim ciljem omogućavanja veće pristupačnosti informisanju osobama sa invaliditetom i sa fokusom na očuvanju i zaštiti ljudskih prava, slobode misli, slobode izražavanja i zaštiti od govora mržnje i diskriminacije, organizovanje stručnih seminara na temu informacione bezbednosti, veštačke inteligencije i korišćenja velikih skupova podataka (eng: big data) i dr.“ |
Ipak, kako nacrt zakona nije predstavljen do predviđenog roka, ostaje otvoreno pitanje da li će VI u medijima dobiti adekvatnu zakonsku pažnju – i da li će se novinari u praksi i dalje snalaziti bez jasnih smernica i zaštite.
Milica Tošić, pravnica organizacije Partneri Srbija kaže da su se na sastancima Radne grupe razmatrala dobra rešenja koja su usvojena u drugim zemljama, ali da će glavni model za zakon u Srbiji biti AI Act, odnosno Zakon o veštačkoj inteligenciji Evropske unije.
„Međutim, čak i ako pretpostavimo da ćemo uskoro imati kvalitetan zakon, koji sa jedne strane štiti prava građana, a sa druge strane ne sputava inovacije, samim usvajanjem ovog teksta tek počinje posao. Jako je bitno kako će izgledati primena u praksi, da li će država uskladiti i ostale propise srodnih oblasti sa novim rešenjima, a naročito da li će institucije kojima će biti poverena nova uloga i nove nadležnosti imati dovoljno i resursa i kapaciteta, ali i političke nezavisnosti da adekvatno sprovedu tu ulogu“, napominje pravnica.
Ona smatra da bi, pored posebnog zakona o veštačkoj inteligenciji, trebalo da postoje odredbe i u zakonima iz oblasti javnog informisanja.
„Mislim da bi trebalo iz dva razloga. Prvi, sada je već izvesno da upotreba veštočke inteligencije u medijima nije sezonski trend. Ovi alati će sve više da se razvijaju i sve više da se koriste, pa bi trebalo upodobiti i pravni okvir tome. A drugi razlog, pravni sistem sa kojim se Srbija usaglašava, a to je pravni sistem Evropske unije, u poslednjih nekoliko godina dosta pažnje posvećuje i transparentnosti algoritama na online platformama i garancijama protiv algoritamske cenzure i mikrotargetiranja, tako da smo i mi u obavezi da u nekom momentu imamo takva rešenja. Do tada mislim da je dovoljno da se poštuju postojeći propisi i načela etičkog medijskog izveštavanja kako do zloupotreba ne bi došlo“, objašnjava Tošić.
Ona dodaje i da je Srbija 2023. godine usvojila Etičke smernice za razvoj, primenu i upotrebu pouzdane i odgovorne veštačke inteligencije, ali da, iako taj propis postavlja osnovna etička i moralna načela, on nema pravnu snagu zakona.
AI Act – Zakon Evropske unije
AI Act, koji je Evropska unija usvojila prošle godine, prvi je sveobuhvatan zakon o regulaciji primene veštačke inteligencije u svetu. Cilj ovog zakona je da osigura da VI sistemi budu bezbedni, etički i da poštuju prava pojedinaca.
Iako AI Act ne reguliše direktno novinarstvo, postoji nekoliko ključnih odrednica koje se posredno odnose na rad medija i novinara, posebno u vezi sa transparentnošću, upotrebom generativnih alata i zaštitom osnovnih prava.
AI Act uvodi posebne obaveze za „generativne modele opšte namene“ (general-purpose AI), koje novinari i redakcije sve češće koriste.
Redakcije najpre moraju jasno naznačiti da je sadržaj generisan uz pomoć VI. Pored toga, kreatori VI modela moraju dokumentovati kako su trenirali modele i da li su korišćeni zaštićeni autorski sadržaji, što je važno za novinare koji prenose ili redistribuiraju VI generisan materijal.
Za novinarstvo su značajne i odrednice koje se odnose na klasifikaciju, moderaciju ili preporuke sadržaja.
Milica Tošić navodi da AI Act građanima Evropske unije obezbeđuje veću pravnu sigurnost nego što su imali do sada.
„Na primer, oni imaju pravo da znaju kada algoritam odlučuje o njima, imaju mogućnost da traže ljudski nadzor tih odluka, a kompanije koje se ne usaglase sa AI Actom rizikuju kazne čak do 7 odsto globalnog godišnjeg prometa“, pojašnjava Tošić.
„Što se tiče uticaja na Srbiju, Srbija nema obavezu direktnog preuzimanja ove uredbe, kao što imaju države članice, ali ima obavezu da se uskladi sa ovim pravilima. Sa druge strane, sve domaće kompanije koje plasiraju svoje VI proizvode i digitalne usluge na tržište EU, svakako moraju da poštuju ovaj propis i na taj način dolazi do izvoza ovih pravila i kod nas“, dodaje ona.
Zaštita od zloupotreba VI u okviru postojeće regulative
Da bi se zaštitili od negativnih efekata veštačke inteligencije, građani bi trebalo najpre da nauče da prepoznaju kako VI može biti zloupotrebljena. To znači da treba da se edukuju u oblasti medijske i digitalne pismenosti.
Ukoliko primete zloupotrebe – to mogu prijaviti platformi na kojoj je sadržaj objavljen. Takođe, mogu da kontaktiraju organizacije koje se bave zašitom prava korisnika, ili u slučajevima ozbiljnije zlouportebe – Odeljenju za visokotehnološki kriminal MUP-a Srbije.
Tošić ističe da institucionalnu zaštitu možemo ostvariti na osnovu drugih propisa iako se u njima ne pominje izričito veštačka inteligencija.
„U zavisnosti od situacije, štite nas propisi iz oblasti prava intelektualne svojine, potrošačkog prava, zaštite podataka o ličnosti, zabrane diskriminacije, krivično-pravni, ali i drugi građansko-pravni propisi“, navodi naša sagovornica.
„Takođe, nama su na raspolaganju i sve one institucije koje inače štite prava građana i vrše nadzor nad primenom ovih zakona. Na primer, to su Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti – onda kada su povređeni lični podaci, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti – onda kada je upotrebom veštačke inteligencije došlo do diskriminacije, Zaštitnik građana – kada su akteri organi uprave, Regulatorno telo za elektronske medije u oblasti svoje nadležnosti i druge institucije“, zaključuje Milica Tošić.
- Ovaj multimedijalni sadržaj nastao je uz asistenciju sledećih VI alata: Ideogram- generisnje naslovne ilustracije, Napkin.ai – kreiranje grafikona i Canva – kreiranje videa i transkripcija
