Od analize dokumenata i filtriranja informacija do prepoznavanja obrazaca – veštačka inteligencija postaje saveznik istraživačkih novinara (VI) širom sveta. VI postaje nezamenljiv alat u svakodnevnom radu novinara kada je u pitanju obrada velikih količina podataka. Umesto da ručno pretražuju milione dokumenata, istraživači danas koriste napredne tehnologije kako bi brže i preciznije dolazili do informacija koje bi inače ostale zakopane u moru podataka.
Kada je 2021. godine procurelo gotovo 12 miliona dokumenata iz 14 ofšor firmi, istraživačko novinarstvo zakoračilo je u novu eru. Pandora parers postali su najveća novinarska istraga u istoriji – u režiji Međunarodnog konzorcijuma istraživačkih novinara (ICIJ), više od 600 novinara udružilo je snage kako bi razotkrilo mrežu tajnih firmi, računa i neprijavljene imovine političara, biznismena, poznatih ličnosti i kriminalaca u više od 100 zemalja.
Ova globalna akcija usledila je nakon sličnog poduhvata iz 2016. godine – Panama papers – kada je u javnost dospelo više od 11,5 miliona finansijskih i pravnih zapisa. Oba curenja osvetlila su razmere zloupotreba koje omogućava globalni ofšor sistem – i pokazala koliku ulogu istraživački novinari imaju u njihovom razotkrivanju.
Ali kako analizirati milione dokumenata, povezati tragove i razotkriti složene mreže? Odgovor je sve češće – uz pomoć tehnologije. Veštačka inteligencija i napredni digitalni alati postaju ključni saveznik u novinarskim istraživanjima, pomažući novinarima da sortiraju podatke, prepoznaju obrasce i dođu do istine tamo gde bi ljudska analiza bila prespora ili nemoguća. Međutim, takva moć otvara i nova pitanja: gde su granice tehnologije i koliko joj možemo verovati?
Novinarka Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) Teodora Ćurčić kaže da veštačka inteligencija može da ubrza rad novinara kada je u pitanju obrada podataka, ali dodaje i da dobijene rezultate uvek treba proveriti.
„Proveravamo rezultate, naravno, i to posle opet završi kod neke osobe koja ponovo proverava (fektčeker). Ali mislim da njena pouzdanost (VI) zavisi od toga šta mi tražimo od nje. Ako ću ja od nje da tražim informacije o nekoj osobi, neću ih dodatno proveriti, to je zaista upitno da li će ta informacija biti okej ili ne. Ali ako ću tražiti neke smernice, alate, neke linkove, nešto što ću ja kasnije dodatno proveriti, onda je to pouzdano. Svakako ne treba da piše tekstove na osnovu informacija koje mi imamo i da mi to ne proverimo, ali može da nam pomogne da neke stvari radimo brže“, objašnjava novinarka CINS-a.
Jedan od korisnih načina za korišćenje veštačke inteligencije u novinarskom radu jeste pomoć pri kodiranju, ističe novinarka CINS-a
„Ono gde ja najviše koristim veštačku inteligenciju, što bih kolegama i koleginicama mogla da preporučim, je kod kodiranja. Ako ste naučili neki programski jezik ili ga tek učite, on vam može pomoći da sa minimalnim znanjem stvarno uradite mnogo. I to će vam pomoći i da podaci koje vi koristite ostanu zaštićeni, odnosno da ih ne delite dalje. Ali za one koji možda nemaju te sklonosti ili znanja i žele da je koriste u svakodnevnom radu, mislim da postoje i da se razvijaju alati koji će im pomoći za sve ono što mi koristimo; analiza dokumenata, sumiranje nekih papira, istraživanja, radova“, navodi Teodora Ćurčić i napominje da je najbitnije koristiti VI u skladu sa načelima zaštite privatnosti.
Veštačka inteligencija značajno je ubrzala i olakšala rad novinara i novinarki CINS-a na bazi podataka „Stranačka kasa“, u kojoj su prikupljeni svi prihodi i rashodi političkih partija i grupa građana tokom devet godina. Umesto da ručno spajaju stotine fajlova preuzetih sa sajta Agencije za sprečavanje korupcije, novinari su uz pomoć veštačke inteligencije i programskog jezika automatizovali proces.
„To je bilo stotine fajlova koji treba se spoje da se ništa ne propusti, da se sačuva struktura, da svi podaci ostanu u celini. Tako da sam zapravo tada koristala programski jezik, kodirala sam, ali nisam znala sve sama. Onda sam uz pomoć veštačke inteligencije to sređivala i te skripte prepravljala pa sam prvo spojila te sve fajlove u jedan, a onda taj jedan iščistila. Zato što, na primer, kada se upisuje koji mediji dobijaju novac od stranaka, neko napiše Pink, neko napiše Pink televizija i onda za program su to dva različita medija, iako je suštinski jedan, pa mora da sledi to neko čišćenje da bi na kraju mogao da se dobije fajl koji može da se analizira i da naš zaključak ne bude Pink je dobio milion, a Pink televizija dva, nego je taj jedan Pink dobio tri miliona“, objasnila je novniarka.
Veštačka inteligencija u istraživačkom novinarstvu i izazovi
Jedan od ključnih izazova u korišćenju VI alata u novinarstvu tiče se bezbednosti i poverljivosti podataka. Kako objašnjava naša sagovornica, u radu sa poverljivim dokumentima ne mogu se uvek koristiti onlajn VI alati zbog rizika da se osetljivi podaci učine dostupnim trećim stranama.
„Kada dobijem neki dokument, ako je on dug, ja ne mogu da ga zakačim i da kažem vešetačkoj inteligenciji da analizira, da izvuče nešto, zato što su tu možda neki osetljivi podaci. Ali ono što je meni u radu dosta pomagalo je da nam, recimo, predloži neke alate, i onda mi sami to analiziramo. Na primer, ja sam koristila Python programski jezik kada imam velik broj fajlova, da ih spojim i da ih analiziram, ali nisam to želela da radim na internetu, da ne bih podatke ostavila negde gde ne bi trebali da budu“, objašnjava novinarka CINS-a.
Tehnička ograničenja predstavljaju veliki izazov za primenu VI alata u domaćem novinarstvu, ističe sagovornica. Dok novinari u nekim evropskim zemljama imaju pristup dobro strukturisanim i mašinski čitljivim dokumentima, situacija u Srbiji je znatno drugačija.
„Na primer, viđala sam da kolege iz Evrope rade neke stvari koje mi ne možemo da radimo zato što je njihova dokumentacija koju dobijaju mašinski čitljiva i bolje sređena. Mi kada dobijamo, na primer, sudsku dokumentaciju koju bih želela da neki način analiziramo, ona je tri puta skenirana i ima neke crne mrlje, različiti su formati, tako da nama ne može da bude identičan posao“, navodi novinarka.
Veštačka inteligencija neće srušiti kredibilitet medija ako je redakcija koristi odgovorno
Uticaj veštačke inteligencije na kredibilitet medija zavisiće isključivo od odgovornosti samih redakcija. Drugim rečima, VI sama po sebi nije ni pretnja ni garancija kvaliteta – sve zavisi od toga kako je mediji koriste, smatra Teodora Ćurčić.
„Mislim da će ovo biti još jedan rizik i pretnja po kredibilitet medija, ali da taj sam faktor po sebi ne zači mnogo, nego je pitanje kako se mediji odnose prema tome. Ako mediji već izveštava etički, koristi izvore i fotografije i opremu koja je autentična, ako potpisuje izvore, ako potpisuje fotografije, ako proverava činjenice, onda će ovo samo pomoći da oni svoj posao rade brže. A ako su to mediji koji su ranije krašili, kodeks i radili stvari koje nisu etične, onda će ovo biti još jedan način da se to radi“, zaključuje naša sagovornica.
Kako istraživački novinari koriste veštačku inteligenciju?
Analiza velikih skupova podataka (Big Data)
Jedna od ključnih prednosti VI jeste mogućnost obrade ogromnih količina nestrukturiranih podataka. Korišćenjem tehnologija za obradu prirodnog jezika (NLP), novinari mogu da analiziraju milione dokumenata – uključujući izveštaje, ugovore, mejlove ili interne spise – i automatski prepoznaju imena, geografske lokacije, kompanije, datume i druge ključne informacije.
Alati kao što su DocumentCloud, Aleph (razvijen od strane OCCRP-a) i DataMiner omogućavaju novinarima da sistematski istraže i organizuju podatke, što značajno ubrzava tok rada.
Filtriranje i klasifikacija informacija
VI modeli mogu biti trenirani da prepoznaju šta je za priču relevantno, a šta ne. U praksi to znači da novinari ne moraju više da ručno pregledaju hiljade dokumenata – veštačka inteligencija automatski sortira mejlove, račune, PDF-ove ili čak audio i video zapise, i izdvaja one koji sadrže ključne informacije.
Ovakav pristup naročito se koristi u istraživanju korupcije, praćenju tokova novca i otkrivanju nelegalnih ugovora, gde je brzina reagovanja jednako važna kao i tačnost.
Otkrivanje obrazaca i praćenje tragova
Jedna od najvrednijih sposobnosti VI alata jeste prepoznavanje obrazaca koji nisu odmah očigledni – poput ponavljajućih klauzula u ugovorima, sumnjivih tendera u javnim nabavkama ili skrivenih veza između firmi.
Veštačka inteligencija pomaže i u usklađivanju podataka iz više izvora – recimo, spajanjem informacija iz sudskih baza, registara firmi (poput APR-a), medijskih arhiva i curenja dokumenata. Na taj način novinari mogu precizno da prate tokove novca, otkriju preklapanja u poslovanju i mapiraju mreže ljudi i kompanija.
Uz to, VI može analizirati metapodatke, IP adrese i geolokacije, otvarajući mogućnost za praćenje digitalnih tragova u istraživanjima koja prelaze granice država i kontinenata.
|
- Ovaj multimedijalni sadržaj nastao je uz asistenciju sledećih VI alata: Sora i Ideogram- generisnje naslovne ilustracije, Napkin.ai – kreiranje grafikona i Canva – kreiranje videa i transkripcija
