Nauka i teorije zavere: Da li lažni naučni podaci treba da budu cenzurisani na društvenim mrežama

Kako rešiti problem netačnih informacija?

Kad su u pitanju razumevanje naučnih podataka i donošenje zdravstvenih odluka, ovo za posledicu može da ima pitanje života ili smrti.

Ljudi odgovoreni od primanja vakcina čitajući dezinformacije na internetu završili su u bolnici ili čak umrli.

A netačne ili potpuno izmišljene tvrdnje o 5G mreži i poreklu kovida-19 povezane su sa nasiljem i vandalizmom.

Ali potpuno uklanjanje informacija može u velikoj meri da zaliči na cenzuru, naročito naučnicima čije su čitave karijere izgrađene na stavu da činjenice mogu i treba da budu osporavane i da se dokazi vremenom menjaju.

• Jovan Bajford: Zašto u krizama mnogi veruju u teorije zavere

• Zašto toliko ljudi veruje u teorije zavere

• Teorije zavere – od vakcina do klimatskih promena linija je tanka

Kraljevsko društvo je najstarija aktivna naučna ustanova na svetu i ona pokušava da se izbori sa izazovima koje predstavljaju najnoviji načini prenošenja informacija.

U svom novom izveštaju, ono savetuje da kompanije u čijem su vlasništvu društvene mreže ne uklanjaju sadržaj koji je „legalan ali štetan“.

Umesto toga, autori izveštaja veruju da društvene mreže treba da prilagode algoritme tako da spreče da ti sadržaji postanu viralni – i da onemoguće ljudima da zarade novac na lažnim tvrdnjama.

Ali ne slažu se svi sa tim stavom – naročito ne istraživači koji su stručnjaci u praćenju načina na koji se dezinformacije šire na internetu i koliko su štetne po ljude.

Centar za suprotstavljanje digitalnoj mržnji (CCDH) tvrdi da postoje slučajevi kad je najbolje što može da se uradi upravo uklanjanje sadržaja koji je veoma štetan, očigledno netačan i dopire veoma daleko.

Ovaj tim ukazuje na Plandemiju – video koji je postao viralan na početku pandemije, iznoseći opasne i lažne tvrdnje čiji je cilj bio da zastraši ljude i odvrati ih od efikasnih načina da se smanji šteta od virusa, kao što su vakcine i nošenje maski, i na kraju je bio uklonjen.

Društvene mreže su bile bolje pripremljene za nastavak ovog videa po imenu Plandemija 2, koji nije imao nikakvog uticaja nakon što je ograničen na velikim platformama, ne ostvarivši ni približno domete prvog videa.

„To je političko pitanje… koju ravnotežu pronaći između individualnih sloboda i nekih oblika ograničavanja šta ljudi smeju i ne smeju da kažu“, kaže profesor Rasmus Klajs Nilsen, direktor Rojtersovog Instituta za studije žurnalistike na Univerzitetu u Oksfordu.

Profesor Nilsen priznaje da, iako predstavljaju relativno mali deo medijske hrane kod ljudi, naučne dezinformacije mogu da dovedu do neproporcionalno veće štete.

Ali, dodaje on, imajući u vidu koliko je nepoverenje u institucije veliki pokretač dezinformacija, „pretpostavljam da bi veliki broj građana doživelo kao potvrdu svojih najgorih sumnji o tome kako društvo funkcioniše kad bi etablirane institucije preuzele mnogo direktniju ulogu u ograničavanju pristupa ljudi informacijama“.

„Teže dostupni“

Podržavajući ovu zabrinutost, Kraljevsko društvo kaže: „Uklanjanje sadržaja može da pojača osećanje nepoverenja i da ga drugi iskoriste za promovisanje sadržaja koji dezinformišu“.

To „može da napravi još veću štetu nego korist guranjem sadržaja koji dezinformiše ka teže dostupnim ćoškovima interneta“.

Činjenica da su ti ćoškovi „teže dostupni“, međutim, to upravo i jeste deo poente.

Tako se smanjuju šanse da će neko, ko već nije posvećen potencijalno štetnim uverenjima i ne traži ih aktivno, biti njima izložen slučajno.

Neki od nasilnih protesta, bar delimično podstaknuti teorijama zavere, nisu potekli iz opskurnih ćoškova interneta, već sa Fejsbuka.

A ima vrlo malo jasnih dokaza da uklanjanje sadržaja nagoni ljude dublje u štetna uverenja.

Menjanje algoritma

Naučne dezinformacije nisu ništa novo.

Netačno verovanje o vezi između MMR vakcine i autizma poteklo je iz objavljene (i kasnije povučene) akademske studije, dok su na naširoko rasprostranjena nepotkrepljena verovanja u štetnost fluoridizacije vode podstakli štampani mediji, grupe za vođenje kampanja i širenje informacija od usta do usta.

Ono što se promenilo je brzina kojom putuju lažne informacije i ogroman broj ljudi koji ih na kraju pročita.

Umesto da se uklanja sadržaj, jedan od načina koji predlažu autori izveštaja za izlaženje na kraj sa dezinformacijama jeste otežavanje njihovog pronalaženja i deljenja, što znači da su manje šanse da će se one automatski pojaviti na nečijem fidu.

Ovo je, objašnjava profesorka Džina Nef, socijalna naučnica sa Oksfordskog instituta za internet, „osiguravanje da ljudi i dalje mogu da izraze ono što misle“ – samo im neće biti garantovana publika koja broji milione.

„Oni i dalje mogu da objave tu informaciju, ali platforme ne moraju da ih učine viralnim.“

• „Borim se protiv antivaksera mamac-grupama na Fejsbuku“

• Teorije zavere – kako su nastale i šta možemo da naučimo iz njih

• Moje ranjeno stopalo i antivakcinaške teorije zavere

• Bil Gejts negira teorije da želi ljudima da ugradi mikročipove

Provera činjenica

Institut za strateški dijalog (ISD), ekspertska grupa koja prati ekstremizam, ističe da se značajni procenat dezinformacija zasniva na prisvajanju i zloupotrebi autentičnih podataka i istraživanja.

„To je ponekad opasnije od izrazito lažnih informacija, zato što može značajno duže da potraje da se opovrgnu objašnjavanjem kako i zašto je to pogrešno tumačenje ili zloupotreba podataka“, kaže portparol ove grupe.

Tu na scenu stupa provera činjenica – još jedna alatka koju podržava Kraljevsko društvo.

Jedna od najčešćih dezinformacija u vezi sa vakcinama tokom protekle godine – koju je BBC iznova proveravao – bila je predstava da ljudima u velikim brojevima šteti vakcina.

Ova tvrdnja zasnovana je na pogrešnom tumačenju pravih brojki.

Uklanjanje pojedinaca sa platformi

ISD kaže da istraživanje pokazuje kako mala grupa naloga koja širi dezinformacije ima „neproporcionalno velik uticaj na javnu raspravu na svim društvenim mrežama“.

„Mnoge od tih naloga su oni koji proveravaju činjenice u više navrata obeležili kao nekoga ko širi lažne informacije ili dezinformacije, ali su oni i dalje aktivni.“

Kraljevsko društvo nije istraživalo gašenje naloga „influensera“ koji su posebno produktivni širitelji štetnih dezinformacija.

Ali to se među mnogim ekspertima za dezinformacije doživljava kao jedna važna alatka, koja, sugeriše istraživanje Islamske države i ultra-desnice, ume da bude veoma uspešna.

Kad je Dejvid Ajk, produktivni širitelj dezinformacija o kovidu kao i antisemitskih teorija zavere, uklonjen sa Jutjuba, istraživanje CCDH-a je pokazalo da je njegova sposobnost da dosegne ljude bila značajno smanjena.

Iako su njegovi video snimci ostali na alternativnoj platformi za hosting video snimaka BitŠut, njihovi pregledi pali su sa 150.000 u proseku pre zabrane na Jutjubu na 6.711 posle nje.

Na Jutjubu, 64 njegova videa pogledana su 9,6 miliona puta.

Istraživanje Univerziteta u Kardifu pokazalo je da je uklanjanje sa platformi Kejt Šemirani, bivše medicinske sestre i aktivne širiteljke dezinformacija o kovidu, smanjilo njen domet na kratke staze.

„Deo problema je da aktuelni modeli uklanjanja sa platformi moraju da se razviju.

„Nije dovoljno samo ukloniti deo sadržaja ili mali broj naloga“, objašnjava jedan od autora studije profesor Martin Ines.

Istraživanje u oblasti kriminala i brobe protiv terorizma ukazuje na potrebu da se razbije čitava mreža, kaže on.

Ali on veruje da „ovaj nivo sofisticiranosti još nije ukorenjen“ u onome kako se borimo protiv dezinformacija koje mogu da ugroze ljude.