POSLENICI javne reči, pogotovo u unutrašnjosti Srbije, svakodnevno su izloženi direktnim ili anonimnim pretnjama, upozorenjima, „dobronamernim“ savetima, a često i fizičkim napadima, koji u suštini nose istu poruku: da se okanu pisanja o nekoj temi.
Novinari su na udaru ne semo lokalnih političara, nego i ljudi iz kriminalnog miljea, a sve češće i ekonomskih moćnika.
Pored svakodnevnih pretnji, svaka tri meseca neki novinar dobije batine, upozorava na ovu statistiku Mirjana Kalinić, stručni saradnik u Nezavisnom udruženju novinara Srbije.
– Kolege iz unutrašnjosti najčešće stradaju, jer se nalaze na vetrometini svega što se dešava u društvu. Često su prepušteni sami sebi, nezaštićeni od redakcija i slabo organizovani. Osim toga, policija i sudstvo zatajili su u slučajevima napada na novinare i sve se svodi na „čuvaj se sam, i Bog te čuva“ – kaže Mirjana.
„Dosije“ NUNS-a od 2004. godine beleži sve pojave napada i pretnji novinarima, i pokazuje da je slučaj dopisnika „Novosti“ iz Loznice Vladimira Mitrića samo poslednji u dugom nizu sličnih primera. Izdvajajući najdrastičnije slučajeve, sagovornica podseća da je 2005. godina počela tako što je pretučen dopisnik Radio Novog Sada iz Subotice Lorent Hever.
Potom je dopisnika „Glasa javnosti“ iz Kruševca Radojicu Barjaktarevića, na kućnom pragu, nokautirao penzionisani pukovnik, nezadovoljan tekstom koji je novinar objavio, a koleginici Biserki Milosavljević dopisnici „Blica“ iz paraćina danima je prećeno zbog pisanja o jednom sudskom postupku.
Dopisnik „Politike“ iz Kruševca Miroljub Dugalić napadnut je prošle godine zbog serije tekstova o urbanističkoj mafiji. Napao ga je čovek o kome je pisao, a policija je to okarakterisala kao remećenje javnog reda i mira.
Simu Lalića, dopisnika „Vesti“ iz Rume, u sred bela dana, u kafiću, pretukao je čovek koji je posle 11 godina izašao iz zatvora. Čekao je duže od decenije da se novinaru osveti zbog vesti da je osuđen. Policijska istraga još nije utvrdila ni ko je u Beogradu pretukao Uglješu Mrdića, novinara „Balkana“, koji je pisao o organizovanom kriminalu. Prošle godine novinarima novina „Vranjskih“ prećeno je smrću jer su pokušali da slikaju kuću haškog optuženika, policijskog generala Vlastimira Đorđevića…
Predsednik NUNS-a Nebojša Bugarinović upozorava da se i kroz novinarstvo reflektuje haotično stanje u društvu.
– Ogoljenih političkih pritisaka na novinare ubuduće će biti manje, ali mislim da ćemo sve češće biti svedoci „upozorenja“ koja će novinarima stizati iz sfere klasičnog kriminala, poput slučaja Mitrić. Poslednjih godina zapaženi su i pokušaji ekonomskih pritisaka na medije, a kod nas je krupan kapital često skopčan sa poluilegalnim novcem, i ta veza je očigledna – ocenjuje Bugarinović.
Za proteklih jedanaest godina nije rasvetljeno nijedno ubistvo novinara, a Međunarodna nevladina organizacija za medije u jugoistočnoj Evropi ocenila je da je Dada Vujasinović verovatno bila prva žrtva prošlog režima, kada je u pitanju javna reč. Smrt poznate novinarke, koja je pronađena mrtva u svom stanu 8. aprila 1994. godine, nije razjašnjena do danas, uprkos tome što je istraga o ubistvu obnovljena posle dolaska DOS-a na vlast.
Iako je prva zvanična verzija smrti novinarke, kraj koje je pronađena očeva lovačka puška, bila samoubistvo, kasnije veštačenje nije isključilo mogućnost ubistva, u šta je javnost i bila ubeđena. Tim pre što je pisala o beogradskom podzemlju, policiji, vojsci, ratištima, državnim strukturama…
Vlasnik „Dnevnog telegrafa“ i nedeljnika „Evropljanin“, Slavko Ćuruvija ubijen je 11. aprila 1999. „godine, ispred ulaza u zgradu gde je stanovao. Osim što je utvrđeno da ga je pratila tajna policija, čak i nekoliko minuta pre ubistva, počinioci nisu otkriveni.
Na spisku nerasvetljenih ubistava prošle godine našlo se i ime podgoričkog novinara Duška Jovanovića, čija smrt, kako se sumnja, ima političku pozadinu.
Sanja Remić