Koliko god propaganda bila glupa, sumanuta, luda, iracionalna, oslobođena čak i najmanje veze sa stvarnošću – njen učinak se ne sme zanemariti
Otkad je zaseo na vlast i preuzeo kontrolu nad većinom medija u Srbiji, Aleksandar Vučić preko svojih telala i megafona neprekidno širi najgnusniju propagandu. Već godinama, bez minuta pauze i predaha, tabloidi i njihovi portali, televizije sa nacionalnom frekvencijom, razni kabloidi, nebrojeni provladini sajtovi – ispiraju mozak žiteljima ove zemlje, stvarajući utisak večne ugroženosti srpskog naroda.
Nacija je pod opsadom, okružena mrziteljima, protiv nas je pokrenuta belosvetska zavera koja traje decenijama, ceo region nas mrzi jer nam zavide, ustaše vrebaju iz zasede, unutrašnji neprijatelj rovari, izdajnici su na svakom koraku, rat samo što nije počeo (samo je pitanje ko će nas prvi napasti), strani plaćenici podrivaju Srbiju iznutra, zapadne sile nam rade o glavi, otimaju nam Kosovo i nacionalni identitet, evrounijati hoće da nam promene svest, opozicija je skup demona u ljudskom obličju, a tu su i autošovinisti, slučajni Srbi i dežurni mrzitelji svega što je srpsko.
Razvlačenje pameti
Od svih tih biblijskih pošasti može da nas spasi samo jedan čovek, mesija, polubog – Aleksandar Vučić. Da nije predsednika, Srbija bi odavno propala, nestala sa lica zemlje, svi bismo pomrli od gladi i nedostatka vučića u organizmu. Takvu sliku sveta stvaraju režimski mediji u okviru udruženog zločinačkog poduhvata protiv sopstvenog naroda, na čijem čelu stoji Vučić. Koliko god propaganda bila glupa, sumanuta, luda, iracionalna, oslobođena čak i najmanje veze sa stvarnošću – njen učinak se ne sme zanemariti.
Danonoćno lupanje virtuelnim maljem u glavu, masovna proizvodnja straha i ugroženosti, podjarivanje duha opljačkanosti koji je ovde ionako bio dominantan kroz istoriju – sluđuju veliki broj ljudi. Po starom, oprobanom receptu Vučićevog omiljenog generala, ratnog zločinca Ratka Mladića: „Raspameti!“ Ili: „Razvuci im pamet!“
Što reče Danilo Kiš pre više od pola veka: „Nacionalizam je, pre svega, paranoja. Kolektivna i pojedinačna paranoja. Kao kolektivna paranoja, ona je posledica zavisti i straha, a iznad svega posledica gubljenja individualne svesti; te prema tome, kolektivna paranoja i nije ništa drugo od zbir individualnih paranoja doveden do paroksizma“. Dirigovana paranoja je naše nezvanično društveno i duševno uređenje, još od famoznog „buđenja naroda“, a u poslednjih 13 godina smo ušli u dekadentnu fazu manije gonjenja.
Uvek ista priča
Kada su protesti u Srbiji postali masovni, nadahnuti studentskim blokadama, naprednjački režim je pokušao da ih diskredituje istim sredstvima koja koristi još iz svog radikalskog perioda. Studenti i svi ostali demonstranti su ustaše, plaćenici koji dobijaju milijarde sa Zapada da izvedu obojenu revoluciju, rušitelji države, mrzitelji svega što je srpsko, vojvođanski separatisti i pročaja. I kakvi su učinci višemesečnog blaćenja i difamiranja studenata i pobunjenih građana? Sudeći po istraživanju Crte, ne baš sjajni.
Studentske proteste podržava 64 odsto građana, svaki peti pristalica vlasti podržava proteste. Da predsednik nije nadležan za rešavanje studentskih zahteva misli 60 odsto građana. Za 72 odsto građana protesti su posledica državnog nemara i korupcije, a ne pokušaj „obojene revolucije“ ili „vojvođanskog separatizma“. Zaključak: „Većina građana ne veruje medijskim i političkim manipulacijama kojima se pokušavaju diskreditovati studenti“.
Piši propalo
Rečima anonimnog pisca grafita: Džaba ste krečili. Potrošili su dežurni lažovi hiljade sati govoreći protiv studenata, napisali su omanju biblioteku blateći protest, a ispostavilo se da su radili pod parolom: Piši propalo. Kao da su masovni protesti raščarali čini kojima je zli čarobnjak omađijao veliki deo jedne zajednice, pa ljudi odjednom više veruju svojim očima nego rečima samozvanog gospodara države i građana.
Prošlo je već mnogo vremena, pokazalo se da celokupna naprednjačka mašinerija, najbrojnija partija u Evropi, kojoj na raspolaganju stoje gotovo neograničeni resursi – nije u stanju da smisli nešto novo i efikasno što bi suzbilo pobunu. Car je go, a ogoljena je i cela dvorska svita. Nikakvo čudo, ako se setimo da se inteligencija definiše kao sposobnost učenja iz iskustva i veština snalaženja u novim situacijama – naprednjaci nisu baš najoštrije olovke u pernici. Da parafraziram narodnog poslovičara: Ne uči se stari autokrata novim trikovima.
