On
dodaje da je važno da se odrede prema onome što se dogodilo devedesetih godina
i da to nije kritika napora i postignuća koji su ostvareni od 2000. do danas, a
koji su preobrazili RTS u velikoj meri u javni servis, „nego osećanje da moramo
prethodno vrednosno da se odredimo prema onome što je bilo ranije ako želimo da
radimo na poštovanju Zakona o radiodifuziji, koji predviđa promociju
demokratskih vrednosti i poštovanja ljudskih prava“.
*
Kakav efekat ste očekivali u javnosti nakon ovog izvinjenja?
–
Želimo da naglasimo da javni servis ima važnu društvenu ulogu. Danas kada se
kaže javni servis, prva, a često i jedina, asocijacija je informativni program,
ali javni servis ima i kulturnu i društvenu ulogu, pa je samim tim kulturni i
naučno-obrazovni program od izuzetnog značaja. Mi kao UO treba da damo pravce
strategije javnog servisa, a to znači da pružimo mogućnost građanima da budu
informisani o naučnim tokovima, da imaju obrazovni program koji će doprineti
podizanju obrazovnog nivoa stanovništva, da imaju program koji će obnoviti one
vrednosti koje su dovedene u pitanje devedesetih.
*
Kako ocenjujete dosadašnji rad RTS-a? Šta je to što treba promeniti u
programskom smislu i u načinu funkcionisanja?
–
U sadašnjim ekonomskim uslovima rad RTS-a je bio uspešan. Istovremeno, u
analizi Republičke radiodifuzne agencije (RRA) uočljivo je da nedostaju
sadržaji iz oblasti kulture, obrazovanja i nauke, pa ćemo insistirati da se
zastupljenost ovih programa poveća. Javni servis trenutno nije u sjajnom
finansijskom stanju. Značajan deo građana ne plaća pretplatu. Deo obveznika TV
pretplate objektivno i nema sredstava da je plati, a deo ne želi da plaća. U
prethodnom periodu nije dovoljno pokušavano da se građanima objasni šta je
javni servis i kakva je njegova društvena uloga. Vrednosti, kulturna
stremljenja i nivo opšte informisanosti u značajnoj meri zavise od načina rada
javnog servisa.
*
Mislite li da u narednih pet godina, koliko vam traje mandat, možete da
promenite negativnu sliku RTS-a u javnosti?
–
Naše društvo je podeljeno i vrednosno i politički. Ko god da je na čelu javnog
servisa nije realno očekivati da to može da prevaziđe. Važno je napomenuti i to
da UO samo usmerava rad javnog servisa, a izvršne odluke donosi direktor koji
samim tim ima najveću odgovornost i zaslugu za rad javnog servisa. Ono na čemu
je važno istrajavati jeste objašnjavanje da su sadržaji koji su do sada
zanemareni, sadržaji od društvenog značaja, i da su važni za sve građane.
Problem javnog servisa je velika zastupljenost komercijalnih programa i u
trenutku kada se veliki deo budžeta puni od takvih programa onda ste u jednoj
vrsti nemoguće jednačine. Ako smanjite komercijalne programe, smanjili ste i
izvor prihoda, a nemate odakle da ih nadomestite.
*
Sem prošlosti, šta mislite da su još uzroci toga što javnost oseća neku vrstu odbojnosti
prema RTS-u?
–
Ima više razloga. Veliki deo građana ne razume, na primer, zašto plaća dve
pretplate – za kablovsku televiziju i za javni servis. Ne shvataju ulogu javnog
servisa, a i javni servis ne vrši u potpunosti onu misiju koju treba da vrši.
Drugo, time što ima komercijalne sadržaje ušao je u arenu s ostalim
komercijalnim televizijama koje onda imaju interes da RTS istisnu, jer im
oduzima deo tržišta.
Autor: Bojan Cvejić
