ENУ земљи у којој се практично све ТВ станице могу сматрати пиратским, јер само Радио-телевизија Србије има ваљану дозволу за рад, сређивање стања у радиодифузији није захвалан посао. Недавно конституисан Савет Републичке радиодифузне агенције је решио да најпре утврди тачан број емитера, па је позвао све електронске медије да, ради евидентирања, доставе своје податке до 1. јуна.
– Иако је у јавности лицитирано бројкама од 1.600 до 1.800 емитера, стварни број је мањи. Наше стручне службе још обрађују податке, али до сада се пријавило мање од хиљаду емитера. Пријаве још стижу, тако да ћемо тачан број знати крајем седмице. Тиме је, практично, почела и примена Закона о радиодифузији, а медији који су игнорисали позив себи значајно смањују шансе у трци за добијање дозвола за емитовање – каже Александар Васић, заменик председника Савета.
Слика наших могућности
Избегавање евидентирања Васић тумачи делом као последицу „непознавања закона и неразумевања посла којим се Агенција бави”, али и као показатељ да некима анархија у етру одговара. За лоцирање непријављених побринуће се контролно-мерни центар Министарства за капиталне инвестиције који бележи сваки сигнал у домаћем етру.
Зашто тај центар није и раније регистровао дивље емитере?
– Можда није постојала политичка воља да се то среди, јер су подаци с тог места могли да се добију и пре деведесетих година прошлог века кад је почео хаос уз овој области. До тада у етру су били Радио Београд, „Двестадвојка”, Студио Б и неке локалне станице, а данас само у Београду постоји више од 100 радио станица. Слично је и с телевизијама – указује Васић.
Агенција и њен Савет тренутно су ангажовани на изради Стратегије развоја радиодифузије која, сем општих циљева, треба да дефинише број и врсту емитера, трансформацију РТС-а у јавни сервис, услове које треба задовоље станице да би добиле националну, регионалну или локалну дозволу. Иако је по закону Савет овлашћен да донесе овај документ, у посао су укључена заинтересована професионална удружења – „да не испадне да је Савет урадио нешто на нечију штету”.
– Кад се обаве сва истраживања, знаћемо и колико, сем РТС-а као јавног сервиса, треба да буде комерцијалних емитера на националном нивоу. На основу прелиминарних разговора, наша је замисао да буде пет националних мрежа, али ће инжењери рећи да ли је то и могуће. Статус националних емитера подразумева станицу која сигналом покрива простор на коме живи 60 одсто становништва – подсећа Васић и каже да, сем РТС-а, сада пет ТВ станица има такав домет.
Упоредо се припрема и други документ – План расподеле фреквенција који, најједноставније речено, треба да покаже колико објективно и технички има места у етру, а да се према међународним обавезама не праве сметње суседима. Реч је о обимном техничком послу који ради група инжењера, први пут после много година. Тај документ даће одговор на питања колико се и каквих предајника може поставити и на којим локацијама и представљаће, каже саговорник, „слику наших могућности”.
Стратегија би требало да се заврши до краја јуна. Други документ тражи нешто више времена, после чега следи расписивање конкурса за доделу дозвола за емитовање. Ако све буде текло по плану, конкурс би могао да буде расписан током лета, а рачунајући законске рокове, додела дозвола може се очекивати на јесен. Добијање дозволе значи да емитери морају задовољити и одређене услове.
Нико ништа не плаћа
– Реч је о вишеструким критеријумима, техничким, програмским, економским и кадровским, а у току је прецизирање шта све мора да обезбеди национални, шта регионални, а шта емитер на локалном нивоу. Неће то бити неки компликовани захтеви, већ минимум стандарда испод којих се не може ићи. Не може емитер с националном покривеношћу да има два запослена, да емитује спотове, а да нема сопственог програма – објашњава наш саговорник.
Важна ставка у Стратегији је и трансформација јавног предузећа РТС у јавни сервис, што подразумева и две радиодуфузне установе, па и деобни биланс између Београда и Новог Сада. Радиодифузна установа Србије покриваће целу територију Републике са два канала, а војвођанска – подручје покрајине, такође са две мреже. Ко ће поред ових стећи статус националног, а ко регионалног, односно локалног емитера, знаће се после конкурса.
Непознаница је и висина накнаде коју ће плаћати емитери, сем што се најављује велике, али не и неразумне своте. Та рачуница биће, како чујемо, утаначена поменутом стратегијом. Комплетно претресање радиодифузне сфере која је годинама била запуштена подразумева и промену навика, а највеће отпоре Васић очекује „од појединих емитера у садејству с политичким менторима”.
– У овом тренутку нико не плаћа никакву накнаду за емитовање програма или коришћење фреквенција и људи се једноставно плаше нечег што је ново. Довођење ствари у ред је спор, али и неумитан процес – оцењује Васић.
Мада се нико не усуђује пре конкурса да прогнозира за колико ће бити смањен број сада присутних у етру, јасно је да неће бити места за све. Уосталом, подсећа саговорник, и није нормално да на подручју Србије делује 800, 900 или више електронских медија, колико их не постоји ни у много развијенијим земљама.
Мада из Агенције упорно уверавају да им није циљ да гасе, већ да легализују што већи број станица, јасно је да ће примена закона зауставити својевремену етарску бујицу која је била могућа и због малих трошкова, који су се сводили, рецимо, на издатке за утрошену струју. Предстојећи кораци биће без сумње велики испит како за емитере тако и за државу.
Марија Петрић
