EN
„A pogotovo ne da se novac građana (jer, i novac koji državne firme prihoduju jeste novac građana) odliva za propagandu vlasti. To bi bilo nezamislivo i kada bi se samo naslutilo da se tako nešto dešava, vlade bi se našle u velikom problemu“, kazao je Sejdinović.
Kako je naveo, „odredba kojom Telekom neće moći da dobija državnu pomoć u novcu ništa ne menja na stvari, jer njena najveća državna pomoć nije u novcu nego u raznim oblicima pogodovanja kojim Telekom na različite način ostvaruje profit“.
„Ukoliko Telekom može da bude vlasnik medija, morao bi se napisati poseban zakon koji bi odredio položaj ove firme uopšte obezbedio transparentnost njenog rada po svim osnovama. Sada znamo da niti jednu relevantnu informaciju ni novinari ni građani ne mogu dobiti od ove zapravo kaubojske kompanije“, naglasio je.
Sejdinović podseća i na režim Slobodana Miloševića.
„Setimo se da je Miloševićev režim, da bi obezbedio opstanak na vlasti, svojevremeno prodao veliki udeo Telekoma. Šta ako se tako nešto ponovo desi? Srbija srlja u dužničko ropstvo, pa šta ako ne bude mogla vraćati dug, pa morala ili prodati ili trampiti telekomunikacionu kompaniju za dug? Šta ako recimo država Kina postane većinski vlasnik Telekoma i svih medija koje će raditi pod njenom kapom i/ili zavisiti od nje? Da li će se koncept kineskih medijskih sloboda primeniti u ovom slučaju? Šta če to značiti za spoljnu orijentaciju zemlje? Da li neko o tome uopšte razmišlja“, upitao je Sejdinović.
