EN
Dok se lideri širom Evrope ljute zbog nekažnjenih spoljnopolitičkih avantura Viktora Orbana, krajnje desni mađarski lider intenzivirao je kampanju protiv nezavisnih glasova kod kuće, povećavši pritisak na medije i organizacije civilnog društva koje ne prate politiku vlade.
Orbanovi sastanci poslednjih nedelja sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, kineskim liderom Si Đinpingom i američkim predsedničkim kandidatom Donaldom Trampom izazvali su kontroverze u diplomatskim krugovima, dodatno izolujući Budimpeštu u vreme dok predsedava EU, piše Gardijan.
Dok privlači mnogo manje pažnje u inostranstvu, unutar Mađarske cvetaju aktivnosti na čijoj meti su nezavisni mediji i kritičari. U središtu kontroverzi je nova kancelarija za zaštitu suvereniteta zemlje.
Predvođena osobom koja ima bliske veze sa vladajućim Fidesom i ima ovlašćenja da koristi obaveštajne službe bez sudskog nadzora, ovu kancelariju je uspostavila Orbanova vlada, kako bi zvanično nadgledala strani uticaj.
Međutim, u praksi, kažu kritičari, ona nije nezavisno državno telo, već sredstvo pritiska na kritičare vlade.
„Cela stvar je toliko apsurdna, da bi je smestio negde između Orvela i Kafke“, kaže Jožef Peter Martin, izvršni direktor Transparentnosti Mađarske, jedne od organizacija kojom se bavi kancelarija za zaštitu suverenosti.
Martin je ocenio da u jednoj zemlji EU „to apsolutno ne bi trebalo da se dešava“.
Dodao je da aktivnosti kancelarije za zaštitu suverenosti krše slobodu izražavanja i neustavne su.
Dok još nisu jasni motivi za postojanje ove kancelarije, mnogi smatraju da ima znakova da mađarska vlada, koja je centralizovala moć od kako se pre 14 godina Orban vratio na vlast, pokušava da dodatno ograniči prostor za nezavisne grupe.
„Režim jača, tako da Orban ne ide u pravcu konsolidacije, već vidljivog putinizma, i iz godine u godinu sve očiglednije“, smatra Agnješ Urban, stručnjakinja za mađarsku medijsku scenu.
Do sada se, kako je navela kancelarija za zaštitu suverenosti, bavila Transparentnošću Mađarske i istraživačkim medijom poznatim po otkrivanju korupcije u okviru vlade – Atlacu.
U javnim izveštajima, kancelarija se takođe ustremila na visokoprofilne medije, navodeći da njihovo novinarstvo ugrožava mađarske nacionalne interese.
„Ona (kancelarija) se ne bavi činjenicom da su javni mediji puni ruske propagande“, ocenio je Marton Karpati, predsednik odbora Teleksa, jednog od vodećih mađarskih nezavisnih medija, koji je više puta pomenut u julskom izveštaju o dezinformacijama koje se tiču rata u Ukrajini.
„Ne bavi se time koliko novca dobijaju influenseri na društvenim mrežama bliski vladi, koje ratne poruke šalju, na kojem proruskom narativu insistiraju“, dodao je.
U izveštaju su novinske priče u kojima se citiraju figure, poput predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen, češkog predsednika Petra Pavela i američkog ambasadora u Mađarskoj Dejvida Presmana, okarakterisane kao narativi zapadnih dezinformacija.
Među onima kojima se izveštaj bavio nalaze se i neki od najcenjenih mađarskih eksperata za spoljnu politiku, koji su govorili o vladinim finim vezama sa Kremljom.
Peter Buda, bivši mađarski zvaničnik obaveštajne službe, pomenut u izveštaju, rekao je da se u „ovako krhkoj i složenoj međunarodnoj situaciji, rizikuje fatalna eskalacija davanjem prostora nekompetentnim propagandistima da potisnu kritičku analizu, pogotovu kada rade u interesu strane koja je počinila ratnu agresiju“.
Kancelarija za zaštitu suvereniteta
Kancelarija za zaštitu suvereniteta, koju predvodi Tamaš Lanci, nije odgovorila na zahteve Gardijana za intervju ili da pojasni detaljnije svoje aktivnosti.
Govoreći na panelu, zajedno sa višim zvaničnicima vladajuće partije, Lanci je u julu upozorio na „sivu zonu suvereniteta“, gde entiteti sebe zovu različitim imenima – mediji, organizacije civilnog društva, ali u stvarnosti su tela koja vrše politički pritisak.
Evropska komisija je u februaru objavila da je preduzela prvi korak u pravnoj akciji protiv Mađarske u vezi sa zakonom kojim je uspostavljena kancelarija za suverenitet. Američki Stejt department je takođe kritikovao kancelariju.
Međutim, mađarska vlada tvrdi da je ona neophodna. Politički direktor premijera Balaš Orban rekao je da se Mađarska poslednjih godina suočila sa „pojačanim pretnjama“ i da je kancelarija za zaštitu suvereniteta ključni deo odgovora na to.
„Kancelarija za zaštitu suvereniteta je uspostavljena da bi se pratilo strano mešanje u mađarska unutrašnja pitanja i zaštitili interesi mađarskog suvereniteta i mađarskih građana. I mada nije služba nacionalne bezbednosti ili istražni organ, kancelarija insistira na transparentnosti, prikupljajući i objavljujući izveštaje o svojim otkrićima“, rekao je.
Dodao je da su „takve kancelarije ključne u svakoj demokratiji, a neke zemlje već imaju slične institucije“.
Mađarska vlada promoviše narativ da mediji i grupe civilnog društva primaju znatna novčana sredstva iz inostranstva bez dovoljno transparentnosti, i da taj novac kvari njihov rad i negativno utiče na mađarsko društvo.
Nezavisne NVO i mediji su odbacili ove tvrdnje kao neosnovane, navodeći da je njihovo finansiranje potpuno transparentno.
Veći deo tog novca, na koji ukazuju vlada i njeni saveznici, dolazi kroz otvorene procese iz budžeta EU ili od američkog Stejt departmenta, dodali su.
„Nije da dobijamo novac iz Severne Koreje ili Rusije, već od institucija savezničkih zemalja, ili iz EU“, kazao je Karpati.
Neki posmatrači su upozorili da bi jedna od glavnih posledica kancelarije za zaštitu suvereniteta mogla da bude širenje konfuzije.
„Jedan od ključnih elemenata ovde je unošenje neizvesnosti i kao posledicu strah u građanskom društvu i među medijskim akterima. To može da odvede ka samocenzuri“, smatra Zuzana Veg iz nemačkog Maršal fonda.
Urban je ocenio da je rizik od efekta obeshrabrenja posebno moguć izvan prestonice.
„Mislim da to neće nužno uticati na najveće organizacije i medije, ali, na primer, na manje, seoske organizacije, može da ima uticaja, ako neće da postanu meta kampanje nacionalne diskreditacije“, naveo je.
Mađarski ministar za evropska pitanja Janoš Boka kazao je da mađarska kancelarija za zaštitu suvereniteta „uživa punu nezavisnost i prilično široka diskreciona ovlašćenja kada je reč o obavljanju aktivnosti u zakonskom okviru“.
„Nezavisna kancelarija“ nije u koordinaciji ili vezi sa mađarskom vladom ni na koji način, dodao je Boka.
Izvor: N1
