[box align=’box-left’ id=’10141′]
Bujošević je, na konferencija „Uloga i izazovi javnih medijskih servisa danas u Evropi“, ukazao da se danas raspravlja o misiji javnih servisa, u isto vreme kada se očekuje i rasprava o tome kako da se emituju rijaliti programi u Srbiji.
Mislim da su nezavisni regulatori izgubili suviše vremena da bi započeli tu vrstu rasprave, ali nema bolje reklame i potvrde za javne medijske servise od postojanja takve vrste rijaliti programa, naglasio je Bujošević.
Bujošević je napomenuo da se o ulozi javnih srevisa razgovara u galeriji u kojoj su izložene slike Ljube Popovića, što pokazuje da RTS nije smo javni medijski servis, vec značajna inistitucija kulture u Srbiji.
Zašto bi sada ponovo pričali o ulozi javnih servisa kada većina nas ovde oko uloge nemamo dileme? Treba da razgovaramo, jer to još nije standard našeg društva, a najbolji dokaz je što smo u situaciji neizvesnog finansiranja RTS i RTV u narednoj godini, zahvaljujući onome koji bi trebalo da ima najviše razumevanja, a to je Ministarstvo kulture i informisanja, rekao je Bujošević.
Sada smo u pokušali da kroz neke „beogradske rovove“ srušimo nerazumevanja koja postoje oko uloge javnih servisa, istakao je on.
Šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Majkl Davenport rekao je da bi želeo da zahvali RTS i RTV na inicijativi da se razgovara o budućoj ulozi javnih servisa.
Ovo je dobro vreme jer se donose odluke o finansiranju javnih servisa i zbog zakona koji su usvojeni pre godinu dana imamo taksu, umesto budžetskog finansiranja, podsetio je Davenport.
Prilika da imamo detaljnu diskusiju sa javnim emiterima iz drugih država je veoma korisna i uveren sam da će doneti neke nove ideje o pravcima za RTS i RTV u budućnosti, istakao je Davenport.
On je ukazao da nema evropskog ili modela EU kada je reč o finansiranju javnih srevisa, ali je jasno da javni servisi imaju ključnu ulogu i postoji potreba za njihovom finansijskom, uredničkom nezavisnošću i profesionalnosti, jer oni imaju ključnu ulogu u onome što se naziva javnim interesom.
Šerovi, rejtinzi, jurnjava za prihodom mogu zamagliti obrazovnu ulogu kulture koji javni servisi imaju. Imaju odgovornost da informišu kredibilno i pouzdano i nepristrasno, budu izvor informacija i pruže gledaocima nešto više od same zabave, izjavio je Davenport.
Biti u mogućnosti da privučete gledaoce i slušaoce dok obavljate ulogu u javnom interesu, to je izazov sa kojim se suočavamo, naglasio je on.
U Velikoj Britaniji, napomenuo je Davenport, imamo dugu tradiciju javnog servisa i modela kako je uredjeno plaćanje pretplate.
Pravac kojim Srbija ide je na Srbiji i njenim javnim servisima. Treba pronaći način koji odgovara primarnoj odbrani javnog interesa na koji gradjani imaju pravo, napomenuo je on.
Kakav god model finansiranja se izabere, budžetsko finansiranje, na primer, potrebno je naći druge načine da se osigura nezavisnost, dok je u slučaju pretplate potrebno ispuniti legitimna očekivanja gradjana da javni servisi obavljaju svoju ulogu, predočio je Davenport.
Ambasador Švedske Krister Asp izjavio je da su u Švedskoj nezavisni mediji ugaoni kamen demokratije, ali tada se uglavnom misli na javni servis.
On je tokom proteklih godina stekao poverenje obezbedjivanjem vesti koje su tačne, istinite i relevantne i iznose kritički glas u društvu. Svake godine meri se poverenje gradjana u institucije i to se zove barometer poverenja, objasnio je Asp.
Prema najnovijem istraživanju, rekao je on, gradjani moje zemlje su pokazali najveće poverenje u javni servis Švedske.
On je to postigao ne zatvaranjem očiju pred problemima, već razumevajući prave proporcije problema u društvu, ukazao je Asp.
Uvek će se javni servisi naći pred izazovima i u našem najboljem interesu je da nadjemo rešenja kroz najbolje načina plaćanja pretplate i finansiranja. Ne uskraćujte im podršku već ih negujte, jer su važan element demokratskih društava, ocenio je Asp.
Ambasador Hrvatske u Srbiji Gordan Markotić rekao je da je dobro razgovarati o ulozi javnih srevisa u trenutku kada smo okruženi „farmama i velikom braćom“.
Tradicija koja se prenosila sa koleno na kolena da se ne sme govoriti tokom trajanja Dnevnika u pola osam se nastavila i danas, rekao je Markotić.
Uticaj javnog servisa je ogroman, ne samo u kreiranju javnog mnenja, već i za druge stvari kojima se komercijalne televizije ne mogu baviti jer im nije isplativo, objasnio je Markotić.
Javni servisi se bave informacijama koja se prenose gradjanstvu, ali i obrazovnim, kulturnim, umetničkim programima, ali ono što je najvažnije da su javni servisi glavni promoteri osnovnih prava ljudi, ukazao je Markotić.
Markotić je istakao i važnu ulogu javnih servisa u procesu evropskih integracija, posebno kada je reč o poglavlju 23 i pitanju slobode medija.
