EN
Radikalskom umu omladina služi isključivo kao živo meso za slanje u ratove i krvoprolića, dok u mirnodopskim uslovima oni zaista ne razumeju šta bi trebalo da se čini sa takvim ljudima. Zato su u krizi
Propaganda ovih dana radi punom parom, napinje se i uvija da studentsku pobunu rasparča i po starom pravilu obesmisli, te pred očima širokog auditorijuma predstavi kao nešto što je izopačeno, plaćeno iz inostranstva i apsolutno nastrojeno protiv predsednika Srbije Aleksandra Vučića i njegovih napora da ovu zemlju gura napred.
Naravno, izvukli su tešku artiljeriju u obliku osuđenog ratnog zločinca Vojislava Šešelja koji ovih dana ide po svim nacionalnim frekvencijama i lupeta o tome kako ne bi trebalo idolizovati studente. Takođe, pored njega redovni gosti su i državni analitičari Nebojša Krstić & Dejan Vuk Stanković koji pokušavaju na sve moguće načine da zamute celu priču, te se preznojavu da ljudima ogade studente, ali, jednostavno rečeno, ne uspevaju.
Na Informerovoj televiziji kao u cirkusu nakaza, smenjuju se svakojaki mufljuzi i probisveti, bljuju svoje fekalije kroz usta, ispaljuju propagandne rakete, postavljaju džakove, ali i dalje ne uspevaju da smire cunami koji im neminovno nailazi. Radikalskom umu omladina služi isključivo kao živo meso za slanje u ratove i krvoprolića, dok u mirnodopskim uslovima oni zaista ne razumeju šta bi trebalo da se čini sa takvim ljudima. Zato su u krizi. Niko im se nije obratio za ovih dvanaest godina otkako postoji SNSrbija – mada nisu ni ovi pre neoradikalske pošasti, ali to nije tema – pa sada ne znaju gde udaraju, te nude stanove, te nude kredite, te pozivaju na dijalog, smirenje i ko zna šta sve još što za njih predstavlja španska sela.
Zato Toma Marković u svojoj kolumni u ovom broju jako dobro pravi paralelu sa sovjetskim studentima koji se pozivaju na zakonitost tokom šezdesetih, pa tako i ovi studenti izgovaraju kao Tito Staljinu čuveno „Ne!“. Ne zanima ih što je jedini šalter koji u ovoj zemlji radi na Andrićevom vencu, ovi mladi hoće odgovornost, žele da imaju perspektivu, da mogu da organizuju sopstveni život, a ne da gledaju po internetu gde bi mogli naplate u svetu svoj uloženi trud. I Iva Parađanin tokom svog intervjua odlično primećuje da nije bilo odavno ovakvog kolektivnog buđenja.
To je ta takozvana nova generacija Z, mislili smo da su apatični, da ih ništa ne interesuje, ali su za par nedelja učinili više nego što smo mi, milenijalci, za ovih dvanaest godina. Oni nemaju radno vreme blokade, kao što smo to mi imali za sve naše proteste, pa smo trčali nakon završenog u Cetinjsku da zauzmemo sto i prepričavamo uz pivo i kafu kako se borimo za opšte dobro. Ne, ove mlade ne zanima ni Nova godina, ni Sveti Nikola, ni Božić, njih zanima pravda. Ona apsolutna i konačna.
Zato ex-radikalskom centru bi najviše sada odgovaralo da je država u ratnom stanju, pa da sve te mlade lepo & prisilno regrutuje i pošalje na ratišta, kako bi mogao da zabetonira svoju vlast, ali to sada nije slučaj, niti može biti, posto situacija više nije kao devedesetih.
Aleksandar Vučić i njegovi satrapi – koji su ne tako davno bili ratni huškači & profiteri – sada su samo prljavi izvođači radova za ovo područje Evrope, obezbeđivači takozvanog mira i stabilnosti nauštrb žitelja Srbijatrije, ali i kolonijalni upravnici zarad jeftine radne snage i rudnih bogatstava. Ne možemo da očekujemo ni od kakve međunarodne zajednice da će da proliva suze nad nedostatkom demokratije i ljudskih prava u ovom kazamatu, ali svakako možemo da posmatramo kako njihov podanik pokušava na sve moguće način da održi svoj kredibilitet stabilokrate.
Previše je naivno i optimistično pomisliti da je ovo kraj režima Aleksandra Vučića, ali je svakako jedan ogroman udah slobode, nakon mnogo godina. Neki novi klinci su nam povratili veru da ovde postoji šansa za relativno normalnim životom – ne sjajnim, niti ćemo živeti poput Švajacara, ali se više nećemo osećati kao amebe. Ima jedna rečenica koju pripisiju Lenjinu, ali nigde se ne navodi izvor gde je to rekao, a to je da „postoje decenije u kojima se ne desi ništa, a postoje i nedelje u kojima se dese decenije“.
Srećna nam Nova godina, ima i vazda čemu da se radujemo!
