NEMA REM-a

I dalje je nepoznato kada će Srbija dobiti novi Savet REM-a, tako da to regulatorno telo, koje bi trebalo da reaguje na kršenja zakona, pa makar i u mizernom obimu kako je to činilo dok je postojalo, sada ni formalno ne može da odgovori. Na sceni je medijski „Divlji zapad“ i provladine televizije slobodne su da se bez ograničenja obračunavaju sa kritičarima vlasti i učesnicima masovnih protesta.

U trenutku duboke društvene i političke krize u Srbiji, koju izgleda samo aktuelni režim ne vidi i ne priznaje, već četiri meseca ne postoji jedino telo u zemlji koje bi trebalo da kontroliše šta se i na koji način plasira građanima preko televizija koje se emituju na nacionalnim frekvencijama. Do takve situacije dovela je vlast, rastegnuta između želje da formalno ispuni zahteve Evropske unije čime bi obezbedila priliv ogromne količine novca i istovremeno u najkritičnijem momentu po svoj opstanak, zadrži potpunu kontrolu nad propagandom koju pažljivo neguje već 12 godina. Izbor za novi sastav Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM) trebalo je da bude završen, u senci svakodnevnih burnih dešavanja i sve šireg bunta i nezadovoljstva, koji iz studentskih blokada univerziteta i dalje rastu u proteste sve većeg broja građana i zaposlenih svih kategorija.

Za to vreme, prorežimske televizije na nacionalnim frekvencijama, koje stižu do najudaljenijih delova zemlje, kao uigrana propagandna mašinerija, svakodnevno se na najbrutalniji način koriste, da lažima, izmišljenim vestima i aferama diskredituju učesnike protesta i obračunaju se sa svim kritičarima režima. U stopu prateći narativ vladajuće nomenklature, „novinari“ provladinih televizija studente nazivaju ustašama, izmišljaju strane faktore u pozadini protesta, od Hrvata do tajnih službi pojedinih zemalja, šteluju činjenice kako bi dokazali da je po sredi obojena revolucija, koja za cilj ima destabilizaciju zemlje i neustavno rušenje vlasti, a posebno lično Aleksandra Vučića.

Istovremeno, publika ne čuje za fizičke napade na studente, za batinaše SNS koji se šalju na ljude koji protestuju, ne može da vidi pravi broj učesnika masovnih protesta, ne čuje za prave zahteve studenata i da oni nisu ispunjeni. I, kao i do sada, najgledanije televizije ostaju nedostupne za drugu stranu, opoziciju, stručnjake koji govore o korupciji i razlozima pada nadstrešnice u Novom Sadu koja je ubila 15 ljudi i pokrenula lavinu besa, odnosno za bilo koga ko ima da iznese argumente koji ne idu u prilog vlasti.

Regulatorno telo, koje bi trebalo da reaguje na ovakva kršenja zakona i novinarskog Kodeksa na medijskoj sceni, pa makar i u mizernom obimu kako je to činilo dok je postojalo, sada ni formalno ne može da odgovori. Na sceni je medijski „Divlji zapad“, gde se potpuno zaboravilo čemu novinarstvo služi i šta ono treba da donese građanima, i gde nema nikakvih, a posebno formalno-pravnih posledica za nesavesne privatne emitere i njihove svesno izgovorene laži, targetiranja nevinih ljudi i sve strašne konsekvence koje to može u konačnici da donese svakome ko se samo ne slaže sa praksom vladanja Srpske napredne stranke. U ovom trenutku, potpuno je nepoznato do kada će takvo stanje da traje.

Mada se čini da režim trenutno ima većih briga od REM-a, ne treba zanemariti činjenicu da su naše vođe veoma svesne da njihova vladavina najviše zavisi od kontrole medija i podrške dela biračkog tela koje još uvek uspevaju da zadrše stogo kontrolisanim viđenjem stvarnosti na svoj način, te da bi slobodni mediji značili njihov definitivno i brzo urušavanje.

Zato su se, od samog početka procedure izbora članova, potrudili da obezbede nesumnjivu većinu u novom sastavu Saveta REM. Ipak, stvari nisu išle tokom koji je njima odgovarao. Zbog kršenja niza odredbi zakona tokom samog procesa predlaganja kandidata, a zatim i njihove eliminacije, sedam nezavisnih kandidata povuklo je svoje kandidature. Pad Vlade i Skupština koja ne zaseda zaustavili su izbor, a povlačenje kandidatura dalji proces praktično čini nemogućim, pa će, po svemu sudeći, procedura morati da se poništi i počne iznova.

Isto stanje, isto rastojanje

Profesorka Fakulteta političkih nauka Aleksandra Krstić, jedna od kandidatkinja koja je povukla kandidaturu, ispred organizacija civilnog društva koje se bave zaštitom prava dece, mišljenja je da će vlast odustati od nastavka očito nelegitimnog izbora.

„Za narednu sednicu Skupštine, zakazanu za 4. mart, predviđeno je 62 tačke dnevnog reda, među kojima nema rasprave o REM-u. To mi zapravo govori da će se definitivno ići na nov proces, poništavanje i ponavljanje cele proceduru. Jer, da je vlast htela da nastavi i nakon povlačenja naših kandidatura, stavili bi to na dnevni red i raspravljali o kandidatima koji su preostali. Međutim, mislim da i vlast razume da bi to bio nelegalan proces, da bi svaki dalji potez Skupštine bio kršenje zakona, jer više nema 18 kandidata za devet kategorija, od kojih bi se izabrao ceo sastav Saveta“, smatra Krstić.

Slično ocenjuje i profesorka Fakulteta dramskih umetnosti Ana Martinoli.

„Pošto je sedam od 18 kandidata iz užeg kruga za izbor članova Saveta REM-a povuklo kandidature, bilo bi logično da se procedura izbora ponovi. Međutim, situacija povlačenja kandidatura nije jasno i potpuno definisana odnosno regulisana zakonom, tako da je nejasno koja pravila će se primenjivati. Stručnjaci za medijsko pravo navode da nakon povlačenja kandidature većeg broja nominovanih, Skupština više ne može zakonito da izabere Savet REM. U dve od devet grupa predlagača sada nema nijednog kandidata, dok u tri postoji samo po jedan, tako da usvegačetiri kategorije poslanici mogu da biraju između dva kandidata. Činjenica da je izbor članova/ica Saveta REM-a bio i jedan od kriterijuma za procenu ispunjenosti uslova za Reformsku agendu, za evropske integracije i za otvaranje klastera tri, koji se odnosi na elektronske komunikacije i informaciono društvo, dodatno komplikuje situaciju za vladajuću većinu i režim u Srbiji“, ocenjuje Martinoli.

Vlasti se žurilo da izabere savet REM-a i završi izmene tri medijska zakona najpre do kraja 2024, a zatim do februara ove godine, jer se na to, između ostalog, obavezala prema Evropskoj uniji Reformskom agendom iz oktobra prošle godine, u kojoj su navedeni svi koraci koje institucije Srbije moraju da preduzmu radi bržeg napredovanja ka članstvu u EU. Ispunjenjem tih zahteva država bi stekla pravo da povuče prvu tranšu pomoći od ukupno čak 1,58 milijardi evra bespovratnih sredstava i povoljnih kredita. Samo za formiranje novog Saveta REM-adržavatreba da dobije 20,4 miliona evra, a prva uplata iz EU teška je 111 miliona evra, pa je jasno zašto se vlastima toliko žurilo da ove korake završi na vreme. Rokovi u Reformskoj agendi preambiciozno su postavljeni, pa je pred kraj prošle godine zbrzan rad tri radne grupe koje su radile na izmenama medijskih zakona, i naprasno se, posle više meseci čekanja, pokrenulo pitanje izbora Saveta REM. Ipak, vlast će ostati u dobroj meri kratkih rukava za novac iz EU, jer neke od najbitnijih ali i za nju najosetljivijih mera, poput revizije biračkog spiska i izbora Saveta REM, neće biti ispunjene u zadatom roku. Da je to izvesno, potvrdilo je i samo Ministarstvo za evropske integracije u nedavnom odgovoru Radiju Slobodna Evropa.

Izbor članova Saveta REM-a regulisan je Zakonom o elektronskim medijima, i to izmenama koje su donete 2023, a kojima su otklonjeni zakonski nedostaci i utvrđena vrlo stroga i precizna procedura i kriterijumi za odabir najpre predlagača, a zatim i samih kandidata. Skupština je izgubila pravo da predlaže kandidate. Iako su ove izmene donele solidnu zakonsku osnovu da se u sastav Saveta biraju kompetentni i nekompromitovani ljudi, to kao ni do sada, nije bilo dovoljno da osigura izbor jakog i nezavisnog regulatornog mehanizma. Jednostavno, od početka procedure, zakon je izigran na sve moguće načine, a kandidati čija stručnost i ekspertiza na polju medija ne bi trebalo da bude dovedena u pitanje, upravo su prvi koji su brutalno i uz uvrede članova skupštinskog Odbora za kulturu i informisanje „proterani“ sa spiska konačnih kandidata.

U borbi protiv aždaje

Stručna javnost i brojne nevladine organizacije uključene u proces, poput Građanskih inicijativa, od početka su ukazivali na pritiske na predlagače, lobiranje za provladine kandidate, brojne fiktivne, fantomske organizacije koje su se, suprotno svim strogim zakonskim pravilima, našle u ulozi predlagača, a onda i kandidate koje su predlagale, sa upitnim karijerama i bez potrebnog iskustva rada u medijima. Tome u prilog ide i činjenica da se na konačnom spisku kandidata našao, primera radi, Dejan Vuk Stanković, redovni gost televizija Pink i Hepi, dok je recimo odbijena kandidatura Rodoljuba Šabića, sa neupitnom i neuprljanom karijerom. Istovremeno, čak tri kandidata dolaze iz struktura bivšeg REM-a, među njima je zamenik nekadašnje predsednice Olivere Zekić, kao i dvoje njih iz tehničke službe REM-a, iako to zakon ne dozvoljava. Dovoljno govori i činjenica da tako bitnim skupštinskim Odborom predsedava Nevena Đurić, a da su među članovima Nebojša Bakarec, Nataša Jovanović, Staša Stojanović, Marko Atlagić ili Lepomir Ivković.

Aleksandra Krstić ukazuje da su pojedini predlagači i odbornici opozicije tražili od Odbora da se osim zvaničnih biografija kandidata, kojih je na početku bilo 345, objavi i kratak opis udruženja, institucija i organizacija predlagača, ali to nije urađeno, jer se ubrzo pokazalo da su tu mahom fantomska udruženja koja su registrovana nešto malo pre raspisivanja izbora, da su tu GONGO (nevladine vladine) organizacije, koje su netransparentne, ne ispunjavaju zakonske uslove, a da su oni zapravo prihvaćeni kao legitimni predlagači. Mnogi od njih nisu ni dostavili dokaze da imaju potreban broj članova, plaćenih članarina, potrebne akreditacije, realizovane projekte u svojoj oblasti.

Zato Krstić ne očekuje da će ponavljanje procesa biti garancija za legitiman i zakonit izbor Saveta.

„Za ponavljanje procesa bismo morali da imamo nekakve garancije da će se cela procedura odigrati po zakonu i da će kandidati koji budu predloženi biti legitimni, da će sami predlagači ispunjavati sve zakonom predviđene uslove. Zato sam skeptična, jer nemamo nikakve garancije za nezavistan, transparentan proces. Prethodni proces, najpre pokrenut sa zakašnjenjem od skoro tri meseca, pokazao je da neki predlagači i kandidati nisu zadovoljavali osnovne zakonom predviđene uslove. S druge strane, mene i kolegu Dušana Aleksića, predložilo je 38 organizacija za zaštitu dece, gde svaka od njih ispunjavala sve zakonske uslove. To važi i za druge kolege koji su bili nezavisni kandidati ispred udruženja za zaštitu slobode izražavanja, ispred Poverenice za zaštitu ravnopravnosti, itd. Izveštaji Građanskih inicijativa, prigovori ANEM-a, Univerziteta umetnosti, koji su u međuvremem dostavljeni Odboru, a koji su ukazivali na grubo kršenje zakona, ili nisu razmatrani, ili su odbačeni“, pojašnjava Krstić.

Ona dodaje da su nezavisni kandidati ukazali na brojne nepravilnosti tokom Javnog slušanja u parlamentu 23 januara.

„Stavljeni smo u nefer poziciju da smo kao kandidati, kada treba da govorimo o tome kako zamišljamo REM i kako njegov rad treba da izgleda, morali da se bavimo nelegitimnošću procesa. Dobro je to što smo skrenuli pažnju celokupnoj javnosti da se to dešava. Međutim, istog dana, nakon sedmočasovne sednice, Odbora se sastao i to samo članovi koji su odbornici vladajuće većine, i uputio Skupštini listu od svih 18 kandidata. Dakle, sve što smo prethodnih sedam sati govorili i ukazivali prethodnih dana i nedelja, oni jednostavno nisu uzeli u obzir. Mi smo bili prinuđeni da povučemo svoje kandidature, jer je to bio jedini častan potez, koji je sačuvao naš lični i profesionalni integritet i čime smo zapravo poručili da mi hoćemo da čuvamo i sopstvenu nezavisnost, ali i nezavisnost institucije, da jednostavno ne želimo da dajemo dalje legitimitet tom procesu“, navodi sagovornica Dosijea o medijima.

Ana Martinoli podseća na samo mali deo važnih obaveza REM-a, kao što su sprovođenje kontrole i nadzora, izricanje mera u slučaju kršenja zakona, odlučivanje o prijavama u vezi sa programskim delovanjem medija, analiza medijskog tržišta ili istraživanja potreba korisnika medijskih usluga i zaštita njihovih interesa.

„Iz nabrojanog vidimo da Srbija mnogo duže nema istinskog Regulatora, jer je to telo bilo godinama unazad pasivno, uzurpirano, podređeno političkim interesima, a ne interesima građana. Zato su posledice po medijsku scenu katastrofalne i nisu vezane samo za ovaj period formalnog izostanka REM-a – tabloidizacija celokupnog pejzaža elektronskih medija, politička instrumentalizacija, zanemarivanje potreba publike, ugrožavanje prava na pravovremeno, objektivno informisanje, zatiranje profesionalnog i odgovornog novinarskog rada“, upozorava Martinoli, koja je i sama bila žrtva „razapinjanja“ tabloida zbog nedavne podrške studentima svog fakulteta, na kom predaje medijske predmete.

Duboka zabrinutost nad ambisom

Profesorka Krstić navodi da u osetljivom trenutku u zemlji, skoro četiri meseca od pada nadstrešnice, svakog dana na televizijama sa nacionalnom frekvencijom imamo kršenje pravila, etičkih kodeksa, profesionalnih novinarskih standarda, vođenje propagande, govor mržnje, targetiranje.

„Nezavisno regulatorno telo bi moralo da se pozabavi kontrolom nad emiterima, da konačno počne da disciplinuje i kažnjava ove medije koji apsolutno svakodnevno krše zakon. Ako imamo samo propagandno emitovanje pristrasnog programa koji targetira, nema govora ni o kakvom kvalitetnom informisanju. A kod nas je taj prostor elektronskih medija jako važan, presudan za formiranje javnog mnjenja. Bez jedne takve institucije nećemo imati ni fer, slobodne izbore, ni balansirano izveštavanje, ni pluralizam mišljenja, niti možemo da imamo ikakve druge glasove osim ovih koji se trenutno čuju na tim televizijama“, uverena je Krstić.

Dodatno poražavajućim smatra to što nije bilo apsolutno nikakve reakcije Evropske unije ili OEBS-a, ili drugih međunarodnih organizacija koje se bave zaštitom slobode izražavanja i razvojem demokratije i slobode medija.

„Imali smo samo formalne izjave da ’sa zabrinutošću posmatraju šta se dešava’. Zapravo su mogli da imaju jasnu ulogu u ovome, da nas podrže i podstaknu vlast da vodi transparentan proces, čime bismo posle toliko godina dobili jedno nezavisno regulatorno telo, koje bi uvelo red u haos koji vlada u elektronskim medijima gore nego ikad“, dodaje Krstić.

Maja Sever, predsednica Evropske federacije novinara, smatra da je bilo teško i poverovati da će vlast u Srbiji dozvoliti da se izbor članova REM-a održi u iole pristojnom, poštenom i regularnom tonu.

„Proceduralne greške, sukob interesa, politički interesi obeležavaju početak rada budućeg Saveta REM-a, dakle ništa novo. Produbljivanje krize u medijima u Srbiji. Koliko nefunkcionalan medijski regularor može loše da utiče na celo društvo, a ne samo na medije, vidimo upravo u Srbiji. Dok bi takvo telo trebalo da osigura medijski pluralizam i slobodu izražavanja, pratimo kako godinama upravo ono uzrokuje devastaciju medijske scene ne reagujući na kršenja profesionalnih standarda bez posledica. Mislim da neimenovanje članova REM-a i tako kontaminiran proces samo još jednom pokazuju odnos vlasti prema medijima i pluralizmu. No, bojim se da što se tiče EU, za takvo ponašanje srpskih vlasti neće biti većih problema. Možete očekivati koje saopštenje nekog od poverenika da sa zabrinutošću prate događanja, verojatno će novi Izvještaj o vladavini prava EK ponovo zabeležiti da su novinari izloženi nepodnošljivim pritiscima, ali zapravo se ništa neće dogoditi“, ubeđena je Sever.

Nastavlja da će i posle upozorenja, vlada „izgurati“ zakon o javnim medijskim servisima, kojima će ugasiti i najmanju nadu da bi ti medijski servisi jednom mogli „bar mrvicu zahvatiti nezavistan rad“.

„Potpuno zarobljavanje medija i zakonodavnim okvirom tako se nastavlja. I iako i Europski zakon o medijskim slobodama i Medijska strategija zahtevaju stabilno finansiranje, novi zakon samo više veže javne medijske servise za proračunske odluke onih na vlasti, a to je za razvoj i nezavisnost medija katastrofa. U vremenima kada je Evropa okrenula leđa onima koji se bore za demokratsko društvo u Srbiji, zatvaranje očiju na donošenje zakona koji su u suprotnosti s evropskim medijskim zakonodavstvom zaista ne ostavlja puno nade, ali novinari su dosta otporni i borba se nastavlja“, uverena je Maja Sever.