[box align=’box-center’ id=’1942′]
Političari nemačkih saveznih pokrajina dosetili su se jednostavnijeg načina za prikupljanje novca za „javno-pravne“ TV i radio kuće. Umesto večitog „lova“ na prekršitelje i u vremenima kad nije jasno, gde je granica između televizije, interneta i drugih oblika elektronske komunikacije, od početka ove godine pretplatu od 17,98 evra mesečno moraju da plaćaju jednostavno sva domaćinstva.
Ali ono što se političarima čini logično i što svakako osigurava stabilan i siguran prihod javnim medijima, u mnogim slučajevima prelazi granice zdravog razuma. Jer, šta je sa onima koji – a ima i takvih; slušaju samo radio i uopšte nemaju televizor? Šta je sa gluvim i slepim osobama koje izjave urednika javnih medija kako će „povećati ponudu za njih“ mogu da smatraju tek neukusnim cinizmom?
Pretplata za svaku od stotine filijala
Iako već i kod domaćinstava ima mnoštvo primera gde se novi propis čini apsurdnim, novo pravilo je najviše panike izazvalo među preduzećima. Naime, pretplata će se naplaćivati i od svake prodavnice, kao i od službenih vozila. Kod malih trgovina se to još nekako može i opravdati, ali na primer u slučaju lanca drogerija Rosman, koji ima na hiljade filijala i čitavu flotu službenih vozila, to znači poslovnu katastrofu. Do sada je Rosman plaćao oko četrdesetak hiljada evra medijskih taksi, ali taj iznos je nabujao na oko 200 hiljada evra. U našem medijskom svetu, političarima se to učinilo kao najjednostavnije rešenje. Ali, sve su veći izgledi kako će propis o pretplati morati da se promeni. Mnoga službena vozila uopšte nemaju radio, a i u prodavnicama slušanje radija na radnom mestu „nije u skladu s radnim moralom“. Ali za razliku od invalida i onih koji ne žele da učestvuju u medijskoj halabuci, Rosman i slična preduzeća imaju i sopstvene pravne službe i novac da angažuju odlične pravnike da se obračunaju s ovim propisom o naplati pretplate koji se graniči s apsurdom.
Pred televizijom (ni)su svi jednaki
Tako je, na inicijativu tog lanca, i privredna komora Nemačke zatražila veštačenje jednog od vrhunskih pravnika za ustavno pravo, Kristofa Degenharta iz Lajpciga. Kratko rečeno – novi način naplate televizijske i radijske pretplate krši Ustav u čitavom nizu njegovih odredbi. Pravnik obrazlaže svoju tvrdnju sa nekoliko argumenata: prvi je kako paušalna naplata pretplate krši temeljna prava građana, poput prava na sopstveni izbor i slobodu, ali i prava na ravnopravnost. Ona ograničava i slobodu delovanja preduzeća, a njome se želi naplaćivati samo postojanje nekog prostora – bez ikakve provere da li se u tom prostoru uopšte nalazi nekakav elektronski uređaj.
Time se, smatra ovaj pravnik, zapravo uopšte ne naplaćuje pretplata, nego je to svojevrsni porez koji se nameće za korišćenje određene nekretnine – i tu je drugi, za Nemačku podjednako važan argument. Jer naknadu za javne medije su dogovorile nemačke savezne pokrajine, a one uopšte nemaju pravo da donose odluku o porezu takve vrste. To je isključivo u nadležnosti savezne, dakle vlade u Berlinu.
Zapravo, obzirom na specifične nemačke propise o nadležnostima pojedinih nivoa vlasti, i u tom slučaju bi opet morao da se umeša Ustavni sud. Jer Berlin jeste zadužen za takve poreze – ali ne samo da nije doneo odluku o tome, nego mu se zabranjuje i bavljenje medijskom politikom, što je u nadležnosti pokrajina. Zato pokrajinski političari, poput Martina Štadelmajera iz državnog ureda pokrajine Rajnland-Pfalc i dalje za list Frankfurter algemajne cajtung tvrdi kako „nije počinjena nikakva greška“ i kako će novi način ubiranja pretplate „izdržati pravnu proveru.“
Nakon i ove pravne provere nezavisnog stručnjaka svakako će doći i do provere pred sudom. Šta će on odlučiti – i da li će onda biti vraćen novac koji je od početka ove godine naplaćen od onih koji uopšte ne gledaju televiziju, o tome sudije tek treba da odluče.
