Nemački mediji i desni ekstremizam

Ilustracija: Canva
Ilustracija: Canva

Sloboda štampe i sloboda izražavanja zagarantovane su nemačkim ustavom, Osnovnim zakonom. Medijski pejzaž je zasnovan na dvojnom sistemu: postoje javni mediji i privatni mediji. Neki se finansiraju obaveznom pretplatom. Ostali se oslanjaju na prihode od reklama i prodaju svojih proizvoda.

 

Dojče vele (DW)je poseban slučaj: prima novac od poreza, iz budžeta državnog ministra za kulturu i medije. Kao i svi drugi mediji javnog servisa, DW je u obavezi da sveobuhvatno i uravnoteženo izveštava o svim relevantnim temama. To prate kontrolni odbori u kojima su predstavnici društveno relevantnih grupa: ljudi iz politike, kulture, privrede, nauke, sporta, verskih zajednica, sindikata.

 

AfD protiv „prisilnog finansiranja“ javnih servisa

 

Da je poAlternativi za Nemačku (AfD), koju je Kancelarija za zaštitu ustava delom svrstala u desničarsku ekstremističku, javni servis u postojećem obliku ne bi imao budućnost: „Obavezno finansiranje javog servisa mora se odmah ukinuti i pretvoriti u plaćenu televiziju“, zahteva AfD u svom partijskom programu.

 

Stranka se uvek oseća u nepovoljnom položaju u izveštavanju. Optužba se odnosi i na privatne medije. Često se kaže da se ih retko pozivaju u TV emisije. Činjenica je: na ovo niko nema pravo, odluke donose urednički timovi. To je takođe deo slobode štampe i slobode izražavanja.

 

Činjenica da se AfDzanemaruje u medijima verovatno je netačna, posebno 2024. Česta je tema jer joj ankete predviđaju dobre rezultate na evropskim izborima u junu i na tri državna izbora u septembru. Njena sve veća radikalizacija i navodna umešanost u slučajeve špijunaže, posebno sa Kinom, kao i njen odnos sa Rusijom, takođe su često u medijima.

 

Premijer Tiringije u senci svog izazivača

 

Krajnji desničar AfD-a Bjorn Heke sada je prilično poznat van Nemačke – barem u politički zainteresovanim krugovima. Međutim, ova pretpostavka se ne odnosi na Bodo Ramelova. Međutim, s obzirom na funkcije koje obavljaju, trebalo bi da bude obrnuto: Heke od 2014. predvodi opozicionu parlamentarnu grupu AfD u Tiringiji, Ramelou je i premijer ove pokrajine takođe od 2014. sa kratkim prekidom.

 

Hekeovse smatra najuticajnijim desničarskim ekstremistom unutar AfD-a. U medijima to igra veću ulogu od nimalo banalne činjenice da je Ramelov prvi i jedini šef pokrajinske vlade iz stranke Levice.

 

Heke sanja da postane Ramelovov naslednik nakon izbora u septembru. To je – grubo skicirano – politička situacija. Pored toga, Heke, koji je pod prismotrom Saveznog ureda za zaštitu ustava, navodno je javno koristio zabranjeni slogan nacističke organizacije „Sturmabteilung“ (SA) i zbog toga se nalazi pred regionalnim sudom.,

 

Razgovarati o AfD – ili sa njima?

 

To se ogleda u medijskom pejzažu: o Ramelovu se samo marginalno izveštava van Tiringije, dok je njegov izazivač prisutan na svim kanalima. Međutim, Heke je obično objekat, a retko subjekt: ljudi više pričaju o njemu nego sa njim. To važi i za njegovu stranku.

 

Nedavno je bila kontroverzna premijera na nemačkoj TV: Heke se direktno borio sa vodećim kandidatom demohrišćana (CDU) Mariom Fogtom, kha malo znaju, čak iu Tiringiji. Privatni“Velt-TV” finansiran od reklama je planirao 45 minuta za ovo u udarnom terminu – na kraju je razmena udaraca trajala znatno duže od sat vremena.

 

Danima ranije, taj susret insceniran kao spektakl u bokserskom ringu, bio je stalna tema u medijima. Špigel je od početka smatrao da je to greška: „Naravno, posle ovih 71 minuta, Heke će mnogima delovati malo normalnije i društveno prihvatljivije nego ranije“.

 

Politikolog Oliver Lembke sa Univerziteta u Bohumu to vidi potpuno drugačije: „Stalno bežanje, nepozivanje i iznova isključivanje AfD-a istim frazama iz perspektive opasnosti, dovelo je do toga da se Heke pretvori u neku vrstu zlog čarbonjaka ili mračnog gospodara.“ Lembkeova procena pojavila se u Bildu, najtiražnijem nemačkom tabloidu.

 

Udruženje novinara traži „upozorenje“ prilikom izveštavanja o AfD

 

Nemačko udruženje novinara (DJV)smatra da bi svi mediji bi trebalo da podese svoje izveštavanje o AfD-u najkasnije kada cela stranka bude klasifikovana kao „dokazano desničarska ekstremista” od strane Kancelarije za zaštitu ustava. To je već slučaj u tri od 16 pokrajina, uključujući i Tiringiju.

 

Predsedavajući DJV Mika Bojster zahteva: „To mora da se pojavi u našim člancima kao upozorenje koje bode oči, kao na paklicama cigareta.

 

Savet stručnjaka: Vratiti se klasičnom novinarstvu

 

Stručnjak za medije Bernd Gebler analizirao je koliko je teško navodno pravilno postupati sa AfD-om u dve studije za Oto Brener fondaciju 2017. i 2018. On savetuje da se ne upadne u zamku isključivnja. Ali to ne znači „da političari AfD moraju da učestvuju na svakom forumu ili da se od njih traže intervjui na isti način kao i od svih drugih političara“.

 

I ono što je, sa njegove tačke gledišta, ključno, Gebler je već tada napisao: „Nema potrebe za novinarstvom posebno prilagođenim AfD-u. AfD je jednostavno novi izazov u ​​kojem se ponovo treba vratiti starim novinarskim vrlinama i klasičnom zanatu“, prenosi DW.

 

Izvor: Danas

Tagovi

Povezani tekstovi