Napredna vrsta idiota su korisni idioti. Tako da je svetska praksa zabeležila da nije svaki idiot beskorisno stvorenje, jerbo je osmišljena vrsta zvana korisni idiot, dakle idiot koji može biti od neke koristi.
Iz tog razloga svi idioti smatraju da mogu biti neko i nešto, pa vremenom imaju tendenciju da postanu korisni idioti i tako zaokruže svoju idiotsku karijeru.
Za razliku od idiota, za trideset godina postojanja Srpske radikalne stranke, nije pronađen nijedan radikal koji može biti koristan, tako da su svi mnogobrojni bivši i malobrojni sadašnji radikali, svrstani u kategoriju totalno beskorisnih idiota, koji su nastali na temelju drevne kineske mudrosti: „Dok je budala biće i radikala“.
Onda se pojavio Nemanja Šarović i postao prvi korisni radikal u istoriji Srpske radikalne stranke, beskorisne organizacije sa čijom pojavom pre 30 godina je počeo sunovrat Republike Srbije, a smatralo se da će njena uznapredovala verzija zvana Srpska napredna stranka, sastavljena od – kako bi Teofil rekao – lečenih radikala, zaokružiti svoju misiju i Srbiju konačno dotući. Malo im je falilo.
Nemanja Šarović je, dakle, prvi korisni radikal u novijoj istoriji srpskog naroda – i ne samo to – on je prvi radikal koji se po okončanju svoje radikalske misije nije učlanio u Srpsku naprednu stranku koju je prethodno pljuvao i na nju bacao kletve smišljene u glavnom stranačkom organu Srpske radikalne stranke – Centralnoj vradžbinskoj upravi koja se nekada zvala zvala Centralna otadžbinska uprava.
Već se Šarović dohvatio novinarskog mikrofona i postao terminator za one beskorisne pojave koje bauljaju po mitinzima Srpske napredne stranke, dovučeni odnekud da bi Vučić dokazao kako ga ljudi i dalje vole do imbecilnosti. S tim što Vučićeva mašinerija izgleda sve manje uspeva da na te mitinge koji dokazuju da ga Srbi vole do imbecilnosti dovuku nekog ko ne deluje ko imbecil, pa je Šarović iskoristio šansu.
Uspeo je da od Jagodine do Sremske Mitrovice intervjuiše reprezentativni uzorak Vučićevih preostalih obožavalaca, koji, naravno, nisu ni totalni idioti, ni korisni idioti, ni totalni imbecili, ni korisni imbecili, to su samo ljudi čiju glupost, naivnost ili siromaštvo koristi Srpska napredna stranka i vuče ih po Srbiji u razdrndanim autobusima koje voze Pakistanci i veterani Tamilskih tigrova da bi pokazali što veću masu koja voli našeg najvećeg dasu.
Ali kada se zađe u masu tamo sretneš svakakve primerke one drevne kineske mudrosti „Dok je budala biće i radikala“, a to je uspelo baš jednom bivšem radikalu, već pomenutom prvom korisnom radikalu, Šarović Nemanji, koji je tu masu raščlanio na pojedince jer ga zna iznutra. I kad zagrebeš naprednjačku masu i uđeš u nju shvatiš da je to radikalska baza sa dna kace.
Videli smo od Jagodine do Sremske Mitrovice u Šarovićevim klipovima na društvenim mrežama da je rahmetli Palma u stručnim službama Grada Jagodine zapošljavao preeeviiiše bunGovnih likova i likuša koje je vlast izvela kao kontratežu buntovnim studentima. A staro je naprednjačko pravilo da je bolje biti bunGovan nego buntovan.
Videli smo lobotomirane ljude koje misle da je Đilas izdao Kosovo, nezaposlene koji veruju da je Srbija ekonomski tigar, tako da se ispostavilo kao Vučić u stvari sprovodi prvu obojenu kontrarevoluciju. Pre bi se reklo – ofarbanu kontrarevoluciju – sastavljenu od ljudi koje Vučiće redovno farba svojim obojenim pričama da je Srbija jedno bajkovito mesto za život. I oni, tako ofarbani, sve mu veruju.
Nikada nije bilo toliko ljudi na jednom mestu koje redovno farbaju Pink, Informer i Vučić, pa tako ofarbani i deluju kao obojeni kontrarevolucionari koji ni ne shvataju da su ofarbani. Nikog od njih nema da kaže: „Mene si našao da farbaš, majmunčino jedna!“
Tako da Vučić može napisati knjigu „Kako sam sproveo ofarbanu kontrarevoluciju“.
U njoj će lepo pisati, u dve rečenivce, sve što treba da znate o ofarbanim kontrarevolucijama:
Dakle: „Za ofarbanu kontrarevoluciju morate imate pregršt ljudi koje svakoga dana farbate uz pomoć nekoliko degenerika koji se predstavljaju kao novinari i uz pomoć bezbroj šarlatana koji se predstavljaju kao visoki funkcioneri države. Kada te ljude dovoljno ofarbate uz pomoć navedenih lica, možete bezbrižno vladati i 13 godina, ali kad dođete do trinaeste godine postaje zajebano, jer farba počinje da se skida, pa morate dodatno da ih farbate, ali je sve manje onih na koji se farba prima!“
E ti likovi, na koje se farba i dalje prima, ovih dana bauljaju po Vučićevim mitinzima, sveže ofarbani, i jednog po jednog presreće ih Nemanja Šarović, prvi korisni radikal u istoriji srpskog naroda.
I sve se to dešava baš u momentu kada svi beskorisni radikali polako odlaze u istoriju. Sem istorije, neki će otići i u inostranstvo. Ostaće samo ona šačica ofarbanih.
Izvor: Danas
