ENBeograd – Bivši šef Resora državne bezbednosti Srbije Radomir Marković u nastavku ispovesti za Kurir tvrdi da ni na koji način nije bio umešan u ubistvo novinara i vlasnika Dnevnog telegrafa i Evropljanina Slavka Ćuruvije! Marković, koji se juče proslavio izjavom da kao šef DB i inače „nije uradio ništa zbog čega bi se kajao“, kaže da su novinari „mnogo doprineli“ što se njegovo ime vezuje za politička ubistva.
Novinari su krivi?!
– Vama je sugerisano da je za ta ubistva odgovorna Državna bezbednost, a onda, naravno, i njen načelnik. Ko god je želeo da podigne svoj rejting, stavljao je sebe na „listu za odstrel“ DB, da ima dosije težak jednu tonu i da ga DB prati i prisluškuje. To su ordinarne gluposti.
Hoćete da kažete da niko nije ubijen, praćen, prisluškivan od strane DB?
– Primena taktičkih, tehničkih, operativnih mera praćenja i slušanja je jedan od metoda rada svake tajne službe. RDB, međutim, nije bio niti tehnički opremljen niti kadrovski popunjen da bi obavio sve to što mu se pripisuje.
Ali, Vama je suđeno i osuđeni ste za Ibarsku magistralu, ubistvo Ivana Stambolića i atentat na Vuka Draškovića u Budvi?
– Prvostepeno nisam osuđen niti za jedno ubistvo. Osuđen sam kao pomagač nakon izvršenog krivičnog dela u procesu „Ibarska magistrala“. Osuđen sam da sam pomagao oko izvršenja krivičnog dela ubistva Ivana Stambolića, a na osnovu izjave zaštićenog svedoka Nenada Šarea, koji je doslovno rekao: „Neko mi je rekao da je Legija tražio od njega karticu sa podacima Ivana Stambolića, da vrati Radetu Markoviću“. Sud je to procenio kao validan dokaz i osudio me na 15 godina zatvora.
Za ubistvo Slavka Ćuruvije još niko nije odgovarao, iako je posle objavljivanja dosijea „Ćuran“ potpuno jasno da ga je DB pratila neposredno pre ubistva?
– Nalog za praćenje Slavka Ćuruvije dao je operativni radnik zadužen za Ćuruviju. Meru odobrava prvo njegov rukovodilac, a zatim načelnik Centra RDB. Praćenje lica nije u nadležnosti načelnika Resora i ja nisam nikada potpisivao ta odobrenja. S praćenjem Ćuruvije nisam bio upoznat, sve do njegovog ubistva, kad mi je referisano da ga je služba više puta u dužem periodu pratila, kao i da je praćen na dan ubistva.
Da li Vas je do sada neko saslušavao u vezi sa ubistvom Slavka Ćuruvije?
– Nakon 5. oktobra 2000. godine, na zahtev koministara policije, oformljena je komisija koja je ispitala sve učesnike praćenja Slavka Ćuruvije. U vreme „Sablje“ obavili su sa mnom razgovor u vezi sa mojim saznanjima u vezi s tim ubistvom. Rekao sam sve što znam.
Stiče se utisak da je istraga Ćuruvijinog ubistva sabotirana i da je „neko“ iz nekog razloga zaštićen od strane vlasti?
– Nemam utisak da je istraga sabotirana, niti od kojih vlasti. S obzirom na zainteresovanost javnosti da se otkrije ubica Ćuruvije, siguran sam da je svaki podatak, pa i ovaj koji je dao Ljuba Milanović, detaljno proveren.
Šta znate o belom „golfu“, za koji se tvrdi da je pripadao RDB, sa kojim su ubice Slavka Ćuruvije navodno pobegle sa lica mesta?
– O belom „golfu“ sam prvi put pročitao u novinama.
Prema našim saznanjima, jedan od Vaših saradnika iz RDB, Ratko Romić, priveden je za vreme „Sablje“ pod sumnjom da je umešan u Ćuruvijino ubistvo?
– U pritvoru sam od 24. februara 2001. godine. Ratko Romić je privođen za vreme „Sablje“ i ja to nisam znao. O njegovoj umešanosti u to ubistvo saznao sam, takođe, iz novina, na osnovu tvrdnje Vojislava Šešelja, koji je kao moguće izvršioce naveo nekoliko imena.
To je sve što imate da kažete o ubistvu Ćuruvije?
– Žao mi je što ne mogu da vam dam više informacija o Slavku Ćuruviji, jer bih svakako prvo rekao policiji. I moja je želja da se otkriju izvršioci, kako tog, tako i svih ostalih zločina.
Smiljana Vidić
