Neobavešteni Vučić

Radili su to i pre desetak godina kad su bili na istom zadatku. Tadašnja strategija propisala je da onaj ko pravi novine ne sme i da ih prodaje. Tako su urušili dve najveće novinske kuće u Srbiji, a njihova mreža, sa više od hiljadu prodajnih mesta, završila je kod lica sa poternice. Obrazloženje: da se spreči monopol na tržištu.

Uoči usvajanja nove strategije, koja podrazumeva gašenje Tanjuga i slobodu da ofšor kompanije osnivaju i kupuju medije u Srbiji, objasnili su da su izmene nemoguće jer je tekst zakona aminovan u Briselu.

Ministar za hrono-instalacije ispred zatvorenih muzeja sad se poziva na taj zakon i uspešno ćuti dok novinari diljem Srbije ostaju bez posla. Nije uspeo da otvori neki muzej, ali je uspeo da zatvori medije. Rekao bi sigurno i više kad bi sutra privatizovali filharmoniju.

Njegov zamenik Mirković uspeo je da citira neki član zakona koji sve objašnjava. I to je pomak. Kad su od B92 pravili plej-listu nije uspeo ni tu rečenicu da sastavi. Ali i dalje javno na sva usta hvali strategiju posle koje će celu Srbiju strpati na medijsku farmu.  

Čini mi se da ni on, ni Tasovac, ni Vučić ne znaju šta je novinska agencija. Osim novina, internet portala, u Srbiji se svakodnevno emituje bar tri stotine informativnih emisija na raznim TV i radio programima. Svi oni čitaju Tanjug.

Rusi, kad su ih učili demokratiji, pre dvadesetak godina, ugasili su nacionalnu agenciju, ali kad su uvideli da im tajkuni i ostali kroje kapu, brže-bolje su je vratili. Nemcima, Francuzima, Slovencima, Hrvatima takve ideje ne padaju na pamet.

Istina, Vučiću i nisu potrebni posrednici. Može da drži konferencije za štampu svaki dan. Televizija će uživo prenositi, u terminima između dva izbacivanja na farmi. Dosadne, obrazovne, nekomercijalne vesti iz pozorišta, sa otvaranja izložbi, tribina, ekonomske izveštaje, koji nisu tržišno održivi, zameniće bezbrižne unosne informacije iz štale u Lisoviću.